Premijera drame Tenesi Vilijamsa „Staklena menažerija“: O ljudima krhkim poput staklenih figura

Premijera će biti održana 30. marta u 20 časova. Reprize komada 1. i 13. aprila.

Ana Radivojević Zdravković, direktorka Drame, istakla je čast što je Madlenianum dobio autorska prava za izvođenje ovog velikog dela, komada koji je aktuelan sada još i više negi kada je nastajao.

– U to vreme mladi pisac – početnik uputio je gledaoce na drugačije, osetljivije ljude, na ljude koji su krhki poput staklenih figurica, a koje svet uglavnom ne vidi ili ne želi da vidi – rečeno je povodom komada. Tenesi Vilijams je inspiraciju za delo našao u sopstvenoj porodici.

– Tenesi Vilijams je jedan od najboljih američkih pisaca, pisac koji istražuje dubinu, koji se bavi smislom života. Blizak je Čehovu po tome – primetila je Ivana Vujić.

Ona je istakla da je iz tog razloga zadatak četvoro glumca koji oživljavaju ovo delo bio veliki.

– Što bi reko gospodin Tenesi, najveća stvar u životu je strast i radost, šta ćemo više. Ova mala grupa ljudi je bila dilatirana i uspeli smo da ostvarimo tu strast i radost, koja treba da pređe na vas (publiku) – kazala je Vujić.

Majku Amandu Vingfild glumi Borjanka LJumović. Ona za svoj lik kaže da je na sreću ili žalost postala i otac i majka svojoj, već odrasloj, deci. Muž joj je davno otišao, a pre njega živela je radosno na jugu, imala sluge… Međutim, izabrala je pogrešno, a onda je uslovno rečeno krenuo sunovrat – preživljavanje, muka da izvede decu na pravi put…

– U ovoj konstelaciji majka je neko ko misli da zna najbolje i ko misli da svojoj deci može da pomogne tako što im pruža ono što oni ne bi želeli – sin da radi u fabrici iako želi da bude pisac, a da ćerka sedi kod kuće – jer to želi, ali da se makar uda, ako već neće da radi. Zato iz te velike radosti majka koja više ne zna kako ni deci ni sebi da pomogne, odlazi u gašenje – reči su LJumović.

Lik Lore Vingfild Tenesi je stvorio inspirisan svojom sestrom; tu sestru i ćerku glumi Tamara Aleksić.

– Glavni kvalitet naše predstave je u tome što su svi likovi predstavljeni kao nedvodimenzijalni karakteri. Oni su ljudi sa kojima svako od nas može da se konektuje. Vi ćete u jednom trenutku potpno razumeti majku, to da ona nije zlikovac; isto tako i brata i Džima – pojasnila je Aleksić.

Za Loru, svoj lik, kazala je da nije imala uzore. Ali da je, blago rečeno, prečešljala čitav svoj život. Za izgradnju lika je sa bliskim ljudima istraživala momente u kojima čovek amputira deo sebe, jer suština Lore jeste da ona nije amputirala nijedan deo svog bića i karaktera.

– Lora je užasno iskrena i hraba u prihvatanju svakog dela sebe, u tome što sama za sebe kaže „ja sam bogalj“, ali ne u smislu – jaka sam u ulozi žrtve u kojoj se nalazim. Ona se ne skriva od života u svoju bolest, nego prihvata sebe kompletno. Mislim da je to najhrabrija stvar koju čovek može da uradi – primetila je Aleksić. Glumica smatra da je iz tog razloga ovo delo, savremeno, uvek aktuelno.

– Mi uvek želimo da se zaštitimo, a najzaštićeniji si kada kada si najiskreniji prema sebi i svetu oko sebe – zaključuje Aleksić.

NJenog brata u drami i sina Toma Vingfilda glumi Ognjen Malušić. On, tehnički, otelotvoruje samog Tenesi Vilijamsa. Malušić ističe da je u pitanju vrilo izazovna i inspirativna uloga, zanimljiva jer je on sanjar koji ima kočnicu – obavezu prema svojoj porodici koju mu je neželjeno ostavio njegov otac.

– Kroz sve to vidimo i njegov sukob sa samim sobom, kao i prepreke koje se dešavaju. Tenesi je to jako i jasno opisao u svom autobiografskom komadu – kazao je Malušić.

Džim O’ Konor u predstavi je gost, tačnije „kobajagi udvarač“, kako je to objasnio Nikola Rakočević koji ga glumi. Za predstavu je rekao da je zanimljiva, uzbudljiva, drugačija, istinita i da mu je zadovoljstvo što učestvuje u njoj.

Dramaturškinja Slavenka Milovanović za kraj je dodala da je rad na predstavi usmerila ka tome da ožive i otrgnu od zaborava ovu nesrećnu porodicu.