Premijera “Kuće” u režiji Voje Brajovića otvara novu sezonu u Zvezdara teatru: Duhovita priča o tri lika, iz tri generacije, u tri prostora i tri vremena

Pored Brajovića i Ilića o predstavi su govorili Branimir Brstina i Ivana Zečević, koji igraju glavne junake, a kako je istakao Dušan Kovačević, direktor Zvezdara teatra, reč je o komadu simboličnog naslova koji može da se čita iz više uglova, i svaki gledalac u njemu može videti i svoju priču i svoje snove.

– “Kuća” govori o raseljenju, jednom od tih velikih problema koji nas prate tokom 20. veka. Zapravo, reč je o tome da smo mi kao narod skoro ceo 20. vek, a skoro će biti i jedna četvrtina 21. veka jer vreme jako brzo prolazi, u potrazi za identitetom kuće.

– I skoro ceo vek prošli, i ovaj sad, sa svim ovim problemima, pokušavamo da definišemo to šta je naša kuća, gde je naša kuća. I kolika je okućnica, i koliko nas ima, i zašto smo takvi kakvi jesmo, ili nismo.

Imali smo u prošlom veku nekoliko zemalja, desetak naziva te naše kuće, bila je čas veća, čas manja, danas je nedefinisana, i svi problemi koji su trenutno, uz sve ostalo što imamo, u stvari su taj nekakav naš “kućni prostor”, tako da taj simbolični naslov ovog komada “Kuća” ima više značenja.

A ono što je jako bitno, kako je istakao Kovačević, ovo je jedna vrlo konkretna priča koja nas se sve jako tiče poslednjih godina. A te poslednje godine su za nas, zapravo, poslednjih dvesta godina i više.

Tih seoba, odlazaka je mnogo – da li je to socijalni razlog, da li je želja za usavršavanjem, za spoznajom novog sveta, ali, više od jedne trećine našeg naroda je u inostranstvu.

– Približavamo se polovini, kao što neki narodi imaju većinu u drugim zemljama, a ne u domovini. Ova priča je o tome kako jedna porodica koja je u rasejanju ne zna tačno, i zbog toga se ne oseća dobro, ili se oseća dobro, gde je ta njiena kuća.

Ta kuća je mobilna u smislu da vam, kad ste u inostranstvu nedostaje ova kuća ovde, a kad ste ovde imate osećaj da bi vam bilo bolje da ste negde drugde. I taj nemir je, u stvari, glavna priča u ovom komadu – istakao je Kovačević.

Nebojša Ilić, koji u komadu koji je napisao igra oc, kako je izjavio, nije mogao ni da sanja situaciju da će “Kuća” doživeti premijeru, i da će on kao pisac nešto da progovori.

– Moram da kažem nekoliko velikih hvala – hvala Zvezdara teatru što je postao kuća za ovu moju “Kuću”, i što sam ja postao ukućanin ove kuće.
Hvala mom drugu i kolegi Branimiru Brstini koji je bio prvi čitač ovog teksta i koji mi je svojim sugestijama, kao i Duško Kovačević, mnogo pomogao.

Hvala i mom kolegi Voji Brajoviću, koji je bio ogrev za „Kuću“, držao je visoke kriterijume i sa njim na probama je svaki put bio master klas. „Začin“ je i neko ko nosi priču i ekipu – Ivana Zečević kao predstavnik mlade generacije.

Tema njegovog komada, “stranstvovanje”, kako je istakao Ilić, uvek ga je zanimala.

– Prijatelji koji su otrišli iz Srbije zauvek će ostati stranci…Mislim o tome dok se vrtim u gradu u kome sam rođen, i ne prepoznajem više neke ulice, a ni čitave krajeve svog grada, i hvatam se u osećanju da sam stranac, iako nisam nigde otišao.

Osećanje “stranstvovanja” me ne napušta ni kad sam sam sa sobom. “Stranstvovanje” ne mora da bude samo loš osećaj. To je i traganje, avantura, uzbuđenje. Sve sam to želeo da pretočim u duhovitu priču o tri lika, iz tri generacije, u tri prostora i tri vremena.

Ali, kako je objasnio, publike ne treba da se uplaš, možda moje promišljanje zvuči komplikovano i filozofski, ali komad nije.

– Vrlo je komunikativan, lepršav, duhovit, jako emotivan i snažan. Glavni likovi su mlada devojka, njen otac, i deda. Prostori su Toronto, Beograd, malo selo u Srbiji. Vremena su zima, proleće i jesen. A zajedničko je to što svi oni traže – „Kuću“! – istakao je Ilić.

