Premijera opere „Dečja soba“ na 53. BEMUS-u

„Dečja soba“ prva je opera za decu u Srbiji, koja je napisana u klasičnoj operskoj formi.

Prvi put izvedena ju je izvelo „Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda“ 20. februara 1941. u Narodnom pozorištu, a nakon toga, i 3. marta iste godine na Kolarcu.

Ove godine navršava se 120 godina od rođenja Milenka Živkovića i 80 godina od premijernog izvođenja opere, a tim povodom izvođenjem „Dečje sobe“ podsetiće se na Živkovićev doprinos u stvaranju muzičke i scenske umetnosti u Srbiji.

Opera je sastavljena od kraćih muzičko-scenskih slika i prikazuje obične, univerzalne, svakodnevne teme iz života jedne porodice.

Posmatrano iz ugla roditelja, ali i iz ugla dece sa iskorakom, kako je očekivano kada su deca u pitanju, u pomalo fantazmagorični svet.

Četvoro dece suprotstavljaju se dosadnim svakodnevnim ritualima i zahtevima roditelja.

Njihova nepresušna želja za igrom vodi ih u šumski svet patuljaka i životinja, gde vladaju pesma i igra.

Opera je, kako je rečeno na konferenciji za novinare, namenjena svoj onoj deci koja mogu mirno da isprate 30 minuta radnje.

„Kada stvaramo operu za male, operu za mlade, ne mora uopšte da znači da je to manji zadatak od zadatka na velikim scenama nacionalnih teatara. Baš naprotiv. Naš zadatak je veći, moramo da budemo jasni, konkretni, naše ideje moraju da budu zapaljive i mi vizionarski moramo da ponudimo tim mladim ljudima nešto uzbudljivo, nešto što će voleti do kraja života, i da ih pripremimo, recimo za veliku francusku operu koja traje pet sati, u pet činova, i naravno ima sjajan, uzbudljiv sadržaj“, objasnio je direktor „Radovića“ Aleksandar Nikolić.

„Dečja soba“ nije prva opera koja se izvodi u ovom pozorištu.

Opera „Derišta“, po tekstu Žana Koktoa, u režiji Bojana Đorđeva i na muziku Filipa Glasa, izvodila dvehiljaditih u ovom teatru.

Zasluga za oživljavanje ove opere, odnosno pronalazak zaboravljenog teksta, pripada dirigentu Milanu Nedeljkoviću, koji je na njega naleteo, pre petnaestak godina, prilikom prelistavanja časopisa i knjiga u biblioteci u Valjevu.

Nakon toga našao je kopiju rukopisa, partiture, u datoteci Radio Beograda i otkrio da je priča pretrpela ozbiljne transformacije, kako bi se od nje napravio libreto.

Nedeljković je rekao da se nada da će BEMUS i narednih godina deo svog programa i prostora posveti najmlađoj publici.

U operi učestvuje pedesetak ljudi, dok najmlađe učesnike čine deca u uzrastu od šest do deset godina, koja su prošla proces rada i postavku predstave od početka do kraja.

„Sudeći po tome da mesec dana može da promeni decu, da u njihovim glavicama osvesti šta opera zapravo znači, šta znači muzičko-scensko delo, možete misliti kakav bi efekat mogao biti ukoliko bi ova opera živela, a nadam se da hoće, i ukoliko bi ovakvih projekata bilo više. Dakle, ovakvih projekata koji uključuju decu kao same izvođače, a ne kao potencijalno pasivne slušaoce ili gledaoce“, kazao je Nedeljković.

Boris Liješević, reditelj mentor opere, naglasio je da je, kada je otišao na jednu od proba, naišao na „praznik kakvog se seća samo iz detinjstva“, na radost, kreativnost i energiju, ali i da mu je drago što Desanku Maksimović kroz operu vraćaju u pozorište, dok su je drugi proterali iz lektire.

„Libreto je vrlo suptilan, nema tu mnogo reči, a muzika nosi tu živost i dečju radost. Naš najveći izazov je bio da to što se čuje u muzici oživimo u izvođačkom ansamblu, tako da smo i mi sami na probama potpuno podetinjili, igrali se, jurili se, sakrivali i tražili taj neki delić, duh i igru u nama“, rekla je rediteljka Natalija Stanković.

Dok je reditelj Mateja Đedović naglasio da ova opera za decu, u 30 minuta, sadrži sve elemente velike i klasične opere, kao što su hor, balet, kostimi, scenografija.

Svi prisutni članovi ekipe su saglasni u tome da je ovo bio veliki izazov, ali i u tome da bi voleli da opera zaživi i nakon premijere i da se izbori za svoj scenski i repertoarski život.

„Mislim da mora ostati živa zato što u njoj ima toliko života, i to je sjajna protivteža ovom vremenu smrti u kom živimo“, rekao je Đedović.

Koreografkinje Ana Bošković i Mila Stijak naglasile su da im je rad sa najmlađom decom najveće zadovoljstvo rada na operi.

Dok su se solisti istakli važnost igre, kako za decu i tako za odrasle.

„Kroz ovaj projekat smo naučili kako biti dete i koliko je to ustvari bitno za ljude. Kao deca stalno pokušavamo da se ponašamo kao da smo odrasle osobe, a kad porastemo zaboravimo kako je biti dete. Kroz ovaj projekat smo uspeli da se nekako vratimo u te mlađe dane i ne zaboravimo na tu jednostavnu radost, koja je jako bitna za čovečanstvo generalno i za svakodnevni život. Ako smo mi radosni biće i deca i budućnost će biti jedno lepše mesto“, kazala je Stijak.

U operi učestvuje i hor Dečijeg kulturnog centra „Naći svoju zvezdu“ pod vođstvom dirigentkinje Snežane Despotović, a učestvuju i solisti Muzičke škole „Vojislav Vučković“ klase profesorke Maje Đokić.

Uloge tumače polaznici projekta „Opera: Past, Present, Perfect!“: Biljana Jovanović, Boris Papak, Olivera Krivokuća, Isidora Bogdanović, Sara Ristić i Mina Nikolić. Dok su članovi orkestra polaznici pomenutog projekta, kao i profesionalni muzičari.

Tekst je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.