Foto: Arhiva „Liceuma”
Profesor doktor Miloje Nikolić preminuo je juče u Beogradu u 76. godini.
Miloje Nikolić, teoretičar muzike i dirigent, rođen je 1948. godine u Kragujevcu. Bio je redovni profesor na Katedri za teorijske predmete Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, a predavao je i na visokim muzičkim školama u Kragujevcu i Istočnom Sarajevu.
Autor je većeg broja naučnih i stručnih radova iz oblasti analize vokalne muzike i poznavanja vokalne, posebno horske literature, prenela je Radio televizija Kragujevac (RTK).
Kao dugogodišnji dirigent beogradskih horova „Lola” i „Španac”, i GKH „Liceum” dobio je veći broj nagrada na festivalima i takmičenjima horova, a ostvario je niz uspešnih koncerata u Srbiji i u više evropskih zemalja: Španiji, Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Bugarskoj, Češkoj, Rusiji i u republikama nekadašnje Jugoslavije.
Osnivač je Međunarodnog festivala kamernih horova u Kragujevcu.
– Pre nešto više od trideset godina zažežena je vatra kulturnog i prosvetiteljskog delovanja Akademskog kamernog hora Liceum iz Kragujevca. Gorela je, grejala i osvetljavala pute nekolikim generacijama pevača i hiljadama slušalaca i gledalaca u Kragujevcu, velikom delu Srbije i nezanemarljivom delu inostranstva punih 28 godina, rekao je pre dve godine u razgovoru za Danas Miloje Nikolić, osnivač, dirigent, umetnički rukovodilac i spiritus muvens „Liceuma” povodom dokumentarne izložbe u Galeriji Doma omladine u Kragujevcu posvećene najpoznatijem horu u gradu na Lepenici.
– Zbog korone smo prolongirali otvaranje izložbe 10 dana. Isto tako, i taj prvi koncert, koji je trebao da se održi 26. decembra 1991. godine na godišnjicu osnivanja hora, bio je odložen za februar naredne godine jer sam se ja razboleo, naveo je tada Nikolić.
A, taj koncert ustao je upamćen jer se videlo da Kragujevcu i Kragujevčanima „baš nedostaje nešto tako” u muzičkom životu grada.
– Prošao je neočekivano dobro, priznaje i sam Nikolić, dodajući da je najveće iznenađenje bilo pred sam početak koncerta u salu ušao tadašnji vladika Šumadijski, episkop Sava, sa sveštenikom Stankom Sekulićem, kasnije spoljašnjim članom hora, za koje nije bilo mesta pa je nastala jurnjava da im se pronađu sedišta.
Pre rada sa „Liceumom” Nikolić je imao iza sebe iskustvo duže od decenije u radu sa beogradskim horovima: „Branko Cvetković”, „Lola” i „Krsmanac”. Pokojni Branislav Cole Kovačević, tada urednik programa SKC-a pozvao ga je i rekao mu da osnivaju hor.
– Iako Kragujevčanin imao sam višegodišnju pauzu doalazaka u Kragujevac. Kovačević me je pitao da li sam slobodan i raspoložen da vodim novi hor a bio sma oba, kaže Nikolić.
Jedini njegov uslov je bio da ne izađu brzo i odmah, nego tek kada budu zaista spremni.
– Već taj naš prvi nastup je bio vrhunski spremljen i tako će je ostalo uvek kada je „Liceum” u pitanju. Osećanje je bilo drugačije nego kada preuzmete već „razrađeni” hor, lepo, neponovljivo iskustvo pravaljenja nečeg novog, sa setom se seća on, dodajući da im je prva „baza pevača” bila od članova nekadašnjeg gradskog hora „Crveni barjak”.
Doduše, kragujevački SKC je bio samo realizator horskih programa i njihovih nastupa a „Liceum” je imao trojnog osnivača: Skupština grada Kragujevca, Univerzitet u Kragujevcu i SIZ za kulturu koji se rasforimirao posle godinu dana od osnivanja hora.
