foto Belkiša Abdulović– Ne verujem da je slučajno što se predstava „Čarobnjak iz Oza“ igra na Dan pozorišta, i drago mi je da smo napravili predstavu punu prijateljske ljubavi, iskrene, bez zadrške i zadnje namere. Predstavu koja govori o značaju prihvatanja onog drugog, drugačijeg od tebe. U ovom slučaju to nisu ovozemaljski likovi, već u stvari metafore.
Metafora stoji u tome šta sve isfrustrirano društvo može da načini od ljudi, a pored prijateljstva i ljubavi poruka je i pronalaženje samog sebe. To je bila misija ovog komada – to kaže za Danas glumica Sanja Marković povodom premijere predstave „Čarobnjak iz Oza“, po tekstu Aleksandre Glovacki, u režiji Jagoša Markovića.
Premijera se igra u subotu u 20 časova, na rođendan Malog pozorišta „Duško Radović“, a tom prilikom Pozorište obeležava 72. godine rada.
U okviru proslave Dana pozorišta tradicionalno će biti dodeljene godišnje i jubilarne nagrade.
Marković pojašnjava da inteligenciju, hrabrost i druge osobine deca treba u sebi da osveste, kao što su na svom putu to učinili junaci iz ovog dela, uprkos okruženju i sredini koje im možda nameće predrasude o sebi i drugima.
Ona dodaje da je ovo delo uvek aktuelno, pa je zato misija i zadatak predstave da deci, u današnjem vremenu, približi „Čarobnjaka iz Oza“.
Prema njenim rečima, čak i ako deca ne shvate odmah pouku predstave, oni će je osvestiti u momentu kada im to u životu bude potrebno.
– Predstava govori o prijateljstvu i tome kako društvo može da isfrustrira decu od malih nogu, a posle i kao zrele ljude. Društvo ume da uvrti da osoba ne valja, da nema dovoljno hrabrosti, da nije dovoljno pametna, što personifikuju svi ostali likovi sem Doroti. Taj odnos se nekako uvek svakoga tiče, i danas, i pre trideset, četrdeset godina i biće aktuelna tema i za dvadeset, trideset godina. Ako to deca danas ne osete, svakako ćemo uspeti u tome da se za deset godina sete i da kažu: „Gledao sam tako neku predstavu, baš se ta tema protezala“ – pojašnjava Marković.
Ona kaže da je film obožavala i da je uživala u radu kad je dobila da glumi Doroti.
– Doroti želi da se vrati svom domu, kod svoje tetka Eme, pošto nema roditelje. Ona želi da se vrati tom osećaju ušuškanosti i topline koju deca dobijaju kod kuće, a koji je za Doroti od jednom nestao.
Na svom putu ona sreće prijatelje. Čak i mi stariji možemo nešto da naučimo iz te dečije čistote koja nema predrasuda, jer iako Strašilo misli da je glupo, Lav da nije dovoljno hrabar… Doroti to zanemaruje, jer prihvata svoje prijatelje sa kojima zajedno te prepreke i predrasude pobeđuje. Srce je otvoreno, ruke su širom otvorene, a nama je bio cilj da to prikažemo u predstavi – ukazuje Marković.
Ona otkriva da im je pre par dana prva publika bio osmogodišnji sin glumca Miše Samolova, Vuk Samolov, koji je ozbiljno gledao predstavu i zaključio da mu se sviđa što se Oz ne pojavljuje, pa „mi moramo sami da rešavamo svoje probleme“.
– Svaki čovek kada mu je teško pita se kako sa tim da se izbori. Ako nisi sam, kao što Doroti nije, tačnije, jeste dok ne nađe svog Strašila, Lava i Gvozdenog, to prijateljstvo u životu znači i njima, a i nama – pojašnjava glumica. – Nadam se da to nije nekako slučajno, već da je to neki znak koji je neko poslao da bi se baš ova predstava radila za Dan pozorišta. To je ta sloga i taj simbol prijateljstva, šta nama svima prijatelj u životu znači, posebno kada nam je teško, koliko je značajno imati ih, jednog, dva, tri… Kad znaš da na nekog možeš da se osloniš kako bi put, brige i prepreke bile lakše premošćene – kaže ona.
Kao još jedan problem na koji predstava ukazuje, Marković ističe i užurbanosti današnjeg društva.
– Sve je brzo, i to je takođe tema. Svi jurimo na sve strane bez trenutka predaha, a baš u tom trenutku predaha čovek može svašta da osvesti kod sebe. Ono divno što u sebi ima, a što je nekako zakopao i do čega ne može da se dopre, upravo zbog brzine vremena u kome živimo – zaključuje Sanja Marković.
Pored nje u predstavi igraju: Vladislava Đorđević, Miloš Samolov, Bojan Lazarov, Lana Adžić, Nikola Kerkez i Goran Balančević.
Scenografiju potpisuje reditelj Jagoš Marković, kostim Maria Marković Milojev, a muziku je komponovao Ljubomir Ninković.
Predstava je nastala po motivima istoimene knjige američkog pisca za decu Lajmana Frenka Bauma, čije je delo postalo poznato širom sveta nakon što je Viktor Fleming režirao film 1939. godine, u kome ulogu devojčice iz Kanzasa igra DŽudi Garland.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
