Videti svoj film na najslavnijem festivalu sveta je ono čemu potajno teže svi filmski profesionalci.
“Biti u Kanu, za jednog sineastu, isto je što i za fudbalera učešće na svetskom prvenstvu, ili za atletičara na OI. Vrhunac. Imajući u vidu njegovu legendu, prestiž, zahteve, atmosferu… to je ispunjenje dečačkog sna svakog filmskog stvaraoca”, kaže reditelj Jean Baptiste Durand.
„Kan je izvesno najlepše mesto na kome možete da doživite premijeru svog filma. Ali i najriskantnije, jer ako vam tamo unište film, teško je i zamisliti da od toga možete da se oporavite. Da opet stanete na noge. I obratno! Uspeh vam otvara neslućene mogućnosti i perspektivu. Zato je Kan istovremeno i veoma izazovan i veoma opasan. Ali je bio i ostaje opsesija svih sinefila. Uzbuđenje i duh kompeticije koji tamo vladaju su jedinstveni i ono što je važno je da će svaki dobar film, bez obzira na u kom programu se prikazuje, izazvati pažnju, senzaciju i galamu.”
Zato krenimo u Kan 2024. da vidimo ko su stvaraoci čija su dela, u konkurenciji više od 2.000 filmova, imala sreće da se nađu u ovogodišnjoj selekciji.
Za početak, tu je bard, legenda sedme umetnosti – Frensis Ford Kopola. Dvostruki dobitnik Zlatne palme – za „Konverzaciju“ 1974. i „Apokalipsa sada“ 1979, 85-ogodišnji pokretni spomenik filma stiže u Kan sa svojim novim mega opusom „Megalopolis“.
Ovo monumentalno delo, sa budžetom od preko 120 miliona dolara, koje je sam finansirao, predstavlja rezultat njegovog dugogodišnjeg rada i preokupacija i koji kao polaznu tačku ima pad Rimskog carstva i njegove konsekvence na moderan svet.
U filmu igraju Adam Drajver, Đankarlo Esposito, Šaja Lebuf, Džon Vojt i drugi.
Hoće li to biti prva trostruka Palma Kana?
Sa Kopolom je sve moguće!
Kanadski legendarni reditelj Dejvid Kronenberg, koji je 2022. predstavio u Kanu „Crimes of the future“, opet je tu.
Ovoga puta sa horor trilerom „The Shrouds“ koji nose Dijana Kriger, Vinsent Kasel i Gaj Pirs.
Još jedan kanski veteran, kineski reditelj Đia Žang Ce (Ash is the Purest White; A Touch of Sin) u zvaničnu kompeticiju se vraća sa delom „Caught by the Tides“.
Italijanski maestro Paolo Sorentino, koji je pre desetak godina zasenio Kan svojim filmom „Velika lepota“, na festivalu će predstaviti svoje deseto delo – „Parthenope“.
Novi film prati ženu koja nosi isto ime kao i mitološka sirena grada Napulja, po kojoj je navodno i dobila to ime.
Sirenu glumi Selest Dala, a u filmu igra i Geri Oldman u sporednoj ulozi.
U zvaničnoj selekciji je i poslednje delo Alija Abasija – drama „The Apprentice“.
Ovaj rođeni Iranac, koji živi i stvara u Švedskoj, čiji je „Holy Spider“ izazvao senzaciju u Kanu 2022, vraća se na Kroazetu sa pričom o tome kako su mladi Donald Tramp i njegov advokat Roj Kon stvorili Trampov biznis i carstvo nekretnina u Njujorku 70-ih i 80-ih godina.
Sebastian Stan igra ulogu Trampa, a Džeremi Strong ulogu Kona, dok je Mariji Bakalovoj poverena uloga Ivane Tramp.
Jedno od dela koje se očekuje sa najvećim interesovanjem je nesumnjivo „Kinds of Kindness“ grčkog sineaste Jorgosa Lantimosa.
