Premijera filma "Kozje uši" večeras u Sava centru

… kaže za Danas Marko Kostić, reditelj filma „Kozje uši“, koji će premijerno prikazan večeras u 20.30 u Sava centru. Dan kasnije premijeru će imati i pred novosadskom publikom u bioskopu Arena Cineplex, a od 27. aprila naći će se na repertoaru svih sala širom Srbije i regiona.

Film govori o običnim ljudima i njihovoj borbi za opstanak. Glavnu junakinju – baba Stojanku (igra je Gorica Popović) sticajem okolnosti život je davne 1968. iz grada i studija vratio u rodno selo. Sada, u svojim šezdesetim godinama, u južnom Banatu odgaja unuke, četrnaestogodišnju Sofiju i osmogodišnjeg Stevana, čiji su roditelji otišli u inostranstvo trbuhom za kruhom. Sa ćerkom koja je davno otišla u Ameriku baba Stojanka nema kontakt već godinama i pati zbog toga. Iako rođena u selu, Stojanka se ne uklapa u tipičan seoski milje. Sin i snaja ne šalju pare, a i retko se javljaju, pa baba Stoja, kroz niz tragikomičnih situacija, pokušava da kupi unuci nove patike, unuku željeni bicikl, popravi krov na kući koji prokišnjava, zaradi gledajući u šolju za pare, nameštajući iščašene ruke i noge, ostavljajući zamke za zečeve u šumi…

U ovoj priči o borbi jedne bake sa surovom današnjicom i svim pritiscima društva u kojem živimo igraju i Slobodan Ćustić, Nikola Kojo, Milica Spasojević, Sergej Trifunović, Branislav Trifunović, Goran Radaković, Anđelka Prpić. Pavle Marković…

Ovo je inače nastavak saradnje Marka Kostića sa književnicom i scenaristkinjom Vladislavom Vojnović i direktorom fotografije i producentom Milošem Spasojevićem. Ovaj autorski tandem je do sada već imao nekoliko naslova, među kojima je najpoznatiji film za decu „Princ od papira“.

„Ja spadam u red prilično privilegovanih reditelja koji su pozvani da rade određeni film. Zapravo i Vladislava je pronašla mene više nego ja nju. To je velika privilegija. Čak to nisu bile ni prijateljske veze. To je plod naše saradnje još sa televizije i naše uredničko-novinarske prepiske. Tako funkcioniše ta naša autorska veza. I tako smo došli do realizacije filma“, objašnjava Kostić i napominje da će njihova saradnja biti nastavljena i dalje. Ipak ističe da su ideje jedno a realizacija drugo.

„Svi projekti koje sam do sada realizovao bili su iznenađenje i za mene. Od svega što sam nudio, prošlo je ono što sam najmanje očekivao. Tako da ja sve manje planiram a sve više se prepuštam intuiciji i osećaju. I ovaj film i moja uloga u njemu proizvod su toga“, priča reditelj.
I film „Kozje uši“ kao i „Princ od papira“ nastao je po knjizi Vladislave Vojnović. Kostić ističe da je glavna veza oba filma i što poseduju elemente kriminala, prestupa, kršenja zakona a nisu krimići. „Vladislava Vojnović kao scenaristkinja i ja kao reditelj radimo na tome da uspemo da izbegnemo mistifikaciju kriminalističkih mreža, njenu filmičnost u okviru srpske kinematografije a da se bavimo problemom prestupa i percepcijom, načinom na koji gledamo na ovaj pojam“, dodaje reditelj.

Oba filma su takođe ženske priče.

„Ja se ponosim što mogu da kažem da sam zvanično ženski reditelj. Ima to veze sa Vladislavom, ali ima veze i sa mnom. Mi smo se i našli u tom ženskom književnom diskursu i oboje inspiraciju crpimo iz ženskog književnog realizma. To je jedna prilično jaka veza. S tim što je ‘Princ od papira’ direktniji u tom da prati jednu ugroženu devojčicu, dok su ‘Kozje uši’ dvosmislenije u tom pogledu“, objašnjava Kostić.

Ipak, „Princ od papira“ je film za decu, dok su „Kozje uši“ ipak nešto drugo.

„‘Kozje uši’ nisu film za decu. Sticajem produkcionih okolnosti i mogućnosti, zastali smo samo na tom jednom naslovu ‘Princ od papira’. Drugi film nismo uspeli da snimimo. Ali mislim da smo uticali i podstakli kinematografiju na Balkanu da se bavi filmom za decu“, naglašava reditelj.

Ali, to je i dalje tek nekoliko naslova.

„Kod nas su stvari centralizovane. Ono što zanima političku i društvenu moć, takvi filmovi se snimaju. Ne postoji mogućnost da periferni ukus i želje učestvuju u kinematografiji. A u njih upravo spada i film za decu. Kada bude postojala mogućnost da se sa strane i margine razvije i ekonomija filmske produkcije, tada će biti i više filmova za decu“, kaže reditelj.Na konstataciju da su u svetu filmovi za najmlađe najprofitabilnija grana kinematografije, on dodaje da su upravo ekonomski motivi povezani sa dečjim filmom više nego ikad. „To najbolje govori koliko naša kinematografija nema direktne veze sa ekonomijom. Iako se često tvrdi da ima. To su neki društveno-politički interesi, čak ne bih tu ni mistifikovao stranačke razloge. Jednostavno tamo gde je koncentrisana količina moći tu se nalazi i filmski produkcioni ukus i stvaralaštvo“, zaključuje Kostić.

Misterija

Iako bi naslov filma sugerisao na vezu sa bajkom „U cara Trojana kozje uši“, sličnosti dve priče su, kako kaže Marko Kostić, daleke. „Obe priče su misterije. Ovo i jeste film misterije i zagonetke. Sama publika treba da učestvuje u toj zagonetki i da otkriva šta je stvarnost a šta filmska priča. Doslovce gledano, u pitanju je jedna tajna koja se tokom filma razvija i posmatramo koliko ta tajna utiče na stvarnost i koliko stvarnost ostaje ista kada se ona otkrije. To je ta veza između Trojanovih ušiju i ušiju Stojankinih koza“, kaže reditelj.

Žena sa mnogo tajni i sposobnosti

Gorica Popović, koja igra glavnu ulogu u filmu, istakla je na konferenciji za novinare da je film sniman pre skoro dve godine, ali da je to naša kinematografija, jer treba mnogo vremena da se „jedna beba rodi“. Nije je bilo dugo na filmu, posebno ne u glavnoj ulozi, ali kako kaže, mnogo radi u pozorištu, pre svega u Ateljeu 212, te nije ni imala osećaj da nije dugo snimala. „Stojanka, koju je igram, žena je sa mnogo tajni, sposobnosti, snažna… koja pokušava da tu decu sačuva i da izvede na pravi put“, opisuje svoju junakinju glumica.