Premijera plesnog spektakla „Životinjska farma“, po motivima Orvelovog romana koji je obeležio 20. vek, otvara sutra novu sezonu u Bitef teatru

„Životinjska farma“, po konceptu i u koreografiji Miloša Isailovića, oživljava na sceni jednu od najvažnijih knjiga 20. veka, alegorijsku antiutopijia o revolucijama, totalitarisčkim režimima, svetu bez ljudi…

Njene junake igraju plesači Bitef Dance Company – Ana Ignjatović Zagorac, Ivana Savić Jačić, Branko Mitrović, Jakša Filipovac, Nea Jankovič, Staša Ivanović, a alternacija su Nikola Živković i Tamara Pjević.

U autorskoj ekipi predstave su i dramaturg Bojan Đorđev, scenografkinja Andreja Rondović, kostimografkinja Selena Orb i kompozitorka Irena Popović Dragović, koja je komponovala originalnu muziku.

Prema rečima Isailovića, „Životinska farma“ je vrlo kompleksno delo, po čijem je motivima do sada napravljeno više dramskih predstava, ali da, koliko je on istraživao, u svetu do sada nije urađena nijedna profesionalna produkcija u plesnoj verziji.

-Na sceni nije kompletan Orvelov roman, već je u fokusu relacija između svinja i ovaca, a to je i odnos između ljudi koji su situiraniji i onih koji su stalno podložni osvajanju. Dijapazon likova je ogroman, nisam se usudio da ih uzmem sve, jer ne znam da li bih mogao da ih opravdam kroz plesni teatar – kaže Isailović.

– Uzeo sam dve vrste životinja, svinje i ovce. Mislim da je to čista personifikacija čoveka 21. veka, a pogotovo srpske sadašnjice. Svinja kao neko ko je iz blata sa malo mozga došao do vrhovne pozicije, i ovce, a to smo svi mi koji, nažalost, sve više i više služimo za „šišanje“ i za poslušnost, kao neko ko uvek ide u grupi. U predstavu, kako je istakao sam ubacio i neke svoje osvrte na te životinjske odnose iz ličnog iskustva, iz situacija gde sam bio svinja i gde sam bio ovca – navodi Isailović.

Kako je istakao, u realizaciji ovog projekta imao je veliku pomoć Bojana Đorđeva i kompozitorke Irene Popović Dragović, koja je uradila neku vrstu modernizovanog klasicizma, a predstava je urađena je u koprodukciji Bitef teatra i Centra za kulturu Tivat.

Prema rečima Staše Ivanović, oni su tokom rada na predstavi imali divan kreativni proces, a Isailović je obradio ključni deo romana – o odnosu podređenih i nadređenih.

– Igram uplašenu ovcu. Ona ima potrebu da se stalno kreće, jer je od pomisli da stane obuzima užasan strah – rekla je mlada igračica.

Radnja „Životinjske farme“ događa se na selu, u blatu, pa je u toj metafori i konferencija za novinare na kojoj je najavljena njena premijera i nova sezona u Bitef teatru, organizovana u selu Baćevac, u etno domaćinstvu „Zornića kuća“ koji uz konake, kamp ima i scenu za umetničke programe i mali zoo-vrt sa domaćim životinjama.

O novim projektima koji će obeležiti sezonu 2022/2023. govorili su direktor Bitef teatra Miloš Latinović, dramaturškinja i programska urednica Bitef teatra Jelena Bogavac, umetnička direktorka Bitef dens kompanije Jelena Kajgo, a ona će se odvijati pod simboličnim naslovom „Granice kredom“.

Već 22. oktobra publiku očekuje premijera komada Arijela Dorfmana „Smrt i devojke“, psihološkog trilera iz1991. godine koji je praizveden u Rojal Kort Teatru, a zatim i na Brodveju (u premijernoj podeli bili su Glen Klouz, Džin Hekman, Ričard Drajfus), koji u domaćoj verziji stiže na scenu u režiji Nikole Ljuce.

Dorfmanove junake igraju Tamara Krcunović, Milan Marić i Miloš Timotijević.

Prema rečima Miloša Latinovića, okosnicu bavljenja „linijama razgraničenja“ u svetu i realitetu koji živimo, u novoj sezoni čine dva teksta koja će se naći na sceni Bitef teatra.

„Ruritanija“ po knjizi Vesne Goldsvorti, i u dramatizaciji Željka Jovanovića, i „Evropa danas“, koji za osnovu uzima esejističku knjigu Miroslava Krleže, a tekst i režija predstave povereni su Vedrani Klepici i Snežani Trišić.

– Knjiga „Ruritanija je hrestomatija zabluda i predrasuda engleske književnosti o prostoru Balkana – rekao je Latinović, dodajući da se Bitef teatar u novoj sezoni malo odvaja od samog koncepta Bitef festivala okrećući se našem podneblju.

– Bez Balkana ne može biti Evrope kojoj pripadamo, pa su teme kojima ćemo se baviti one koje prezentuju Balkan kao vrednost, a tu ideju prati i Krležina knjiga „Evropa danas“. Otuda i ideja brisanja granica kroz pozorišnu umetnost, koje su napisane kredom, koje su nametnute, izmišljene – naveo je Latinović.

Dramaturškinja i programska urednica Jelena Bogavac istakla je da je u pozorišnom kontekstu kakav je naš, granica nešto što se prevazilazi, probija, pomera.

– Pomeranje granica izraza i mogućnosti delovanja na ljude sa dobrim ciljem – cilj je svakog dobrog pozorišta. U formalnom smislu, nastavljamo potragu za svežim, novoustanovljenim, novoprogovorenim pozorišnim jezicima. U sadržajnom, sezonu posvećujemo preispitivanju granica strahova i predradsuda koje formiramo na mnogim pitanjima – razmatrano i regionalno i šireevropski – istakla je Bogavac.

Sam pojam „granica“, kako je navela, ne mora sam po sebi biti ni loš ni dobar, jer je grade različiti konteksti uz koje se aplicira.

– Granice između Vas i nas. Njih i nas. Vas i njih. Lične, teritorijalne, nacionalne. Labave, tvrde, linije razgraničenja. Prirodne i administrativne. Socijalne, političke, jezičke. Granice su kopče ili kineski zidovi. Ustanovljene iz straha ili usled osećanja mere. Granice su mesta sigurnog prolaza ili mesta na kojima pokazujemo dokumenta, ili na kojima visimo ilegalno ili koje ne prelazimo nipošto. Ili koja obilazimo. Postoje stilske granice. Granice između svetova. I postoji mogućnost da se svaka granica preskoči – rekla je Bogavac

Decembar i januar, kako je podsetila, u Bitef teatru su tradicionalno posvećeni realizaciji programa Mesec nezavisne scene.

– U programu predstavljamo ovogodišnju selekciju najzanimljivijih radova nezavisnih umetnika u regionu. Pozno prolećni meseci rezervisani su za događaje u okviru festivala Bitef zona, kada uz predavanja i radionice organizujemo niz tribina na različite umetničke, socijalne i političke teme.

Bitef teatar, kako je istakla, tada izlazi na ulicu, u konstruktivni dijalog sa publikom i našim sugrađanima, i još jednom kao i mnogo puta do sada, ruši ograničenja „4 zida“, i razbija granice formalne rastegljivosti pozorišnog delanja.

Bitef dens kompanija baviće se socijalnim pojmovima razgraničenja roda u plesnoj predstavi „Alfa girls“, čija je premijera najavljena u aprilu 2023.

Drugi projekat, „Zidanje Skadra“, plesnu verziju narodne epske pesme „Zidanje Skadra na Bojani“, ovog leta radiće tandem Miloš Isailović i Irena Popović Dragović.

Latinović: Tražimo od Ministarstva kulture da se reši status igrača

Direktor Bitef teatra istakao je da produkcijom dve plesne predstave u izvođenju Bitef dens kompanije u jednoj sezoni žele da skrenu pažnju na problem statusa igrača:

– Imamo kvalitetan ansambl i kreativne ideje, ali je status igrača nerešen. Nastojaćemo da u saradnji s Ministarsvom kulture nađemo rešenje za situaciju u kojoj rade ljudi koji se bave savremenim umetničkim plesom. Naša ideja je da kreiramo i obrazujemo kadar koji će nam vremenom vratiti, u umetničkom smislu, ono što je uloženo – istakao je Latinović.

Miloš Isailović je, kako je naveo, prava definicija takvog kontinuiteta, počeo je kao mlad igrač Bitef dens kompanije, postao njen prvak, a od 2016. godine i uspešan koreograf.