Premijera „Šarlote Kasteli“ u režiji Branislava Mićunovića: Krležino delo o lažnom moralu, surovosti i empatiji u BDP

Čuveno Krležino delo iz 1929, po mnogim kritičarima najslavnije na ovdašnjim scenama, koje pripada antologiji, posle dugo godina pauze je i prva režija u Beogradu jednog od najpoznatijih crnogorskih i regionalnih reditelja, a u njegovoj glumačkoj podeli kao baronicu Šarlotu Kasteli videćemo Isidoru Simijonović,  Ignjata Glembaja igra Marko Gvero, a Leonea Andrija Kuzmanović.

Kako je predstavljeno na današnjoj konferenciji za novinare u BDP, ostale likove igraju Dunja Stojanović (sestra Anđelika Glembaj), Pavle Pekić (Fabricio Glembaj), Amar Ćorović (Puba Fabrici Glembaj), Daniel Sič (Silberbrant), i Milan Zarić (Dr Altman).

Dramatizaciju teksta potpisuje Dragana Tripković, a u autorskoj ekipi su i scenograf Aleksandar Denić, kostimografkinja Tatjana Radišić, kompozitor Stefan Ćirić, koji će na sceni biti i za klavirom, dok su za scenski govor i scenski pokret bili zaduženi Radovan Knežević i Marija Milenković.

Podsećanja radi, ova psihološko – socijalna drama podeljena u tri čina („Gospoda Glembajevi“, „U agoniji“ i „Leda“), bavi se izmišljenom plemićkom zagrebačkom porodicom, njihovom istorijom, raznim skandalima u koje su bili umešani njeni članovi, sukobima i konačnim sunovrtom, a radnja se događa 1913, godinu dana pre početka Prvog svetskog rata, tokom samo jedne letnje večeri, nakon proslave godišnjice kompanije Glembaj Ltd…

U vili starog Ignjata Glembaja, glave porodice i bankara, njegov sin iz prvog braka, Leone, raskrinkaće malograđanštinu, nemoral i licemerje sopstvene porodice, razvrat svoje maćehe, baronice Kasteli, svi će ostati ogoljeni kao opasni egoisti kojima upravljaju životinjski nagoni i apetiti. Jer, Leone živi u lažnom uverenju da u njemu nema beskrupulozne glembajevštine, i da je mnogo bolji čovek od svih njih…

Prema rečima reditelja, „Šarlota Kasteli“ koju ćemo videti je priča o lažnom moralu, o surovosti, empatiji, malograđanštini, o zločinu i cinizmu, i svemu što nas i danas okružuje.

– Pričati sada o Krleži, temama kojima se bavio i odnosu na našu današnjicu nemoguće je u vremenu koliko ga imamo na raspolaganju na ovoj konferenciji, jer je Krleža ogromna persona, klasik čija su djela kapitalna i posle jednog vijeka, poput Biblije, djela Dostojevskog, antike, preko klasicizma i tako dalje. Jer, čovjek se nije mnogo promjenio, iste su teme i danas aktuelne, kao i u Krležinim dramama, esejima, romanima, poeziji, i jednako su savremene, uzbudljive, provokativne i katarzične – izjavio je Mićunović.

– Mi nismo radili “Gospodu Glembajeve“, samo smo bili inspirisani ovim djelom, baronicom Kasteli,  i u predstavi se bavimo paradoksom njenog lika – žene obilježene problematičnim moralom, koja je u suštini mnogo moralnija i empatičnija od svog okruženja. Draganinom vještom adaptacijom organskih situacija, sve su rečenice i svako je slovo Krležino.

A uz svo poštovanje mojih kolega čije sam adaptacije „Glembajevih“ gledao, a bilo ih je puno, i jako uspješnih, moram reći da se niko nije bavio baronicom Kasteli, koja je jedna od najvažnijih dramskih persona, što mnogi pozorišni analitičari dokazuju, i to se da izvući. U toj razmjeri ja ništa nijesam dodavao tome što joj već Krleža nije dao, meni je samo bilo žao da se ta tema o Šarloti Kasteli ne otvori – istakao je Mićunović.

