Preminuo pripovedač Vilijam Trevor

Ne tako davno bio je među kandidatima za Nobelovu nagradu za književnost, u kladionicama je čak bio ispred Moa Yana, Alice Munro i Boba Dylana. Stokholm je nagradio svo troje, ali ne i starog Irca koji je 50-ih godina emigrirao u Englesku.

“Neki pišu da bi promenili svet ili da bi nametnuli neki stav. Ja, ja ne znam zašto pišem. Kad bih znao odgovor, ne bih pisao. Prosto želim da ispričam priče. To je veoma komplikovan posao“, rekao je jednom Trevor u intervjuu francuskom Libération.

Bio je izuzetan romansijer, a pre svega veliki pripovedač. Prve njegove knjige u prevodu kod nas pojavile su se u drugoj polovini 90-ih godina – „Felisijino putovanje“ i „Rujevina San Pjetra“, a nešto kasnije knjiga priča „Nešto malo sa strane“ i roman „Priča od Lusi Golt“ koji je bio u najužem izboru za Bukerovu nagradu 2002. godine.

Trevor je rođen u irskoj pokrajini Kork 1928. godine, studirao je istoriju na Triniti koledžu u Dablinu, bavio se vajarstvom, a 1955. godine emigrira u Englesku u potrazi za poslom. Prvu knjigu objavljuje 1958. i to roman „Pravilo ponašanja“ (A Standard of Behaviour), koji nije privukao veću pažnju, ali je zato drugi roman „Stari momci“ (The Old Boys) iz 1964. osvojio književnu nagradu Hawthornden.

Širu popularnost stiče knjigom „Dva života“ (Two Lives, 1991), sastavljenom iz dva romana, „Čitajući Turgenjeva“ (Reading Turgenev) i „Moja kuća u Umbriji“ (My House in Umbria), koji govore o ulozi mašte i književnosti u životu dve usamljene žene.

Bio je pravi umetnik pripovedanja, u središtu njegove pažnje su obični ljudi u svakodnevnim situacijama i sa uobičajenim problemima. Obično opisuje jedan dan u životu glavnih junaka, upravo se tako i zove jedna od njegovih priča „Jedan dan“ (A day), umeo je izvanredno da prenese nemir i pometnju kao što je slučaj u priči o Lusi Golt.

Mada nije dobio Nobelovu nagradu za književnost, dobitnik je više uglednih priznanja uključujući tri puta nagradu Whitbread, a čak pet puta je bio nominovan za Bukerovu nagradu, poslednji put 2009. za „Ljubav i leto“ (Love and Summer). Bio je član Irske akademije umetnosti, a 1977. je dobio Orden Britanskog carstva za zasluge u književnosti.

William Trevor je, inače, počeo kao vajar. „Jednog dana sam shvatio da moja skulptura postaje apstraktna. Sve sam obustavio i počeo da pišem priče kako bih udahnuo život ličnostima koje su se nagomilale u mojoj mašti.“

Preuzeto sa portala Kaleidoskop-media.com