Scena iz predstave "Treznilište"Predstava „Treznilište“, po dramama Nikolaja Koljade, u režiji Stevana Bodrože, biće premijerno prikazana večeras od 20 časova u Narodnom pozorištu Užice.
Komad, koji je nastao po Koljadinim dramama – „Bajka o mrvtoj carevoj kćeri“, „Praćka“ i „Murlin Murlo“, predstavlja koprodukciju UK „Vuk Stefanović Karadžić“ Beograd, pozorišta iz Užica i Kikinde, Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, Puls teatra iz Lazarevca i Sportsko-kulturnog centra Obrenovac.
Pred publikom će igrati glumci: Željko Maksimović, Dušan Matejić, Ana Todorović Dialo, Tijana Čurović, Bojana Zečević, Mihailo Laptošević, Đorđe Marković, Mihaela Stamenković, Isidora Rajković, Đorđe Simić i Milan Zarić.
Drame su adpatirali Mina Ćirić, Galina Maksimović, Neda Gojković i Maša Radić, scenografiju je osmislila Tamara Bušković, a kostime Vladislava Joldžić. Objašnivši da je Treznilište mesto u Rusiji, gde policja na trežnjene dovodi pijance, reditelj Bodroža navodi da je video fotografije koje su snimljenje u toj „instituciji“ i dodaje da „veruje da nema strašnijeg načina za buđenje iz bilo kakve opijenosti od postepenog dolaženja sebi u jednom takvom prostoru“.
– U njemu se odigrava prelazak iz eskapizma poroka u brutalnost istine o propalom životu, to je mesto gde niko ne može da ostvari, po mišljenu raznih lekara duše, osnovnu dužnost svakog čoveka – da voli i prihvata sebe, dodao je reditelj i za likove iz triju Koljadinih drama naveo da „ne vole sebe i tragaju za srećom na pogrešnim mestima“.
– Ipak, čak i u njihovim greškama i posrtajima prisutna je čežnja za ljubavlju i lepotom i najveći tragizam ovih ljudi, koji je Koljada tako bolno i maestralno opisao, leži upravo u tome što se nisu sasvim odrekli stremljenja ka sreći, što i dalje pokušavaju da je dosegnu, u isto vreme svesni koliko su gorko daleko od nje. Ta razapetost čini Koljadine likove svojevrsnim martirima savremenog doba, i njihovi psihološki sklopovi i njihove društvene pozicije drže ih zatočene u klopci bede i sivila, a njihove duše, ono što je u ovim ljudima vanvremensko i nesaznatljivo, kao uostalom i u svima nama, obećava im neke druge svetove, neki svetliji život na duhovnoj ravni za koju oni slute da postoji i ponekad osećaju njen zov, ali nemaju oruđe, ni psihološko ni spiritualno, da do nje dođu, naveo je Bodroža, a potom dodao da „ipak, sagorevajući na unutrašnjoj lomači sopstvenog beznađa, njihova bića ispuštaju „krike“ koji se povezuju u čudesne „harmonije“ nekih od najbolje napisanih dijaloga (i monologa) u savremenoj svetskoj književnosti“.
Isti komad je već prikazan u Obrenovcu i Kragujevcu, a nakon Užica, sledi njegovo izvođenje 15. juna u Lazarevcu i dan kasnije u Kikindi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
