Preminuo reditelj remek dela „Do poslednjeg daha“, legendarni francuski sineasta Žan Lik Godar

Godar je na mnogo načina obeležio evropsku i svetsku filmsku umetnost – bio je jedan od začetnika i najznačajnijih predstavnika Francuskog Novog talasa u filmskoj industriji, i njen najradikalniji predstavnik.

Za Godara i čitavu generaciju kojoj pripadaju i velikani Fransoa Trifo, Klod Šabrol, Žak Rivet, film je bio jedna od najznačajnijih pojava u umetnosti, film je bio sve, i oko filma se sve okretalo, kako je sam govorio.

Njegova remek dela koje je stvarao od 1960-tih do 1970-tih godina, „Do poslednjeg dana“, koji je među zvezde lansirao Žana Pola Belmonda i Džin Siberg koji su igrali glavne junake, „Žena je žena“, „Živeti svoj život“, „Mali Vojnik“, „Karabinjeri“, „Prezir“ (po istoimenom romanu Alberta Moravije, sa Brižit Bardo u gklavnoj ulozi),  „Ludi Pjero“, ušla u svetske filmske antologije.

I ne samo to – njegova ostvarenja snažno su uticala na filmove autora kao što su Pjer Paolo Pazolini, Bernardo Bertoluči, Martin Skorseze, Kventin Tarantino, Stiven Sodeberg, Robert Altman, Vim Venders, Džim Džarmuš, Vong Kar Vai…

Godar je u svojim filmovima, javnim nastupima i tekstovima koje je objavljivao u najuticajnijim filmskim časopima, radiklano iznosio svoje egzistencijalističke i političke stavove, kritikijući kako holivudsku filmsku industriju, tako i birokratske sisteme koji u ime demokratije zapravo guše građanske slobode, represivne režime, kapitalizam koji od ljudi stvara robove…

Godar je hrabro i beskompromisno  otvarao tabu teme u svojim filmskim pričama i u javnom životu, i decenijama je ostao sinonim jednog od najangažovanijih javnih intelektualaca.