Premijera Geteovog „(Pra)fausta“ u Beogradskom dramskom pozorištu u režiji Borisa Liješevića: Ljudi se više ne boje zla, danas se sve mora prigrabiti za sebe

Jer, kad se taj čovek osvrne vidi da je stigao nigde, sve ono što je saznao grabeći na tom putu znao je i pre, i ima osećaj kao da je život promašen, kao da je sve te godine traganja uzalud potrošio. Sve ima, sve je prošao, sve je saznao, a jedina iskustvo koje nije proživeo u životu je istinska ljubav – izjavio je Boris Liješević najavljujući premijeru predstave „(Pra)faust“.

Geteovo grandiozno delo, koje otvara jednu od najvećih tema zapadne civilizacije, sa Liješevićevim rediteljskim potpisom gledaćemo u nedelju, 25. juna, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” u 19.30 časova, a ovom dugoočekivanom premijerom Beogradsko dramsko poziorište završava ovu sezonu.

– Priča o Faustu ne samo da je aktuelna, nego mislim da će vremenom biti sve aktulenija i da će se u narednim vekovima sve više prepoznavati. Imamo čoveka i čovečanstvo koje stalno hoće još, stalno je nezadovoljno, koliko god da postigne hoće dalje, više, hoće van granica onoga što mu je dato i što mu pripada, hoće sve po svaku cenu. Kada ne može da izađe iz tih granica onda se ljuti, pribegava drugim, altenativnim putevima da bi osvojio to što želi.

Faust pribegava magiji, podsetio je Liješević na Geteovog junaka, koji je jedna od ključnih likova u svetskoj književnosti.

– On ulazi u opkladu, u hrvanje sa đavolom da bi stigao do nekih suštinskih odgovora do kojih mu je stalo. Ljudi se ne boje đavola, ne boje se zla dok idu ka svom cilju, a iskustvo nas uči da se treba plašiti zla. Nažalost, zbog tog „dijaloga“ sa đavolom često više stradaju njihovi bližnji nego oni sami – istakao je, dodajući da je Gete možda i najveći izazov za svakog reditelja.

Dramatizaciju dela uradio je Fedor Šili, a glumačku ekipu jedne od najiščekivanijih predstava, kojom se Gete vraća na ovdašnju pozorišnu scenu posle nekoliko decenija pauze, čine Svetozar Cvetković, Ozren Grabarić, Ivan Tomić, Daniel Sič, Ivan Zarić, Mirjana Karanović, Iva Ilinčić, Stanislava Nikolić.

Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare podsetio Fedor Šili, ni danas se pouzdano ne zna kada je Gete počeo rad na pisanju „Fausta“.

– U zaostavštini je nađen prepis rukopisa koji je objavljen 1887. godine pod nazivom „(Pra)faust“. Taj rukopis čine dve velike grupe scena, pod naslovom „Tragična sudbina naučnika“ i „Margaretina tragedija“. Gete ih je napisao sa dvadeset šest godina, i (Pra)faust“ nije završen komad, pa smo uzeli nekoliko scena iz „Fausta“ prateći autentičnu dramaturgiju – izjavio je Šili.

U ulozi Fausta gledaćemo Svetozara Cvetkovića, koji je duhovito opisao kako je dva puta bio u iskušenju da odustane od ove uloge.

– Bilo je vrlo izazovno, na početku proba mislio sam da sad nema povratka, a onda i da ne treba da radim. Na to me je dodatno podstakao Voja Brajović. Da li si ti normalan, rekao mi je, jer je on pre nekoliko decenija skoro dobio nervni slom radeći „Fausta“ u Narodnom pozorištu. Onda sam se u restoranu „Večiti mladoženja“ sreo na ručku sa Radetom Šerbedžijomu. Znamo se četrdeset godina, gledao sam sve njegove filmove, serije, predstave, bio na svim njegovim koncertima, ali ga nikada nisam video i čuo u svim tim recitovanjima poezije da govori stihove Getea. Želeo sam da znam razlog, a on mi je rekao: „Nisam ja dovoljno dobar glumac da bih govorio Getea“, ispričao je Cvetković.

