Foto: Z. S. M.U kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru u subotu, 29. oktobra premijerno će biti izvedena predstava „Ilda Genšer” po tekstu Jelene Kajgo u režiji Stevana Bodrože.
Komad Ilda Geršner je baziran na istinitoj priči iz Drugog svetskog rata. To je priča o dve žene koje su četiri godine delile isto ime. Ime koje je jednoj od njih spasilo život. Komad govori ne samo o stradanju i preživljavanju ljudi u strašnim vremenima ratnog ludila, već i o ljudima koji su pod rizikom gubljenja sopstvenog života, pomagali drugima. To je univerzalna priča o potrebi da se odupremo zlu. Priča koja se može primeniti na bilo koje vreme i bilo koju zemlju. Priča o hrabrosti, kaže autorka Jelena Kajgo.
U predstavi igraju Ana Colangeli, Nadežda Jakovljević, Nikola Milojević, Mladen Knežević / Rifat Rifatović, Jasmina Dimitrijević, Čedomir Štajn, Marija Rakočević i Nenad Vulević.
Jelena Kajgo rođena je u Beogradu, gde je diplomirala Dramaturgiju na Akademiji umetnosti 2004. godine, i magistrirala na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti 2010.
Njene drame izvođene su u Narodnom pozorištu u Beogradu, Narodnom pozorištu u Skoplju, Here Art pozorištu u Njujorku, Atelju 212, Narodnom pozorištu u Zrenjaninu, Narodnom pozorištu u Užicu…, a javna čitanja organizovana su u Beču, (Schauspielhaus Theatre), Minsku, (National Theatre), Lidsu, (West Yorkshire Playhouse), Njujorku (The New Group), Londonu, (Gate Theatre), Bukureštu, (Odeon Theatre)…
Sa komadom Intimus učestvovala je na radionici za dramske pisce u pozorištu Royal National Theatre u Londonu. Komad Realisti u režiji Iana Morgana nominovan je za nagradu New York Inovative Theatre Award za 2013. godinu.
Izdavčka kuća LOM objavila je 2014. godine knjigu DRAME (Fantomi, Intimus, Realisti, Nevidljivi ljudi), Jelene Kajgo, a 2018. godine objavila je i njen roman Male smrti.
Od 2009-2013. godine bila je na poziciji direktorke Bitef teatra i Bitef festivala.
Stevan Bodroža
Rođen je 1978. godine u Beogradu. Završio je Pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u svom rodnom gradu. Više od petnaest godina profesionalno je aktivan na pozorišnim scenama u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Austriji.
Radio je u Beogradskom dramskom pozorištu, Bitef teatru, Narodnom pozorištu u Beogradu, Ateljeu 212, Malom pozorištu „Duško Radović”, Drami i operi „Madlenianum”, Crnogorskom narodnom pozorištu, Mostarskom teatru mladih, Bosanskom narodnom pozorištu u Zenici, Teatru Nestroyhof-Hamakom i Hundsturm teatru u Beču kao i u niz drugih pozorišta. Devet godina predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Režirao je tekstove značajnih klasičnih kao i savremenih pisaca. Neke od drama koje je postavio na scenu su: „Medeja, materijal” Hajnera Milera, „Prometej u okovima” Eshila, „Ifigenijina smrt u Aulidi” Euripida, „Učene žene” Molijera, „Gospa od mora” Ibzena, minijature Samjuela Beketa….
Od savremenih tekstova režirao je dramu „Gospodin” Filipa Lolea, „Lice od plamena” Mariusa fon Majenburga, „Mali Geza” Janoša Haja, „U samoći pamučnih polja” Bernar Mari Koltesa, „Lasice” Bojane Mijović, „o.REST IN PEACE” Jetona Neziraja, „Mlijeko u prahu” Dragane Tripković, „Pupoljci” Sanje Domazet (po motivima poezije Vaska Pope), „Smećarnik” Koste Peševskog i mnoge druge.
Sa svojim predstava učestovao je na mnogobrojnim festivalima od kojih su najznačajniji: Festival Joakim Vujić, MESS, Bitef festival, Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu, Festival bosansko-hercegovačke drame, Bijenale crnogorskog teatra…
Dvostruki je dobitnik nagrade za najbolju režiju na Festivalu Joakim Vujić, a jedanput na Festivalu savremene bosansko-hercegovčke drame. Nagradu za najbolju režiju dobio je i na Festivalu praizvedbi u Aleksincu.
U poslednjih nekoliko sezona ostvaruje zapaženu saradnju sa Ustanovom kulture „Vuk Stefanović Karadžić” i to na predstavama „Casa Novak” Tamare Bijelić, „Tramvaj zvani samoća” (omnibus iz pera Mine Ćirić, Galine Maksimović, Maše Radić i Nede Gojković), „Treznilište” (po motivima drama „Murlin Murlo”, „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri” i „Praćka” Nikolaja Koljade)…, „Kod šejtana ili jedna dobra žena” Sanje Savić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
