Preminuo pisac i akademik Goran Petrović

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Саучешће породици! Отишао је велики тихи писац. Али- живеће вечно.

2. Uzasna vest! Mnogo sam tuzna! Saučešće porodici!

3. Malo komentara, nedopustivo malo, povodom ovakve vesti. Umro je jedan od najvećih i najdarovitijih pisaca u istoriji srpske književnosti. Nadam se da će biti ispaćen kako dolikuje velikim stvaraocima. Možda mu je nedostajao još jedan ili dva romana da suvereno bude rame uz rame s Andrićem, Pekićem, Crnjanskim… Smrt je bila brža. Ostaju nam Opsada, Sitničarnica, Papir, Bližnji… Pokoj tvojoj duši, divni čoveče. Zamakao si u večnost prerano, premda si je odavno zaslužio.

4. Neverovatan, prosto magičan pripovedački talenat. Pionirske pokušaje Pavića na novom struktuiranju doveo je do savršenstva. Od „Sitničarnice“ do „Ikonostasa…“, čita se u dahu, a kada završite čitanje i vratite se svakodnevici, Goranova tkanica vam deluje uverljivije od sive realnosti. U velikoj meri se oslanjao na identitet, tradiciju, običaje, istoriju, veru, i možda je to razlog, uz naše tuđeljublje, da se knjige malo manje prodaju a da njega malo manje viđamo. Ne mogu poreći dosta snažan, interesno motivisan i dobro artikulisan tuđi pritisak da odustanemo od sebe i svog identiteta, da se njima ne ponosimo već da ga se sramimo i da poželimo da ga se otresemo i da obučemo tuđu odeću. Imam utisak da se Goran najuspešnije borio protiv te boljke upravo stoga što je bio sasvim apolitičan, nikada se nije spuštao u glib istoka, zapada, levih ili desnih, jer u njegovim knjigama nema efemernog, satkane su od večnosti u koju je otišao.

5. Збогом, драги Горане.

   Горана Петровића сам упознао у Андрићевој задужбини, у чијем је одбору био. Памтим га по вучјем погледу.
   Био је тих, ненаметљив, веома љубазан и прецизан.

   Толико је дубоко промишљао о стварима о којима је писао, осећај за детаљ био је једнак приликом усменог као и приликом писменог изражавања. Када смо седели у једном кафићу и дуго разговарали, говорио ми је како пише, како се припрема, од којих писаца је шта научио и дао ми много добронамерних савета у вези са мојим писањем. Осетио сам добронамерност и искреност у његовим речима.

   Умео је да говори и погледом. Из тих очију избијала је огромна стваралачка енергија и прецизност каква се ретко среће.

   Основне карактеристике његове прозе су: ЛЕП и богат српски језик, снажна имагинација, огроман број детаља који не оптерећују читаоца и дубина мисли.
   Више су га интересовали обични, свакодневни људи и мале ствари у којима је налазио велики значај и симболику.

   Познавао је менталитет народа коме припада. Био је писац интиме. Мушки нежан. Колико је приватно био повучен, стидљив и емотован, толико је снажан био у подстицању читалаца на размишљање и на преиспитивање.

   Горанове књиге нису за лење читаоце, захтевају употребу речника, познавање историје, буде осећања и ПЛЕМЕНИТОСТ (све оно што се данас сматра ретрогадним, превазиђеним и непожељним).

   Током живота постао је класик српске и европске књижевности. Његове књиге су имале много издања у нашој земљи и у иностранству.

   Види се како се читавог живота спремао да постане писац: читањем великих писаца, познавањем и осећањем живота и, по мом мишљењу, перманентном концентрацијом.

   Потврдио је старо правило: Ко воли књижевност, књижевност ће волети њега. Служио јој је часно и предано, на уживање многих читалаца широм света.
   Књижевност је за мене увек била најскупља и најлепша љубавница. Много ти пружа, али много и изискује. Ко има дар за писање, мора му часно служити и писати оно што осећа и мисли. Мора оно најлепше да изађе из писца и да се пренесе на папир. Тада је књига права. То се може постићи искреношћу, преданошћу и осетљивошћу.

   Хвала, драги Горане, на Вашем делу којим сте улепшали и оплеменили животе многима.

6. О мртвима ништа осим доброг, вели латинска пословица. Био је добар писац у ономе што је инаугурисао Маркес, делимично пре њега Борхес, а преузимали наши по мери свог талента. Но, то очигледно није израсло из овога тла, па су такви писци као што су Киш и Павић бескрајно досадни. О другима ћемо за сада ћутати.