Nakon planetarnog uspeha njegovih „Jadnih stvorenja“, sa nestrpljenjem se iščekuje šta će ovaj osobiti i originalni stvaralac da nam ponudi.
Briljantnu ekipu predvodi Ema Stoun, koja je upravo osvojila Oskara za ulogu u „Jadnim stvorenjima“, a tu su i Viljem Defo i Margaret Kjuli, Džesi Plemons…
Ne manja interesovanje i očekivanja su i od slavnog Žaka Odijara, dobitnika Zlatne palme i potpisnika antologijskih dela poput „Proroka“, „Dheepan“ i „Rđa i kost“.
Ovoga puta, Odijar kompletno menja žanr jer stiže sa muzičkom komedijom čija je radnja smeštena u milje meksičkih kartela.
Sa čuvenom i neodoljivom Emiliom Perez!
Hoće li to biti novi Žak Demi, uz dodatak guakamola sosa?!
Od slavnih veterana, u selekciji je i Pol Šreder sa filmom „Oh, Canada“, kao i britanska autorka Arnea Arnold sa svojom socijalnom dramom „Bird“.
„Marcelo mio“ Kristofa Onorea prati Kjaru Mastrojani stazama njenoga oca.
„Motel Destino“ brazilska seksi komedija Karima Ainouza može biti zanimljiva, kao i dela Coralie Fargeat sa body-horor pričom „The substance“ koju obeležava povratak Demi Mur, i Žila Leluša, koji uskače u veliku avanturu sa „Lamour ouf!“
Tu će biti i ruski reditelj Kiril Serebrenikov, autor „Žene Čajkovskog“, sa „Letom sa Limonovim“, adaptacijom romana Emanuela Karera „Balada o Ediju“ o kontroverznom ruskom piscu.
Naknadno su selekciji priključena još tri dela: „Najvrednija roba“, animirani film Mišela Aznavicijusa, „Tri kilometra do kraja sveta“ Rumuna Emanuela Parvua i „Seme svete smokve“ Iranca Mohameda Rasulofa.
Od holivudskih zvezda na Kroazeti će se pojaviti dve iz samog vrha – Džordž Miler sa dugoočekivanim nastavkom „Mad Max Fury Road – Furiosa“ sa Anjom Tejlor Džoj, i Kevin Kostner sa „Horizon – An American Saga“, prvim od dva vestern epa.
Oba dela će biti prikazana van konkurencije ali, sa kanskom medijskom pompom, reklama im je osigurana.
Što se tiče smotre Izvestan pogled, nekoliko dela pobuđuju pažnju: „Black dog“ kineskog reditelja Guan Hua, krimi drama Konstantina Bojanova „The Shameless“, saudijska drama „Norah“ reditelja Tawfil Alzaidija i „September Says“, prvi film francuske glumice Ariane Labed.
Dokumentarni film Yolande Zauberman „La belle de Gaza“, o transseksualnom Palestincu koji odlazi u Tel Aviv da bi tamo živeo svoj novi identitet, biće prikazan u okviru specijalnih projekcija.
Iako je film snimljen pre rata u Gazi, selektori misle da će film, imajući u vidu sadašnju situaciju, doživeti novi odjek.
Što se tiče drugih političkih dokumentaraca u okviru specijalnih projekcija one uključuju „Invaziju“ ukrajinskog reditelja Sergeja Loznice i „Ernest Cole, Lost and Found“, portret slavnog južnoafričkog fotografa, koji je potpisao Raul Pek.
Ove godine Kan je prvi put otvorio i kompeticiju imerzivnih dela kojom je hteo da afirmiše tu novu avangardnu umetničku formu.
U selekciji se našlo osam ostvarenja koja koristeći nove tehnologije prkose dosadašnjim etabliranim normama filmskog izraza.
Festival će otvoriti francuska komedija „The Second Act“ u režiji Kuentin Dupieuxa, sa Leom Sejdu i Vinsentom Lindonom.