Hrvatski glumac Ozren Grabarić, koga ćemo videti u ulozi Mefista, kako ga je opisao Liješević, tokom rada na predstavi bio je „prava raketa, na svaku probu dolazio je spreman i učio ih je kako da pristupe Geteu“.

– Mefisto u predstavi ima demonsku snagu i vrlo jaku energiju, pokretač je mnogih događaja koj se u momentima čine optimističkim, stalno menja lica – izjavio je Grabarić. – Njegovo lice nije konstanta, Mefistio je metamorf, čas je u jednom oblikju, čas je u drugom, jako ga je teško prepoznati, što je i jedna od ideja predstve –istakao je jedna od najpopularnijih glumaca u regionu.

Glumica Iva Ilinčić igra tragičnu Geteovu junakinju Margaretu, ženu čiste duše, pune dobrote i ljubavi prema svima…

– Margareta strada, ali ja u ovom procesu rada nijsam stradala, aiko me je na početku bilo strah. Gete mi je na fakultetu bio dosadan dok smo morali da ga čitamo, ali ovde je sve tako lagano došlo na svoje mesto. Priča je razumljiva i zanimljiva, setila sam se šta je to klasika i šta je stih, a to se danas retko radi, i privilegija je igrati klasična dela. Jako sam srećna sam što sam deo takve predstave – izjavila je Ilinčić.

Prema rečima Mirjana Karanović, ekipa ove predstave sjajno je sarađivala, a u „(Pra)faustu“ videćemo je ulozi Marte, komšinice.

– Ona je potpuno drugačija osoba od Margarete koja strada. Marta se uvek dobro snađe u svakoj situaciji, i bez obzifra šta joj se događa ona se dočeka „na obe noge“. A svašta joj se desi za života, kao, uostalom, i svim ženama – najavila je Karanović svoju junakinju, podsećajući da je sa Liješevićem sarađivala u predstavi „Čitač“, jednoj od najuspešnijih produkcija BDP.

– Igrala bih bilo koju ulogu u Borisovoj predstavi, jer on ne spada u reditelje tiranine kakvih ima. Kao glumci uvek možemo nešto da mu predložimo u građenju lika, tako da se prijatno osećamo da smo nešto i mi kreirala u tom procesu – izjavila je Karanović.

I ostali članovi glumačke ekipe istakli su koliko je veliki izazov i uzbuđenje uhvatiti se Geteovog dela i njegovih junaka, ali i dobru međusobnu saradnju i veliku radost s kojom su radili ovu predstavu.

Prema rečima Ivana Tomića (Student, Froš),  danas je više nego potrebno igrati Fausta i Mefista, jer se njihov dijalog ono što se događa u nama samima.

– Mefisto je vrlo šarmantan u ovom komadu, što mi se ne dopada, ali tako je. Važno je da se bavimo razgovorima sa đavolom, i da vidimo kako da budemo bolji i jači ljudi – rekao je Tomić, koji je sa Liješevićem takođe sarađivao u predstavi „Čitač“.

Daniel Sič (Brander, Valentin), Ivan Zarić (Vagner, Zibel) i Stanislava Nikolić (Altmajerka, Liza), istakli su da su prošli kroz vrlo uzbudljiv i značajan proces, jer kada se radi tako kapitalno delo, prelepi stihovi Getea, onda je izazov i lep i veliki.

– Nazvao bih to soft džeom, i Boris nas je strpljivo i fino usmeravao ka finalnom proizvodu – rekao je Daniel Sič.

Scenografiju „(Pra)fausta“ uradio je Aleksandar Denić, kostime Marina Sremac, muziku kompozitor Stefan Ćirić, a za scenski govor je zadužena dr Ljiljana Mrkić Popović.