foto Nebojša Babić– Kad se susretnete s nečim takvim kao što je car Edip, morate da budete jaki pažljivi, da lagano krenete da se probijate i kroz jezik i te misli, kroz masu pitanja. Izazovno je i teško, malo vas i obeshrabri u nekom trenutku, da što više odgovorite, a ta se pitanja samo usložnjavaju. Ali, zato je srž svega toga toliko i uzbudljiva – izjavio je Milan Marić, koga ćemo u subotu u 20 časova na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ premijerno gledati u naslovnoj ulozi Sofoklove drame.
– „Edip“ je, kako smo saznali, najviše rađen 1939. i 1968. godine, u jako zanimljivim i burnim momentima za ceo svet. Ova drama je jedan suštinski triler, svaki odgovor otvara nova pitanja, da ne govorim o tome koliko je tek uzbudljiv i veliki izazov igrati Edipa. U sat i po vremena, koliko traje naša predstava, šta se sve desi unutar čoveka, gde on ide, do kakvih spoznaja dolazi, to je totalni rolerkoster. Uzbudljivo i duboko psihološko preispitivanje istine o vladarima, ljudima, demokratiji, odlukama, autoritetima, i mislim da je jako bitno što je JDP uradilo „Edipa“ – istakao je Marić.
Posle višemesečnog rada i priprema, JDP je na konferenciji za novinare najavilo premijeru „Edipa“, u režiji Vita Taufera (reprize su 18, 20. i 30. septembra), predstave koja je izazvala veliku pažnju pozorišne javnosti i medija od trenutka kada su započele prve probe.
– Naš teatar nije često imao antičke drame na repertoaru, iako je imao predstave po tim motivima, i zato je zadovoljstvo još veće jer smatram da svaka generacija treba da ima svog „Edipa“ – istakla je Tamara Vučković Manojlović, direktorka JDP.
Kultnu priču o tebanskom kralju, Vito Taufer, jedan od vodećih slovenačkih i regionalnih reditelja, smestio je u kontekst našeg vremena.
– Hteo sam da postavim antičku dramu na način koji bi publici bio zanimljiv kao nešto savremeno, što nas se danas tiče. Nisam dugo bio u Srbiji i smatrao sam da nemam pravo da radim temu koja se direktno tiče društveno-političke situacije, takvu predstavu ne bih radio ni u Sloveniji, pa sam razmišljao o nečemu univerzalnijem.
Radnja ove drame, kako je naveo, počinje kugom, to je priča koja se poslednjih godina tiče svih nas u kontekstu svetske zdravstveno-političke krize, pa i kao metafore jedne bolesne civilizacije.
– „Edipom“ sam se već bavio pre nekih dvadeset godina, u tada novom prevodu Kajetana Gantara. Bio sam iznenađen kako ova antička tragedija može da zvuči savremeno ne samo u tematici i kontekstu nego konkretno u dikciji, u živim, ironijom nabijenim dijalozima, u modernom psihološkom senzibilitetu likova i njihovih odnosa, tako da sam taj Sofoklov političko-psihološki triler, u prevodu Gantara, baš doslovno doživeo kao film noir – izjavio je Taufer.
Ono što njega u „Edipu“ prvenstveno intrigira, i čime ova drama deluje savremeno je psihološki element.
– Sofoklovi likovi su vrlo uverljivi portreti kompleksnih živih ljudi. U neprekidnoj radnji od sat i po vremena pratimo propast jednog vladara, koji se na početku drame kao dobar i pravedan otac naroda iskreno zalaže za pravnu državu, a završava tragično, kao tiranin, u orgiji samodestrukcije, kad se suoči sa istinom svog identiteta. Priča koju Sofokle u svom delu stavlja u mitsku prošlost, interesantna je u političkom i geopolitičkom kontekstu i njegovog, i današnjeg vremena, jer iznova otvara pitanja o ratovima, demokratskim i autaritarnim sistemima, oligarhijama – smatra Taufer.
Adaptaciju teksta po prevodu Miloša Đurića uradili su Vesna Radovanović (potpisuje i dramaturgiju) i Marko Manojlović.
– Likovi u drami koji pripadaju višim društvenim slojevima govore nekom vrstom nepravilnog metra, a oni koji pripadaju nižim slojevima govore u prozi, i tako se stvorio jezički amalgam koji odgovara savremenom trenutku – istakla je Radovanović.
Vođen konceptom da je za ovu predstavu trebalo imati jako dobre glumce, kako je naglasio Taufer, u ekipi koja će oživeti Sofoklove junake su i: Nataša Ninković u ulozi Jokaste, Srđan Timarov (Kreont), Bojan Dimitrijević (Tiresije), Aleksandar Đurica (Sveštenik), Miloš Samolov (Horovođa), Nebojša LJubišić (Pastir), Zoran Cvijanović (Glasnik iz Korinta), Joakim Tasić (Glasnik iz dvora), Marko Radojević (Pevač).
Kao Đakon i Telohranitelji na sceni će biti i Milan Bobić, Luka Antonijević, Luka Sević, Veljko Stevanović (apsolventi AU u Beogradu).
I mada je do sada odigrala brojne uloge, Nataša Ninković se do sada, kako je izjavila, nije bavila antikom, osim na akademiji, a ona je posebno nije ni privlačila.
– Proces rada na „Edipu“ bio je sasvim drugačiji. Znala sam da neće biti kao neka staromodna metoda, ali ovo nisam očekivala. Meni je Sofokle, inače, jako zanimljiv kao pisac u smislu minimalizma, jer sa tri reči kaže mnogo, kao neki Beket. NJegovi junaci su me i plašili i privlačili. Plašili, zbog dubokog mraka i velike tragedije koje nose u sebi, a privlačila me je njihova žilavost i strast prema životu. Najlepše mi je bilo što je Vito prišao tome iz neke organike – em u kafani gde mi govorimo Sofokla, em smo prvo savladali stih, a onda ga razbili i išli bukvalno iz stomaka, da to budu živi ljudi. To je na početku izgledalo kao nesavladiv zadatak. Ali, zahvaljujući ovoj ekipi, posvećenosti, poverenju i strpljenju, mislim da smo uspeli – rekla je Nataša Ninković.
Scenografiju „Edipa“ potpisuje Lazar Bodroža, kostime Marija Marković Milojev, muziku su komponovali Robert Pešut Manjifiko i Aleksander Pešut Schatz!, za scenski govor angažovana je Ljiljana Mrkić Popović, a u predstavi učestvuju i muzičari Darko Golić (kontrabas) i Luka Lopičić (harmonika).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
