Premijera predstave na Sceni za decu „Čardak ni na nebu ni na zemlji“

Reditelj i scenograf Jana Maričić

Kostimograf Marija Marković – Milojev

Kompozitor Božidar Obradinović

LICA

Aždaja TEODORA RISTOVSKI

Princeza Zvezdana MILICA SUŽNJEVIĆ

Carević Nenad MARKO PAVLOVIĆ

Carević Gvozden LUKA SEVIĆ

Carević Predrag STEFAN JEVTOVIĆ

Otac MILJAN PRLJETA

REČ PISCA

Srpske narodne bajke , među kojima je „Čardak ni na nebu ni na zemlji“ verovatno najpoznatija, u značajnoj meri po vrsti osnovnih motiva liče na sve svetske bajke, jer, kao i sve one, ponavljajući slične obrasce i arhetipove, govore o istom događaju – konačnoj pobedi Dobra nad Zlim. Koristeći univerzalni jezik simbola i hermetičnu,repetitivnunaraciju, koja se često ponavlja iz dela u delo kao matrica koja ukazuje na pravilnosti u tom procesu, narodne bajke celog sveta bave se istom pričom nad pričama –procesom sazrevanja Dobra do tačke u kojoj postaje prepoznatljivo, i samim tim dovoljno moćno. One govore o istini, proverenoj kroz viševekovno iskustvo celog čovečanstva, da je istinsko Dobro uvek i bez razlike pobednik u životnoj utakmici, mada se ta pobeda ostvaruje, bez razlike, kroz mukotrpne procese savladavanja brojnih, neočekivanih, i često na izglednesavladivih, iskušenja.

Zaplet bajke „Čardak ni na nebu ni na zemlji“ počiva na prepoznatljivom motivu otmice princeze od strane natprirodne sile – zveri, nemani, aždaje. Zastrašujuće moćna, i ujedno divlja, devijantna sila otima od sveta i čovekaono najnežnije, najlepše – njegovu dušu, oličenu u liku mlade devojke. Sve što je emotivno, intuitivno,poetično u muškom svetu, okrenutom ekspanziji i borbi, biva oteto, što je neka vrsta kazne za zanemarivanje duševnostii ujedno iskušenje, koje pred svet i čoveka stavlja zadatak da tu zapostavljenu ženstvenost vrati nazad.Ali ko je među ljudima dovoljno moćan da to učini, i koje su osobine neophodne za to? Fascinantna istina o kojoj govore mnogobrojne narodne bajke, a koja idejna srž komada „Čardak ni na nebu ni zemlji“ je ta da ključ za konačnu pobedu Dobra, spašavanje duše i put ka Celovitosti, nikada nije tamo gde se očekuje, gde se on glasno i samouvereno obećava. On se uvek nalazi u nenametljivom, gotovo nevidljivom,u onom najneuglednijem, onom konvencionalno najslabijem. Ni inteligencija i obrazovanje, oličeni u princu Predragu, ni izuzetnafizička snaga, oličena u Gvozdenu, nisu osobine dovoljne da čovečanstvo spasi svoju Zvezdanu – svoju svetlost, svoju dušu. NJu može da spasi samo ono što nije podložno potkupljivanju i sujeti, i na šta se i u drevnom i modernom svetu, najmanje računa –bezuslovna bratska ljubav. Oličena u Nenadu, autsajderu u životnoj utakmici, istrajna žrtvena LJubav, koja nas obara na kolena u poniznosti i skromnosti – to je ono što spasava svet od konačne propasti i što, prema bajci „Čardak ni na nebu ni zemlji“, mom pozorišnom komadu nastalom po njenim motivima, ali i po nebrojenim bajkama i mitovima širom sveta, uvek, bez greške, čini da se najstarija svetska priča, ona o borbi Dobra i Zla, završi slavljem ovog prvog, u koje svi, ma i ne bili svesni toga, verujemo svim srcem.

REČ REDITELJKE

Bio jednom jedan dečak i zvao se Nenad. Od njega se niko ničemu nije nadao, jer je bio trapav i uopšte nije bio vešt sa mačevima. Stalno se saplitao i padao. Nije umeo da igra fudbal, a ni sa igricama nije dobro stajao. Ni čitanje mu nije išlo od ruke, a tek švrakopis kakav je imao! I tu nije kraj: Nenadu je često curio nos, a umesto maramice, koristio je svoje rukave… Nekad i nogavice, iako to zvuči neverovatno! Ali, Nenad je imao jedan poseban dar. Bio je dobronameran, a to ne ume svako. I ne samo to, nego je umeo i da prepozna kad je neko zaista dobronameran, a kad se pretvara. Uvek bi osetio ako se neko samo pravi fin, a u stvari je zloća. Verovao je da sa preterano, neprirodno finim bićima treba biti oprezan, jer često hoće da nas prevare. Kao, na primer, Aždaja. Smeška se i laska ti, a nemaš pojma šta u stvari misli. Nije ni tamo, ni ovamo; ni na nebu, ni na zemlji. Nego tako lebdi u nekoj nejasnoći i pretvara se. E, tu je Nenad bio majstor. Da oseti istinu i postupi ispravno. Zato je jednoga dana postao pravi car. Slinav i trapav, ali ipak car.