FOTO:STEFANA SAVICRadio sam Andrića još u Diseldorfu i mogu reći da od tada već osmišljavam ‘Travničku hroniku’.
Ako ju je Andrić pisao 15 godina, sasvim je logično da i za dramatizaciju tog velikog dela treba bar nekoliko godina – izjavio je reditelj Nikita Milivojević danas u Srpskom narodnom pozorištu, gde se u koprodukciji sa Narodnim pozorištem iz Sombora priprema premijera ove predstave zakazana za subotu, 12. oktobra, na sceni „Pera Dobrinović“.
Prvobitno je projekat trebalo da se radi sa Narodnim pozorištem iz Beograda, ali je nova uprava odustala od njega, a Nikita Milivojević je na juče održanoj konferenciji za novinare tu situaciju prokomentarisao rečima: „Lično ne volim da idem tamo gde nisam dobrodošao, naravno.“ Takođe, on je istakao da se u Novom Sadu i u Srpskom narodnom pozorištu oseća kao „svoj na svome“, što je uvek važno kada ste u nekom kreativnom stvaralačkom procesu.
„Prvi put Andrić u Somborskom pozorištu, prvi put Nikita u našem pozorištu – to je ponuda koja se ne odbija“, izjavila je Bojana Kovačević, upravnica Narodnog pozorišta iz Sombora, gde će predstava premijerno biti izvedena 16. oktobra.
Inače, Nikita Milivojević je ovu predstavu radio sa svojim već oprobanim saradnicima Amalijom Benet, koja je zadužena za scenski pokret, i kompozitorom Dimitrisom Kamaratosom.
Amalija Benet je istakla da je predivno „vratiti Andrića kući“ jer je ona sa Nikitom radila i u Diseldorfu i u Atini, a sada joj je činilo neizmerno zadovoljstvo da ga radi ovde. „Andrić je bio istinski diplomata i internacionalna ličnost jer je lične priče ovih krajeva i naroda pričao celom svetu“, istakla je ona i posebno naglasila da je bilo sjajno raditi sa timom sastavljenim od glumaca iz čak četiri pozorišta, baš kao što je Andrić u „Travničkoj hronici“ pričao o četiri naroda različitih religija.
„Ta mešavina je dala posebnu energiju i našem projektu“, istakla je Benet.
Glumica Marija Medenica, koja ponovo radi sa Milivojevićem, rekla je da retko kada doživi radeći na nekoj predstavi ono što je Ljubomir Simović rekao „da se briše granica između života i pozorišta“, ali da je ovoga puta to zaista osetila. Glumac Zoran Karajić je rekao da nikada nije doživeo da neki reditelj, kao što to čini Nikita, „unese toliko pozitivne energije u projekat i u sam tim koji ga kreira i da na tako čaroban način vodi glumce do krajnjeg cilja“.
Tokom oktobra u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu će biti izvedene predstave „Na Drini ćuprija“ i „Anika i njena vremena“, u subotu premijerno „Travnička hronika“ sa prvom reprizom u ponedeljak, 14. oktobra, tako da je ovaj mesec u znaku našeg velikog nobelovca.
Osvetliti mrak oko nas
„Neke od najlepših stranica ispisanih na srpskom jeziku nalaze se u romanu ‘Travnička hronika’: …’Jer, zašto da moja misao, dobra i prava, vredi manje od iste takve misli koja se rađa u Rimu ili Parizu? Stoga što se rodila u ovoj dumači koja se naziva Travnik? I zar je mogućno da se ta misao nikako ne beleži, nigde ne knjiži?’
Nosio sam ovu Andrićevu misao bezbroj puta na sve strane sveta kao neki svoj lični prtljag. ‘Travnička hronika’ je za mene kao ona sveća u romanu što gori danju i noću na turbetu Abdulah paše: …’ono malo svetla, da osvetli sav mrak koji se vekovima nakupio oko nas.’
To je ona ista sveća koju nosi junak Tarkovskog kroz prazan bazen. Tom svećom, u mraku, počinje i naša predstava“, kaže u Reči reditelja Nikita Milivojević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
