Preminuo psihoanalitičar, umetnik i filozofski pisac Branimir Stojanović Trša

Stojanović (1958) se u radu, smeštenom između filozofije, psihoanalize i umetnosti, bavio praksama pisanja i konceptualno-političkim intervencijama u institucionalne kontekste filozofije, umetnosti i psihoanalize.

Od 1980. godine objavljivao je tekstove i eseje u oblasti filozofije, teorijske psihoanalize, kritike ideologije i teorije umetnosti.

Stojanović je bio jedan od osnivača umetničko-teorijske Grupe Spomenik, kao i platforme Učitelj neznalica i njegovi komiteti, koja je funkcionisala kao mesto samoobrazovanja i javna bibllioteka-arhiv tekstova, periodike i knjiga jugoslovenske humanistike.

Smatrao je da je potreba za skupljanjem, klasifikacijom i ponovnim kritičkim čitanjem ključnih tekstova i knjiga jugoslovenske humanistike urgentna zato što sadrže socijalnu i političku alternativu postojećem sistemu u Srbiji, ali i globalno, zato što je njihovo ponovno kritičko čitanje od suštinskog značaja za razvoj nedogmatičkih kritičkih političkih mislilaca koji reflektuju aktuelne procese i događaje u socio-političko-ekonomskom životu regiona, ali i zato što je jugoslovenska humanistika izvan obrazovne i intelektualne pažnje u svim državama naslednicama bivše Jugoslavije, a bez nje je nemoguće razumeti čitav 20. vek jugoslovenskih naroda.

Sa Branislavom Dimitrijevićem i Branislavom Anđelković bio i jedan od osnivača Škole za istoriju i teoriju slike, osnovane 1999. godine pri Centru za savremenu umetnost u Beogradu.

Stojanović je sa umetnicom Milicom Tomić bio koautor nekoliko umetničko-edukativnih projekata u oblasti savremene umetnosti, realizovanih u okviru programa Staciona – centra za savremenu umetnost u Prištini, Kuvataideakatemia Helsinki…

I sam je učestvovao na brojnim izložbama savremene umetnosti, uključujući Memorijal Nadežde Petrović u Čačku i Oktobarski salon u Beogradu.

U produkciji 50. Oktobarskog salona i Akademskog filmskog centra, nastao je sedmoipočasovni film „Svi govore“ (2009) Stojanovića, koji je režirao u saradnji sa Želimirom Žilnikom, uz učešće više od 60 umetnika – članova Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), koji su se odazvali na poziv da ukratko predstave svoj umetnički rad, poziciju i iznesu stavove.

Učestvovao je u programima Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, Multimedijalnog instituta u Zagrebu… koji su mu odali poslednju poštu na društvenim mrežama.

Poslednji put izlagao je u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, na nedavnoj izložbi novih članova ULUS-a, u koje je primljen po pozivu.

U izdanju Slovenačkog društva za lakanovsku psihoanalizu, čiji je bio član, 2021. godine objavljena je njegova autobiografska knjiga „Sentimentalno vaspitanje – logika jedne biografije: I deo“.