Premijera na Velikoj sceni Madlenianuma: "Valcer poručnika Nidrigena", buntovnička priča o odbrani dostojanstva i samosvojnosti "drugačijih" ljudi 1Foto promo / Teatar Madlenianum

Drama Miodraga Ilića „Valcer poručnika Nidrigena“, nastala osamdesetih godina prošlog veka, posle izvođenja u pozorištima nekadašnje Jugoslavije konačno će doživeti i beogradsku praizvedbu – premijera ovog izuzetnog dela zakazana je na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum u ponedeljak, 5. decembra, u režiji Vladimira Lazića.

Radnja ovog filozofskog komada napisanog realistički, u aktuelnom i univerzalnom značenju, smeštena je u epohu balskih dvorana i Carevine, a simbolična borba glavnog junaka, kadeta Tomasa Nidrigena, protiv sistema i za spostveni izbor i stav, pretočena je u uzbudljivu romansu sa primesama groteske.

Zbog ove teme i misaone angažovanosti, kritika je u prošlosti pronalazila izvesnu bliskost komada s idejama Fon Horvata, Sartra, Pazolinija, Bucatija, Krleže.

„Ovo je drama identiteta, drama odbrane samosvojnosti čoveka, ugroženog oduvek regulama po kojima mora da živi, prinudama vlasti i što je još teže i zlokobnije – beskompromisnim nametanjem ustaljenih obrazaca življenja. Biti svoj, držati se svog izbora, svog uverenja, svojih principa, ima visoku cenu: često vodi u propast, u gubitak oslonca, u stradanje i žrtvovanje“, zapisao je o svom delu pisac Miodrag Ilić.

Premijera na Velikoj sceni Madlenianuma: "Valcer poručnika Nidrigena", buntovnička priča o odbrani dostojanstva i samosvojnosti "drugačijih" ljudi 2
Foto: promo / Teatar Madlenianum

Reditelj Vladimir Lazić u svojoj predstavi podvlači paradoks gde sitnica u našem životu često može biti uzrok velikih trauma.

– Čovek može malom greškom ili odstupanjem od konvencija da odvede sebe u apsurdno stanje, u sukob sa okolinom i političkim i državnim faktorima, da emotivno sklizne u paroksizam – rekao je on.

Prema njegovim rečima, pitanje slobode je ključno u ovom komadu.

– Poručnik Nidrigen bira da ne igra valcer po cenu svoje karijere, kao što Adela Bonen bira čoveka principa, odvažnog i svog, umesto verenika kojeg joj nameće društvo – ističe Lazović.

Glavnog junaka Nidrigena, mladog naučnik na pragu velikog otkrića igra Miloš Đurović, a ogledalo na sceni, kako je najavila autorska ekipa predstave na današnjoj konferenciji za novinare, nije samo deo scenografije, već i metaforička opomena na činjenicu da su drugačiji, a dragoceni ljudi i danas među nama, da uz sva svoja stradanja uspevaju da ostanu ljudi i da zadrže ljubav u sebi.

Premijera na Velikoj sceni Madlenianuma: "Valcer poručnika Nidrigena", buntovnička priča o odbrani dostojanstva i samosvojnosti "drugačijih" ljudi 3
Foto: promo / Teatar Madlenianum

Junake buntovničke Ilićeve priče u kontrapunktu sa romansom, na sceni Madlenianuma oživeće veliki glumački ansambl – Isidora Građanin, Srđan Karanović, Irfan Mensur, Milan Caci Mihailović, Vladimir Veličković/Lazar Đukić, Janko Cekić, Siniša Ubović, Petar Mihailović, Branko Janković, Stefan Bundalo, Srđan Sekulić, Jelena Arsić/Anka Gaćeša Kostić.

U autorskoj ekipi predstave su i scenografkinja Milica Bajić Đurov, kostimografkinja Tijana Sićević, kompozitor Aleksandar Srebrić, koreografkinja Jelena Arsić, majstor svetla Srđan Jovanović, iza video projekcija stoji Kreativni studio Zepter, a reprize premijere zakazane su za 6. i 23. decembar.

Hrvatski dramatičar Slobodan Šnajder o delu Miodraga Ilića

„Valcer poručnika Nidrigena“ prvi put je izveden na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Rijeci 1985, u režiji Ljubiše Georgijevskog, sa mladim Božidarom Alićem u naslovnoj ulozi. Potom je komad postavljen i na scenu Knjaževsko-serpskog teatra Joakim Vujić u Kragujevcu (1986), u režiji Dragana Jakovljevića, dok je lik Nidrigena tumačio mladi glumac Mirko Babić.

Tekst je posle gostovanja riječkih umetnika na sceni HNK u Zagrebu uvršten u antologijski izbor Slobodana Šnajdera (Prolog br. 2, Centar za kulturnu djelatnost, Zagreb, 1985).

„Tragikomedija „Valcer poručnika Nidrigena“ posvećena je onima kojima u životu nije bilo dozvoljeno da budu ono što jesu. Možda su to vaši preci, vaši roditelji, a možda ste to danas i vi, baš kao i vaši savremenici u bilo kojoj zemlji“, zapisao je Šnajder.

„Ovo je pokušaj da se nešto kaže o večitoj uzaludnosti individue na ovom svetu, da se odupre pritiscima „odozgo“, torturi vladajuće sile i njenih postulata, kao i obaveznim uzansama i konvencijama društva, i o surovom obračunu sa onima koji ne pristaju na upravljanje njihovom sudbinom, na manipulacije, šablone, torturu. Drugim rečima, pisac drame se suprotstavlja ugnjetavanju ličnosti, njenog prirodnog prava na slobodu, na sopstveni identitet i na izbor načina egzistencije“, istakao je Šnajder o delu Miodraga Ilića.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari