Premijera predstave „Čovjek visine“ u Teatru Vuk

Pre sto godina, neposredno posle Velikog rata, jedni su nepokolebljivo verovali u napredak nakon užasa, dok su drugima ratne traume usadile oprez, gorčinu, pesimizam.

Ni danas ne znamo koji su bolje znali, znamo samo da je mir i za jedne i za druge kratko trajao.

U takvim okolnostima velike ličnosti malih naroda deluju apsurdno beznačajno, istorijski neprimetno.

Ipak, ostaju sećanja na njihove ideje, predviđanja, strahove, koji se ni po čemu ne razlikuju od govora zapamćenih mislilaca.

Zato se valja podsetiti na ono što imamo i one koje smo imali.

A njihova zapitanost ostaće i naša: da li trajanje i opstanak znače razumeti vreme i promene, ili sačuvati izvorni trenutak pripisujući mu večnost.