Premijera „Vatre“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Nacionalnom teatru Katalonije u Barseloni: Sedam antičkih junakinja i ljubav koja je i danas važnija od politike

Ova koprodukcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Nacionalnog teatra Katalonije iz Barselone, nastala kao deo šireg evropskog projekta Unije teatara Evrope „Katastrofa“, s velikim uspehom premijerno je izvedena pred našom publikom 2. februara, na Sceni “Ljuba Tadić”, a desetak dana kasnije i na festivalu „Finistera“, u Nacionalnom teatru u Portu (Portugal).

Jedna od vodećih evropskih rediteljki i umetnička direktorka pozorišta iz Barselone, Karma Portačeli, u ovoj predstavi suočava se sa sedam najznačajnijih antičkih ženskih likova iz rane poetske proze Margerit Jursenar, i slobodnom dramatizacijom njenog dela „Vatre“ prevodi mitološku osnovu evropske civilizacije na intimni plan čoveka savremenog doba.

Kako je izjavila za naš list pred beogradsku premijeru, ona smatra da je jedina prava revolucija 20. veka feminizam, i posle dužeg perioda od kada je Margerit Jursenar napisala ovo delo, autorski tim predstave „Vatre“ daje mu novo tumačenje.

– Ovo je jedna divna mitološka priča. A sve te priče su upisane u Homerovoj „Ilijadi“, u Euripidovim delima i drugim antičkim tragedijama, i sve govore o ljubavi. O mitovima su pisali i Berhard, i Lorka, i Ibzen, i drugi važni pisaci, i mi pokušavano da i kroz njihove priče uđemo u mitove koji su i danas važni. Predstava „Vatre“ je priča o ljubavi i politici, jer od kad postoji čovek on se bori za ljubav. I bez obzira što politika ulazi u naše živote i što diktira istorjske i društvene događaje, a ja uvek volim da kažem da planira nad našim glavama, čovek je u potrazi za ljubavlju. Uprkos svim ksenofobijama, nacionalizmu, mržnji, ratovima, migracijama, društvenim kastrofama, diktaturama, stradanjima, neoliberalnom sistemu koji nas gura u sebičnost i usamljeništvo, ljubav će nam uvek biti važnija od politike – smatra Karla Portačeli.

U predstavi „Vatre“ igraju Sloboda Mićalović, Nataša Tapušković, Milena Vasić, Nikola Rakočević, Iva Manojlović, Damjan Kecojević i dvoje glumaca iz Nacionalnog teatra iz Barselone, Rosa Renom i Kivani Menolašina Hulijan.

U autorskom timu su i scenografi Marija de la Kamara i Gabrijel Pare Leskano, kostimografkinja Marija Marković Milojev, autor originalne muzike Đordi Kuljet, autor video-materijala Migel Anhel Rajo, koreograf Damjan Kecojević (scenski pokret), i Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).

Projekat „Vatre“ nastao je i uz podršku Grada Beograda.

Feministička revolucija još traje

Prema rečima Karle Portačeli, sve revolucije u 20. veku su propale, više ne postoje, osim feminističke koja još traje.

– Komunistička revolucija za socijalnu pravdu pretvorila se u utopiju, u represiju države, i ta idelogija je degenerirana u diktaturu nad narodom. Izgubila se i Marksova utopija o „reformističkom“ kapitalizmu ili rušenju kapitalizma, zato je on evoluirao u neoliberalni sistem, u oblik kapitalizma koji je danas jači nego ikada, i sa tendencijom da bude još jači. Propala je i revolucija 1968. protiv tradicionalnih institucija i konzumerizma, najveći protesti levičara širom Evrope na kraju ništa nosu doneli, jer su opet pobedili kapitalizam, desničari i diktature. Jedina revolucija koja je od 20. veka i dalje pristna, i stalno napreduje, je feministička. Još uvek nemamo ista prava svuda u svetu, žensko pitanje je vrlo aktuelno, jer ovaj naš svet i dalje pripada muškarcima – smatra jedna od vodećiš rediteljki u Španiji.