Premijera predstave “U ime oca i sina – priča o Svetom Savi“ na Velikoj sceni Narodnog pozoriša na Savindan

Predstava „U ime oca i sina – priča o Svetom Savi”, po testu Milovana Vitezovića, a u režiji Milana Karadžića, premijerno će biti izvedena na Savindan, u subotu 27. januara, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, najavljeno je ove umetničke kuće na Trgu republike.

Dramaturškinja je Ivana Dimić, scenograf Boris Maksimović, kostimografkinja Dragica Laušević, a kompozitorka Irena Popović.

U glumačkom timu su: Goran Šušljik, Miodrag Krstović, Boris Pingović, Nebojša Kundačina, Vladan Gajović, Zlatija Ivanović, Suzana Petričević, Bojana Stefanović, Zoran Ćosić, Bojan Krivokapić, Gojko Baletić i Darko Tomović.

Kako je saopšteno iz NP, komad o Svetom Savi, koji je pripreman od sredine novembra, prvu reprizu imaće 29. februara.

Reditelj Milan Karadžić je uoči premijere izjavio da je “ovo dramsko delo višestruko značajno, ne samo kao plod višedecenijskog istraživanja, dara i truda Milovana Vitezovića, već i kao njegovo zavetno delo na jednu od najznačajnijih tema iz naše istorije kojem će mnogi reditelji moći u budućnosti da se vraćaju i da ga obrađuju u svim raspoloživim dramskim medijima”.

– Vitezović nam je ostavio dramsku epopeju na dve stotine strana “U ime oca i sina”. Od tog dragocenog materijala moglo bi se sačiniti četiri celovečernje predstave. Pre tridesetak godina režirao sam predstavu o Svetom Savi u pozorištu za decu od prvog dela ovog Vitezovićevog dramskog zaveštanja, a sad sam odlučio da se koncentrišem na poslednji deo koji sadrži biografske činjenice iz života Svetog Save od monašenja do kraja života. Radnja drame prati kako je organizovao Crkvu, državu, uveo zakone, obrazovanje, bolnice, bio diplomata, mirio zaraćene… pa sve do smrti u Trnovu – objašnjava Karadžić, kome je ovo posle pauze od četvrt veka, treća režija u NP u Beogradu, u kome je radio “Govornu manu” 1997. po tekstu Gorana Markovića i “Suze su OK” Mirjane Bobić Mojsilović dve godine kasnije.

Prema njegovim rečima, Ivana Dimić “odlično je sažela Vitezovićev tekst stavljajući u fokus kasniji period života oca i sina – monaha Save i velikog župana Stefana Nemanje, tokom koga se okreću duhovnosti i postaju Sveti Simeun i Sveti Sava”.

Karadžić smatra da je “iako je sažet, tekst misaono pun i dramski veoma snažan – ima izrazitu poetsku notu, protkan je emocijama, bez čega on ne može da zamislim nijednu predstavu”.

– Moj glavni cilj bio je da ovo bude pravo pozorište, prava predstava, da to bude film na sceni i da pored te monumentalnosti koju predstava nosi svojom temom, u njoj ima i neke bajkovitosti. Mnogo volim u pozorištu taj svet bajki i tu atmosferu koja ide uz to. Bez obzira na to što je premijera na Dan Svetog Save, ovo sigurno neće ličiti na neku svečanu akademiju, već će to biti savremena dramska predstava koja će na pravi način, svojim sadržajem i dramskom snagom da osvetli tu izvanrednu priču Milovana Vitezovića – najavio je Milan Karadžić uoči premijere na praznik Svetog Save.

On ističe da je “dramski veoma zahtevno, ali i izazovno praviti predstavu o istorijskoj ličnosti kakav je Sveti Sava”, dok Ivana Dimić objašnjava da “dramska napetost proističe u svakoj sceni od činjenice da se jedan čovek u mladosti odrekao svega zemaljskog da bi služio Bogu, što je za posledicu imalo da je za svoj narod i zemlju postigao više dobra nego bilo ko drugi u bilo kom vremenu”.

– Svedočeći svoju duboku iskrenu veru u Hrista, monah Sava je postavio temelje srpskoj državi, preveo Nomokanon u Zakonopravilo, izvojevao autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, gradio zadužbine, podizao škole i bolnice, jednom rečju, oblikovao je identitet našeg naroda koji na tom temelju i danas postoji. A potom se upokojio i postao živi svetac koga poštuju, slave i pred čijom se ikonom mole svi pravoslavni narodi diljem zemaljskog šara – naglašava Ivana Dimić.

Pisac veliki prelat Crkve

Književnik Milovan Vitezović (1944-2022) nije jedini srpski pisac koji se bavio životom i delom Svetog Save (1175-1236).

Romane o njemu u novijoj istoriji napisali su: Grigorije Božović, Miloš Crnjanski, Milan D. Miletić, a važno mesto ima i u poeziji Vojislava Ilića, Jovana Jovanovića Zmaja, Desanke Maksimović, Matije Bećkovića…

Osim što je u svetu bio srpski princ Rastko Nemanjić, potom monah, iguman manastira Studenica, diplomata, prosvetitelj, prvi srpski arhiepiskop i svetitelj, Sveti Sava se smatra i prvim srpskim piscem, ako se zanemari stvralaštvo na staroslovenskim i vizantijskim osnovama poznato posredno iz drugih izvora.

Milan Kašanin u knjizi “Srpska književnost u srednjem veku”, ipak skreće pažnju da “sve što je Sava napisao ostalo je u orbiti njgovog organizatorskog i zakonodavnog rada, i malo je određeni crkveni i državni cilj – on je bio ne književnik, već veliki prelat Crkve”.