Preminuo glumac Marko Živić

„Hvala mu za sve i večna mu slava. Dragi Marko, zauvek ćeš biti sa nama“, saopštilo je Beogradsko dramsko pozorište povodom smrti svog kolege Marka Živića (1972), stalnog člana ansambla ove kuće.

Glumac koga pamtimo iz brojnih predstava, filmova i TV serija preminuo je večeras (14. oktobra) od posledica koronavirusa u kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović“, gde je bio hospitalizovan poslednje tri nedelje.

U sećanju kolega u pozorištu na Krstu, kao i publike, ostaće po hit predstavama “Kad su cvetale tikve”, “Ne igraj na Engleze”, “Sviraj to ponovo, Sem”, “Let iznad kukavičjeg gnezda”….

Kako za Danas ističe Dragan Bjelogrlić, koji je sa Živićem sarađivao i u svojim rediteljskim ostvarenjima “Montevideo, Bog te video”, “Montevideo, vidimo se!”, “Senke nad Balkanom”, Marko je bio krhka i ranjiva duša.

– Nežan i čudesno drag. Upečatljiv i zanimljiv u svakoj ulozi, od najmanje do najveće. Sarađivali smo mnogo i voleli se. Njegov Martin u predstavi „Let iznad kukavičjeg gnezda“ je jedna od najlepših i najnežnijih uloga ikada odigranih na beogradskim scenama. Dobijao je ovacije publike posle svake predstave. Mogao je još mnogo toga. Otišao je nepravedno rano. Moj dobri Marko – kaže Bjelogrlić.

Glumac Gordan Kičić i Marko Živić zajedno su vodili emisiju „Luda noć“ na RTS –u.

– Tragedija. Šta drugo da kažem. S Markom sam bio na vezi do pre nekih desetak dana. Jako, jako mi je žao zato što je umro mlad čovek. Beogradsko dramsko pozorište je mnogo izgubilo, celo naše pozorište i kinematografija su mnogo izgubili, jer je on bio glumac retkog senzibiliteta i velike energije. Bio je dobar kolega i bio je jako dobar drug – ističe Kičić za naš list.

Jednu od svojih poslednjih hit uloga, Stoleta Apaša, Živić je igrao u predstavi “Kad su cvetale tikve” u režiji Bobana Skerlića, koji je, kako je izjavio za Danas, s nevericom primio tužnu vest o njegovom odlasku.

Na na našu molbu da kaže po čemu će pamtiti Marka, Skerlić je odgovorio:

– Izvinite, ne mogu. Bukvalno nisam u stanju. Ne mogu u ovom trenutku da se bavim ni njegovim glumačkim umećem, niti gubitkom koji njegov odlazak predstavlja za pozorište i kinematografiju. A lično ga pamtim kao drugarčinu koji je uvek spreman da se podmetne za prijatelja, ali i kao lafčinu koji posveti ekstra vreme, novac, energiju, šta god već treba, da se pomogne onima kojima je to potrebno. Ali, pre svega, kao barabu, divnu barabu koja se veselo smeje i stvara smeh. Ne mogu zaista i neću moći još dugo o njemu da govorim u prošlom vremenu – rekao je Skerlić.

Marko Živić ostvario je divnu ulogu i u popularnoj seriji „Psi laju, vetar nosi“ autora Radoša Bajića, u režiji Jelene Bajić Jočić, kao i u Bajićevoj „Šifri Despot“.

– Da čovek zanemi pred beskonačnim naprečac odlaskom tako divnih ljudi i kolega. Strašno! Dragi Marko Živić koga smo svi voleli od večeras je na začelju tragičine povorke. Ko je sledeći? Žalim svaki život koji je korona odnela – ali ovakva kosidba među umetnicima i glumcima koji su dragulji naše filmske, televizijske i pozorišne scene je zastrašujuća. Moje duboko žaljenje – ističe Radoš Bajić za naš list.

Marko Živić je rođen 4. aprila 1972. godine u Kruševcu. Diplomirao je 1995. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Radeta Markovića. Bio je u stalnoj glumačkoj postavi u Pozorištu na Terazijama, i stalni član BDP-a, igrao je i na drugim beogradskim scenama.

Na filmu i televiziji ostvario je više od trideset uloga – “Hotel sa sedam zvezdica”, “Skela”, “Idealne veze”, “Ljubav, navika, panika”, “Pozorište u kući”, “Čitulja za Eskobara”, “Beogradski fantom”, “Žigosani u reketu”…

Marka je volela i najmlađa publika – dao je glas medvedu Baluu u srpskoj verziji „Knjiga o džungli 2“, Nim Galuu u sinhroniziranom filmu „Epik“, Rafaela u filmovima „Rio“ i „Rio 2“, Miru u filmu „Artur i Minimoji“ i mišu Mortonu u sinhronizovanoj verziji „Hortona.“
Dugo godina Marko Živić se bavio i humanitarnim radom, i bio je vrlo aktivan kada je trebalo pomoći deci.

Crno-beli drug

Od Marka Živića oprostio se i Fudbalski klub Partizan putem društvenih mreža.
“Dragi naš crno-beli druže, želimo da te upamtimo onakvog kakav si bio – sa osmehom na licu, pun ljubavi i žara za svoj voljeni klub! Pozdravi nam sve velikane gore, i zamoli ih da se zaustavimo na ovome, jer mora neko da ostane i ovde, među običnim svetom. Neka te anđeli čuvaju“, navedeno je u oproštajnoj poruci Partizana.