O svojoj junakainji koja je „smotala među svoje noge“ ne samo starog Glembaja, pastorka Leonea, sveštenika Silberbranta i mnoge druge, sledeći svoju „erotičnu inteligenciju“ u borbi da od siromašne devojke sa ulice stigne do statusa baronice, Isidora Simijonović je istakla da ovaj komad otkriva zrno sveta iz koga ona dolazi, društvene, socijalne i političke prilike tog vremena koje se na mnogo načina preklapaju sa današnjim, i da je to za nju i najuzbudljivije.

– Predstavu smo radili kao nešto što je omaž Krleži, njegovom jeziku, svakoj njegovoj reči koju smo sačuvali, a da smo pri tom i mi prisutni u njoj, kroz naše vreme i današnjicu koju živimo. Adaptacija Krležinog dela koju je Mićunović napravio u „Šarlota Kasteli“ je vrlo hrabra, lik baronice je možda prvi put fokusiran na način da je razumemo i da možda osetimo empatiju prema njoj – izjavila je Isidora Simijonović.

Lik mladog Leonea za Andriju Kuzmanovića, kako je objasnio, prva je prilika u karijeri da igra “neke premise i partiture velikog Krleže”, a sticajem okolnosti on je u predstavu “uskočio” malo kasnije, kada su probe već počele.

– Nije mi na početku bilo baš lako, ali nisam hteo da propustim priliku da budem deo jednog takvog dela kao što su “Glembajevi”, a isto tako plašio sam se da ne propustim prliku da radim s Mićunovićem, zato sam ušao u ovu avanturu. I zaista sam uživao u procesu rada od prvog trenutka, iako nije uvek bilo lako – rekao je Kuzmanović.

Prema rečima Marka Gvera on na svom liku Ignjatu Glembaju još uvek radi, i to mu je jako uzbudljivo.

– Reditelj Mićunović i dramaturkišnja Dragana Tripković poveli su nas na jedan put koji je drugačiji, dali su nam slobodu u stvaranju likova, ali tako vešto da nas je na kraju Mićunović sačekao i dobio ono što je on želeo u ovoj predstavi – prokletstvo Glembajevih.

Za Pavla Pekića koga ćemo videti kao Fabricija Glembaja, kako je izjavio, privilegija je i čast raditi ovakav tekst kao što je Krležin, a velika je radost raditi s Mićunovićem i njegovom ekipom, i ući u tako neverovatan, hrabar i ozbiljan proces kao što je bio rad na “Šarloti Kasteli“.

Iste utiske o stvaranju ove predstave dele i Daniel Sič, koji igra Silberbrana, “jednu bezdušnu ljudsku ljušturu koja služi glembajevštini”, kako je opisao svog junaka, a prema rečima Dunje Stojanović, sestru Andjeliku Glembaj u predstavi, finalna verzija priče o baronici Kasteli mnogo je drugačija nego što su i oni uopšte očekivali, mada su od početka znali da će biti nešto sasvim novo.

– Svi zajedno došli smo do svega onoga o čemu želimo da govorimo i što je cilj ove predstave – da pokušamo da probudimo nešto jako važno, što smo kao ljudi zaboravili, a to je da razumemo, i da zasta vidimo i osetimo jedni druge. Retko je videti da reditelju ništa nije teško tokom rada, koji može iznova stalno da mašta i da se igra sa nama, i hvala ti Mićunoviću na tako uzbudljivom procesu – istakla je Dunja Stojanović.

Prema rečima Amara Ćorovića, advokat Puba Fabrici Glembaj koga igra, upravo je čovek “za sva vremena” – on “pokriva” sva ubistva, porodične skandale, finansijske prevare…, i posle gotovo jednog veka od kada je objavljena Krležina drama, on je i danas aktuelan, i u ovom našem vremenu još je više živ nego što je bio s početka prošlog veka.