Prema rečima Voje Brajovića, čija se rediteljska predstava “Voz” s velikim uspehom igra u Zvezdara teatru i na brojnim festvalima i scenama u regionu, izjavio je da su ga njegove kolege, Nebojša Cile Ilić i Branimir Brstina hrabro predložili da zajedno jedan poetski tekst magijskog realizma pretvore u predstavu koja će da raduje i dirne one koji je budu gledali.

– I ja sam bio oduševljen tekstom i nisam imao hrabrosti da to odbijem. Oni su dobro znali da taj tekst treba da bude u bliskoj saradnji sa gledaocem. A mi stalno želimo da budemo kod kuće, i neprestano za tim tragamo.

Nesreća nije samo što smo petsto godina bili pod Turcima, već što smo pola od tog vremena bili u rasejanju. Ova predstava ne želi nikoga po svaku cenu da impresionira, jer se ne takmičimo sa cirkusom, ako tako krenemo, duboko sam uveren da onda pozorište propada.

Naša priča izaziva suze i smeh koji nas oplemenjuje. Pozorište postoji zbog publike. Ovde imate mladu nadarenu glumicu Ivanu Zečević koja nosi komad, Cileta Ilića koji igra kao da ne glumi u svojoj drami, a Brstinu dobijate kao pravi poklon – istakao je Brajović.

Zbog prvobitnog naziva komada, kako je objasnio, on je razmišljao o tome ša je to što bi i muzički obeležilo predstavu.

– A onda smo, blago nama, do rešenja došli sa kompozitorom Vojom Aralicom i naravno, u izuzetnoj izvedbi Ivane Zečević, koja nam je svima divno glumačko otkriće – rekao je jedan od naših najznačajnijih glumaca koji se dokazao i kao reditelj.

Prema rečima Branimira Brstine, posle čitanja drame „Kuća“ najviše ga je zabrinulo ko bi uopšte mogao da je režira, a nije razmišljao ko bi tu igrao, jer mu je tajjdeo delovao lakši.

– Onda sam došao do ideje da to bude Voja. Pozvao sam Nebojšu da mu saopštim, a on mi je rekao da je upravo isto to želeo da mi kaže. Obojica smo se, dakle, u isto vreme odlučili za Voju.
Ono što je meni uvek bilo važno, a takve savete sam dobijao još kao student na akademiji, jeste da je u profesiji neophodno biti spreman da stalno učiš.

Na pitanje Danasa šta je njemu lično najuzbudljivije u ovoj priči, i ko je junak koga on igra, Brstina je izjavio:

– Ilić je napisao komad za vrstu pozorišta koju ja veoma volim, i bliska mi je tema rasejanja kroz prizmu porodične priče sa tri generacije.
A igram strogog i šarmantnog dedu koji hoće da natera svoj podmladak da i oni uče, tako što dovodi u pitanje i u sumnju sve što oni govore. Deda je, dakle, takođe bio učenik, i u ovom komadu sve ima veze sa učenjem.

Meni je stalno u glavi da čovek nikada ne zatvori školsku torbu, nikad ne kaže e, sad je škola završena. Tako se i u ovoj predstavi stvara jedna igra iz koje bi nešto moglo da nastane, a to je snaga za borbu sa svime u životu – objasnio je Brstina.

Mlada glumica Ivana Zečević „nosi“ ovu predstavu, i kako je izjavila, veoma je zahvalna na poverenju, strpljenju i ljubavi koju su joj pružili, posebno Zvezdara teatru, jer su joj svi olakšali divan proces rada na ovoj predstavi.

– Komad „Kuća“ za mene je apsolutno nešto najznačajnije što sam radila, iako sam do sada puno snimala za televiziju.
Pozorište je za mene velika strast i definitivno mi je važnije od kamere. Ovo je duboko esencijalna drama i porodična priča, i to je projekat, za razliku od nekih drugih, koji znam zašto radim.

– Ovo je priča se tiče svih nas, svake generacije, svake porodice, a moja junakinja koju igram je pametna, buntovna, željna ljubavi i slobode. Ona je čista, iskrena, i u potrazi za tim gde je njen dom – smatra Ivana Zečević.

U autorskoj ekipi predstave su i Jelisaveta Tatić Čuturilo, koja je uradila scenografiju i kostim, kompozitor Vojislav Aralica, autor video spota Stevo Mandić, dizajner Aleksandar Ilić…

Reprize premijere “Kuća” zakazane su 10, 17, 21. i 28. oktobraq na istoj sceni.