Preminula Branka Radović: Bila je dugogodišnja direktorka Opere i teatra Madlenianum

Ova kuća opere je na svojim društvenim mrežama objavila žalosnu vest.

– Napustila nas je velika dama srpske muzike prof. dr Branka Radović, dugogodišnji profesor i dekan Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, vrsni kritičar i teoretičar muzike, a od 2010. do 2017. godine direktor Opere i teatra Madlenianum. Zahvaljujući njenoj dubokoj posvećenosti naučnom radu, pre svega srpskim kompozitorima, na scenu Madlenianuma je postavljena integralna verzija opere Stevana Hristića Suton. Iza nje će ostati hiljade kritičkih napisa, ali i značajne knjige za opersku umetnost i književnost, dve svoje omiljene oblasti koje je vešto spojila – napisali su na svojim društvenim mrežama iz opere i teatra.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Opera & Theater Madlenianum (@madlenianum)

Prof. dr Branka Radović rođena je na Cetinju (Crna Gora) diplomirala je najpre na odseku za jugoslovensku i opštu književnost Filološkog fakulteta u Beogradu 1973, a zatim i odsek muzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti 1974. u Beogradu. Magistarski rad odbranila je na katedri za srpsku istoriju muzike 1988. a doktorat na katedri za srpsku književnost Filološkog fakulteta 1999. (tema Njegoš i muzika).

Dugogodišnju pedagošku delatnost obavljala je u Muzičkoj školi „Mokranjac“ u Beogradu, a od 1995. do 1999. bila i direktor škole. Radila je na fakultetima muzike u Cetinju i Istočnom Sarajevu, Novom Sadu kao profesor istorije muzike i muzičkih oblika. Od 2003. godine je profesor istorije muzike FILUM-a u Kragujevcu, a od 2010. godine i redovni profesor na istom fakultetu. Dekan ove visokoškolske ustanove bila je od 2004. do 2006.

Usavršavala se iz oblasti muzikologije u Francuskoj (Nica, Pariz) iz oblasti opere u Nemačkoj (Hamburg) i Italiji (Rim).

Kritičarsku delatnost započela je veoma rano na Trećem programu Radio Beograda, a potom ,u dnevnim listovima „Borba“ i „Politika“. Decenijama je bila muzički kritičar „Politike“, posebno posvećena oblasti opere.

Bila je deset godina glavni i odgovorni urednik časopisa „Pro musica“ (1989-1999), saradnik brojnih drugih muzičkih časopisa, član redakcija („Muzički talas“) pisac tekstova i naučnih radova koje je izlagala u zemlji i u inostranstvu.

Prva knjiga koju je napisala je „Mala istorija muzike“ (Udruženje muzičkih pedagoga Srbije, 1992) sledi „Gorski vijenac i druga muzičko-scenska dela Nikole Hercigonje“ (Udruženje kompozitora Crne Gore, Beograd, 2000.), „Otmenost posrtanja“, Hristićeva opera „Suton“ (SNP Novi Sad, 2000.) „Njegoš i muzika“( Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 2001.) „Summa Xeniana“, monografija o kompozitorki Kseniji Zečević (Belef centar, 2007.), „Kroz ozvučenu likovnost“, monografija pijaniste Tomislava Stanića, (Radionica duše, 2010) „Partitura“, zajedno sa Slobodanom Lazarevićem i Aleksandrom Đurićem, studija o muzičkim romanima Hermana Hesea (Zepter Book, 2010.).

U naučnom i muzikološkom radu bavi se temama iz domaće opere, posebno interdisciplinarnim relacijama među umetnostima, odnosima književnosti i muzike.

Bila je aktivna u mnogim žirijima i audicionim komisijama u zemlji i inostranstvu, a od 2007. je bila selektor festivala „Mokranjčevi dani“ u Negotinu.