Premijera „Uobraženog bolesnika“ u Narodnom pozorištu: Molijerova drama o iskvarenom, bolesnom društvu i pohlepi

Nova inscenacija dela jednog od najpopularnijih predstavnika „zlatnog veka“ francuske drame je deveta postavka (uz jednu obnovu) u našem nacionalnom teatru – poslednja premijera „Uobraženog bolesnika“ bila je 20. marta 2003, takođe, na Sceni „Raša Plaović”.

Reditelj Nikola Zavišić i dramaturg Periša Perišić, zajedno sa glumcima i ostalim autorima, donose na scenu osveženu viziju u duhu originalnog Molijerovog dela iz 1673. godine, koja se i prvi put igra u intermecima, kao što je Molijer u originalu i napisao. Takođe, predstavlja i omaž Molijeru ne samo kao piscu, već i kao velikom glumcu i njegovoj potpunoj posvećenosti i odanosti pozorišnoj umetnosti.

– U našoj predstavi se za vreme tih kratkih predaha od radnje komada do duše dešava nešto drugo, značajno po grupu glumaca koju gledamo, a što publika u regularnoj izvedbi ne bi mogla da vidi: našli smo se na četvrtoj izvedbi „Uobraženog bolesnika“ 17. februara 1673. godijne – kaže Zavišić.

– Zalazimo iza zavese i vidimo pripreme glumaca za naredni čin, vidimo da je gospodin Molijer bolestan, da mu nije dobro, shvatamo da to igranje komedije, spolja gledano, za njega sada predstavlja pitanje života i smrti. Želeli smo da se upustimo u riskantniji, ali izazovniji pozorišni poduhvat.

Na takav put, u takvu predstavu, kako objašnjava reditelj, povukla ih je snažna struja Molijerove sudbine.

– Iskoristili smo silu koju nudi neverovatna simbolika njegove smrti, koja je zaista započela na sceni, i to upravo kada je četvrti put igrao Argana, uobraženog bolesnika. Ova okolnost čvrsto, ali i nežno prožima tok naše predstave i čini da ona, pored zaigrane komične igre, bude krhka, gotovo tragična – ističe Zavišić.

Dramaturg Periša Perišić ocenjuje da Molijerov „Uobraženi bolesnik” slovi za apoteozu žanra, jer počiva na svojevrsnom pleziru koje muzika, igra i ples pružaju unutar same komedije. U fokusu ovog spektakla, u punom smislu te reči, obogaćenog muzikom i koreografijom, je proces sublimacije raznorodnih elemenata u komični maksimum.

– Danas je praktično nemoguće zamisliti ijednu studiju o slavnom dramatičaru, a da ga temeljno ne pozicionira unutar društvenog, kulturnog, da ne kažemo, i političkog konteksta koji nas nužno informiše o svakom aspektu
umetničke delatnosti. Zato smo već na samom početku procesa rešili da je nipošto ne mitologizujemo ni romantizujemo. U prilog surovosti ondašnjih izvođačkih uslova našli smo kopču sa savremenim produkcionim sistemima lišenim empatije i neumoljivim diktatom – Show must go on!” – navodi Perišić.

Prema njegovim rečima, kroz hiperbolisani humor i apsurdan, prenaglašen komički stil igre preispituju se moralne vrednosti društva, bolesni i iskvareni međuljudski odnosi, pohlepa, zavisnost od bolesti, i prevarnost kao i pokvarenost lažnih zaštitnika zdravlja, što zajedno daje iskrivljen, ali istinit odsjaj vremena i društva u kome i mi živimo.

– Bolest pojedinca i bolest društva, sukob te dve sile, sukob koji iako suštinski do te mere prožet hiperbolom i ne može biti drugo do smešan, ipak ostavlja pomalo tragički ožiljak na duši posmatrača. To je jedna od ideja našeg procesa: kako da prikažemo komediju koja ne beži od duboke emocije, od tragike? Komediju koja se bavi pitanjima pozorišne etike, ali i etike u kontekstu porodice, društva. Bolest je metafora, ali je toliko izmaštana u slučaju Argana, da u njegovoj glavi i svesti počinje da ga sasvim prožima, postaje stvarna. Realne halucinacije. Da li on pod uticajem tih halucinacija gubi svoj identitet? Da li svi drugi učesnici ove priče zbilja postoje ili su plod njegove mašte?

To su sve pitanja, kako objašnjava dramaturg, ali i putanje kojima su se oni bavili u predstavi.

– Uobraženi bolesnik, možda, i nije najbolji prevod naslova ovog komada. Nije to čak ni Umišljeni bolesnik. Prema originalu, možda bi najprecizniji prevod bio Zamišljeni bolesnik u smislu toga da Argan zamišlja da je bolestan; imaginarno je bolestan, ali je moguća i verovatna sledeća igra reči – ujedno je i zamišljen nad svojom bolešću, promišlja je, i promišlja ljude oko sebe i odnose sa njima – ističe Perišić.

Molijerove junake igraju Ivan Bosiljčić, Sonja Kolačarić, Anastasia Mandić, Danilo Lončarević, Zoran Ćosić, Sava Milutinović, Nemanja Stamatović, Iva Milanović, Vučić Perović, Nikola Vujović, Nemanja Konstantinović i Jovan Stamatović Karić.

U autorskoj ekipi predstave su i scenografkinja Jelena Radović, kostimografkinja Suna Kažić, kompozitor Jovan Stamatović Karić, koreografi Tamara Pjević i Jakša Filipovac, kao i Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).

Prva repriza premijere zakazana je 6. decembra, a do kraja meseca „Uobraženi bolesnik“ će biti na repertoaru i 12, 25. i 26. decembra.