Preminuo književnik Petar Milošević

Dr Petar Milošević rođen je 3. marta 1952. godine u Kalazu, nedaleko od Budimpešte. Pohađao je Srpskohrvatsku gimnaziju, gde je posle studija, 1976. i 1977. godine, radio kao profesor srpske književnosti i jezika.

Između 1977. i 1979. bio je stipendista tokom naučnog usavršavanja, a u periodu od 1980-1984. radio je kao asistent na Slavističkoj katedri Filozofskog fakulteta budimpeštanskog Univerziteta „Etveš Lorand“. Od 1984. do 1995. je adjunkt, a 1995. stiče titulu univerzitetskog docenta, a 2011. zvanje univerzitetskog profesora.

Kada je reč o njegovom naučnom obrazovanju, godine 1979. odbranio je doktorat u Budimpešti, a 1994. stekao zvanje kandidat književnih nauka, da bi 2000. godine postao habilitovani doktor književnih nauka.

Dr Milošević je napisao brojne studije, analize iz oblasti srpske, hrvatske i mađarske istorije književnosti. Autor je mnogobrojnih prikaza o delima i stvaralaštvu književnika navedenih nacionalnih literatura. Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka uređivao je rubriku „Kultura“ u „Narodnim novinama“, bivšem nedeljniku Srba, Hrvata i Slovenaca u Mađarskoj. Pomno je pratio i pisao kritičke članke o radu i delatnosti naših književnika na ovim prostorima.

Bio je član uredništva „Nevena“, priloga „Narodnih novina“ za književnost, umetnost i kulturu. Osamdesetih godina 20. veka bio je jedan od pokretača književnog časopisa „Glas“ koji je izlazio u Budimpešti.

Jedan je od osnivača Zadužbine Jakova Ignjatovića, osnovane 1988. godine u Budimpešti. Od maja 1991. godine, pa sve do aprila 1999. bio je prvi glavni urednik „Srpskih narodnih novina“, nedeljnog lista Srba u Mađarskoj.

Zahvaljujući njegovom angažovanju, jedno vreme je izlazio i „Almanah“ ovog lista. Od maja 2003. bio je glavni urednik ponovo pokrenutog „Nevena“, priloga „Srpskih narodnih novina“, koji danas izlazi kao godišnji dodatak Srpskih nedeljnih novina.

Pored svih svojih aktivnosti dr Petar Milošević je bio jedan od najplodnijih i najpoznatijih srpskih književnika u Mađarskoj. U saradnji sa Srpskim pozorištem u Mađarskoj ostvario je nekoliko muzičko-scenskih dela.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada: Povelje Zadužbine Jakova Ignjatovića; Zlatne značke KPZ Srbije;  Račanske povelje; Nagrade Borisav Stanković (za roman „Tinja Kalaz“); Nagrade Branko Radičević (za ukupan književni opus).

Objavio je književna dela: Sentandrejski tipik – zbirku pesama;  Naći ću drugog – pripovetke;  romane – London, Pomaz;  Mi že Sentandrejci; Bitka za Sulejmanovac; Vebsajt-stori;  Tinja Kalaz, prenele su njegovu biografiju Srpske nedeljne novine iz Mađarske.

Upravo u tim novinama je Dobrila Borojević objavila poslednji intervju sa piscem povodom njegovog novog romana „Trik-roman“ koji je pre samo tri meseca objavila izdavačka kuća „Agora“ iz Novog Sada.

„Pišući o nekim savremenim piscima, smislio sam reč „trik-roman“, pa sam taj izraz predstavio na Međunarodnom naučnom skupu slavista u Beogradu davne 1999. godine. Posle predavanja, šetao sam Knez Mihailovom ulicom i seo za kafanski sto pred „Kolarcem“. Tada mi je sinula ideja da napišem trik-roman o trik-romanu. Taj trenutak verno sam opisao u knjizi, i to je jedan od retkih realističkih detalja u njoj. Ništa drugo ne treba uzeti zdravo za gotovo“, izjavio je Petar Milošević na pitanje novinarke kada je došao na ideju da zapiše beleške-crtice iz svog života i uobliči ih u ovu knjigu.

„Trik-roman“ je ove godine preveden na mađarski jezik, i uz još dve knjige Petra Miloševića, i objavljen u Mađarskoj. Bio je to tek početak projekta objavljivanja Miloševićevih sabranih dela u Mađarskoj. Zanimljivo je i da je samo pre nekoliko meseci on preveo stihove mađarske himne na srpski jezik.

Petar Milošević je dva puta bio učesnik Međunarodnog festivala proznog stvaralaštva Prosefest koji u Novom Sadu organizuje Kulturni centar Novog Sada, prvi put 2014. godine, a drugi put prošle godine kada je festival bio samo u onlajn izdanju.

Ove godine, u decembru, trebalo je da gostuje u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski“ u programu „Umetnik u fokusu“ što je, po izjavi organizatora, odloženo zbog pandemije korona virusa za mart 2022. godine.

Nažalost, planove je prekinula i iznenadna smrt pisca koji je mnogo uradio na srpsko-mađarskim vezama kada je kultura u pitanju.