Ljubiša Lazarević, dugogodišnji dirigent Pozorišta na Terazijama, preminuo je u 90. godini. On će biti sahranje na Novom groblju u Beogradu u četvrtak 17. novembra(opelo počinje u 11.15 časova), stoji u saopštenju teatra u kome je proveo gotovo ceo radni vek.
Ljubiša Lazarević rođen je 21. juna 1933. godine u Somboru. Gimnaziju je završio u Vršcu, a dalje školovanje nastavlja na Muzičkoj akademiji u Beogradu najpre na teoretskom, a zatim i na odseku za dirigovanje. Kao student generacije, dobija stipendiju za usavršavanje na polju mjuzikla i operete u Beču, prenosi Nova.rs.
Dirigovao je brojnim horovima i radio kao profesor u muzičkoj školi „Vojislav Vučković“.
Posle drugog svetskog rata, puno je volontirao po sirotištima i to je bilo presudno da shvati moć muzike i da će ona biti njegov život.
Ipak, najveći deo života proveo je u Pozorištu na Terazijama sa željom da postavi mjuzikl i operetu na stalni repertoar i time doprinese u stvaranju prvog i jedinog muzičkog pozorišta na Balkanu. Svoju prvu premijeru imao je 1963. godine („Put oko sveta“). Od opereta Franca Lehara „Vesela udovica“ i „Kneginje čardaša“, preko mjuzikala „Priča iz zapadnog kvarta“, „Violinista na krovu“, „Cigani lete u nebo“, „Čovek od La Manče“, „Splitski akvarel“, „Večiti studenti“, „Moj dečko“, koji su bili premijere na ovim prostorima, nizali su se brojni domaći i strani mjuzikli u kojima je sarađivao sa velikim rediteljima i koreografima i za te projekte bivao višestruko nagrađivan i proglašavan za istaknutog umetnika. Za mnoge je radio orkestracije i prepeve songova na srpski jezik.
Kao zreo umetnik, postavlja predstave „Violinista na krovu“ i „Čovek od La Manče“ i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a uspešno se bavio i pedagogijom na katedri glume u Novom Sadu i na BK akademiji u Beogradu.
Otac je sina Slobodana i ćerke Mine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.