Glavni selektor festivala Tjeri Fremo je izrazio nadu da će i ovogodišnji festival slediti fantastičan uspeh prethodnog i da će biti “miran, vedar i velikodušan”.
Na čelu ovogodišnjeg žirija će biti 40-godišnja Amerikanka Greta Gervig, koja je po mišljenju domaćina “prava inkarnacija duše festivala”.
Ovu priznatu rediteljku, scenaristkinju i glumicu, koja je potpisala nekoliko vrsnih autorskih filmova, kao i najveći holivudski blokbaster prošle godine, satiru „Barbie“, očekuje zahtevan i odgovoran zadatak.
Hoće li se Fremoova očekivanja ispuniti i hoće li nam festival doneti olakšanje i radost kroz – emociju, magiju i uzbuđenje??!!
Videćemo.
Pretnje štrajkovima, seksualne zloupotrebe, bekstvo reditelja iz Irana
Iako je festival naumio da sledeće dve nedelje suspenduje sve nevolje ovog sveta – od ratova, socijalnih problema, nepravdi i nemaštine, ekologije, evropskih parlamentarnih izbora, pa čak i OI, i da sve oči usmeri samo u film, stvari su već na samom početku krenule u neočekivanom pravcu.
Naime, festival takoreći nije ni počeo, a upravi se već preti štrajkovima.
Organizacija pod nazivom „Siromaštvo iza ekrana“, koja predstavlja više od 200 ljudi, pozvala je na štrajk sve frilens radnike koji rade na organizaciji festivala u Francuskoj.
Među njima su: filmski operateri, programeri, dekorateri, vozači, osoblje na šalterima, pres menadžeri, itd. itd.
Oni se žale na svoj nerešeni status – na minimalne nadnice, na izostanak socijalne zaštite, na ugovore na kratko vreme ili sezonske, itd.
Zahtevaju hitan sastanak sa organizatorima festivala i predstavnicima ministarstva ekonomije i traže konkretan i detaljan plan kojim bi bio regulisan njihov status.
U suprotnom kažu da će svojim akcijama značajno ugroziti normalno odvijanje ove manifestacije.
Pored njih, proširile su se i glasine o još jednoj pretnji.
Naime, francuski Mee too je navodno sastavio tajnu listu na kojoj se nalaze imena deset muškaraca iz filmske industrije među kojima i slavni glumci i reditelji koji su navodno seksualno zloupotrebili žene.
Spekuliše se da će, ukoliko se obznani ta lista, to imati efekat bombe.
Festival je na tu vest reagovao tako što je oformio krizni menadžerski štab koji će odgovoriti na optužbe.
Uz obećanje da će sa repertoara biti skinuti filmovi ukoliko se u njima pojavljuju ličnosti sa inkriminisane liste (niko za sada ne pominje ko će i kako ustanoviti da li su optužbe osnovane).
Umetnički direktor festivala Tjeri Fremo je, na svojoj tradicionalnoj pres-konferenciji uoči početka festivala, spretno izbegao da odgovori na sva kontroverzna pitanja i vruće teme poput pretnje štrajkom festivalskih radnika i pretnje Mee too da će da iznese činjenice vezane za široko rasprostranjene seksualne zloupotrebe unutar francuske filmske industrije.
Na mnoga pitanja je odgovorio da nema komentar, a njegova poruka je bila da žele festival bez polemika i da u Kanu politika treba da bude na filmskom ekranu!
Pored toga, vest koja je odjeknula festivalom je da je čuveni iranski reditelj i disident Mohamed Rasulof pobegao iz zemlje, nakon sto ga je Iranski revolucionarni sud osudio na osam godina zatvora zbog toga što je rešio da svoj film „Seme svetog smokvinog drveta“ prikaže u Kanu.
On je poslao poruku festivalu da je izabrao egzil teška srca, ali da nije imao drugog izbora.
Hoće li uspeti da stigne do Kana na premijeru svog filma, saznaćemo uskoro.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.