– I Univerzitet je vrlo brzo odustao – razlog „nema para” ali su ostali naš moralni oslonac, uz osmeh je napominjao Nikolić.
Stoji opaska da su i posle toga u svom nazivu zadržali – Akademski hor, iako su, faktički bili gradski jer ih je kako kaže izdržavala Skupština grada
– Hteli smo da zadržimo tu odrednicu u nazivu, jer po nama akademski nije samo puka pripadnost već nešto mnogo više – elita duha, i onoga šta smo hteli da prikažemo, pojašnjava on.
Od 2011. godine hor je pri kragujevačkom Muzičkom centru i zvanično gradski.
Hor je zvanično prestao sa radom, 2018. godine a razlozi su brojni, no Nikolić ih u najkraćem definiše ovako:
– Izgubili smo neke podrške i spolja i iznutra. Hor je izgubio moć samoobnavljanja, i poslednjih godina već nismo više bili kao ranijih. Kada smo videli da se mučimo a ne više uživamo, to je bio kraj „Liceuma”, bio je iskren tada pre dve godine naš sagovornik.
Iako ni on nije iamo preciznu evidenciju, i potpuni spiska članstva kroz hor je prošlo između 200 i 300 pevača. Isto toliko su održali koncerata, nastupa, turneja. Izveli su čak 27. premijernih programa i to u više od 40 gradova, sem Kragujevac, u Beogradu, Kraljevu, Ćupriji…
Njihovi nastupi nisu bili klasični horski resitali samo sa pevanjem, već su to bili konceptualizovani peformansi sa dramskom podlogom i radnjom. Na repertoaru su imali duhovnu muziku, obrade folklora, madrigale, nastupe posvećeni stvaralaštvu jednog kompozitora ili čitavih umetničkih škola.
Nikolić kao najznačajnije njihove nastupe i koncerte izdava četiri takva premijeran programa:
– Prvi od njih je 2013. godije u Kragujevcu na Festivalu horova, kada smo izveli „Ljubavne pesme Mokranjčevih rukoveti” – pravi horski teatar. „Liceum” tada bio na umeničkom i reativnom vrhuncu, smatra on.
Drugi koji izdvaja je njihov Drugi premijerni program iz 1994. godine kada su po prvi put nastupali u holu Suda, gde se danas održava Festival kamernih horova i vokalnih orskestara.
Treći je bio nastup 2009. godine u kragujevačkoj Drugoj gimnaziji kada su izveli „Pjesme zavičajne Dimitrija O. Golemovića” – po stvaralaštvu autora, kompozotora, etnomuzikologa i pevača.
Ipak, po njemu najveći domet „Liceuma” ako se računa i međunarodna scena desio se godinu dana kasnije kada su premijerno prikazali izabrane kompozicija srpke horske muzike zasnovane na folkloru „Zapjevajmo malo, i zaigrajmo” u Meksiku u gradu Puebla.
– Publika na 6.000 kilometara odavde tako dobro primila naš nastup i sa tolikim oduševljenjem iako nikada ranije nisu imali prilike da vide i čuju bilo šta od muzičkog nasleđa Srbije, kaže Nikolić.
Najudaljenije tačke gde su nastupali su Meksiko sa jedne i Krasnodarsk u Sibiru, sa druge. Između ta dva topinima „Liceum” je gostovao na turnejama u: Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Bugarskoj, Turskoj, Crnoj Gori, Republici Severnoj Makedoniji i BiH.
Miloje Nikolić je otišao u penziju, posle karijere pedagoga u beogradskoj Muzičkoj školi „Slavenski” i pune četiri decenije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Takođe je radio i na muzičkim fakultetima u Istočnom Sarajevu i Cetinju i jedan je od osnivača kragujevačkog FILUM-a.
Za njega Liceum je bio i ostao „svetla ali i bolna tema”, jer je,kako je isticao „uz malo podrške mogao da poživi i danas” i da iznedri novog dirigenta i rukovodioca iz svojih redova.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