Tu je lik dr Altmana, a kako je o junaku koga igra istakao Milan Zarić, upravo on raskrinkava ceo glembajveski poredak, podsećajući na ogromnu količinu sebičnosti ove porodice, surovost, i odsustvo morala, ljudskosti i empatije.

Glumačka predstava

Dragana Tripković, poznata crnogorska pesnikinja i dramaturškinja (članica crnogorskog PEN centra, Crnogorskog društva nezavisnih književnika, autorka drama „Biljke za kraj“, „Smjena“, „Mlijeko u prahu“, zbrke „Kirka i druge drame“…, dve godine zaredom dobitnica međunarodne nagrade fondacije „Ana Lind“ za kratku priču), izjavila je da je “Šarlota Kasteli” njeno “vatreno krštenje” kada je u pitanju srpsko pozorište, i da je zahvalna što je dobila priliku da se predstavi srpskoj publičkoj kulturi, koja je jedna od najedukovanijih na ovom našem prostoru.

Ono što je za nju i reditelja Mićunovića bilo najvažnije, kako je objasnila, je da se sačuva orignalni Krleža, u svakoj njegovoj reči, svakoj misli.

– Adaptacija komada bila je kompleksan zadatak, ali smo bili vođeni preciznom rukom Mićunovića, koji je imao istančan ukus i potrebu za velikim poštovanjem pisca i svakog saradnika u projektu. Došli smo do toga da je glumačku igru doveo na sam Olimp, što podrazumjeva veliko glumačko umijeće. “Šarlota Kasteli” je prije svega glumačka predstava, pripada ljudima koji će nastaviti da je žive, a mi smo bili arbitri na putu od teksta do pozorišta – izjavila je Tripković, koju publika u regionu poznaje i kao jednu od osnivačica pozorišne organizacije ATAK (Alternativna teatarska aktivna kompanija).

– U adaptaciji teksta korišćene su i druge Krležine drame, a nismo se ograđivali ni od eseja i poezije, u cilju pronalaženja puta ka kodu Krleže i onoga što današnji gledalac može da podnese i želi da vidi na sceni. Vjerujem da će publika vidjeti novog Krležu, fantastičnog Mićunovića i vaše sjajne i posvećene glumce u nečemu što do sada niste vidjeli, i vjerujem u uspjeh ove predstave – istakla je Dragana Tripković.

Iz programa predstave

ŠARLOTA KASTELI: „Ono tjelesno u nama nije prljavo. Naprotiv: sve je u nama ženama tjelesno, i ja to ne poričem! Ja sam poštena! Ja sam od svoje petnaeste godine doživjela mnogo, ja sam gledala pred svojim nogama i biskupe i generale i kelnere, da, sobare i dnevničare također, i ja sam uvijek iznova doživljavala ovo: gotovo svi oni koji pužu pred nama kasnije nas uvijek tako strahovito uzvišeno prljaju, da mi je to po svema nerazumljivo!

I to su muškarcii džentlemeni? Ja se od toga tjelesnog u sebi nikada nisam branila! Ja sam slaba od naravi, ja sam to uvijek priznavala: ja to ni sada ne tajim. Vi to morate razumjeti! Ja nisam provela svoje djetinjstvo kao vi. S dvanaest godinaja sam ostala na ulici.Vi ne znate što to znači smucati se po parkovima na jesenjoj kiši, gladani poderani bez krova, s poderanim cipelama i s jednom starom lisicom oko vrata!

Za sve ono što sam ja morala u ovim posteljama, ja sam bila vrlo slabo plaćena! I ja ne znam: možda povrh nas postoji nešto, ali ja sam, tako mi Bog pomogao, tu svoju glembajevsku transakciju vrlo skupo platila! Krvavo! Strahovito krvavo! Ako sam ja što kriva, zaklinjem se materom božjom da sam to i krvavo okajala!