Da li je to što autor prvog beogradskog urbanog romana Milutin Uskoković nije Beograđanin po rođenju i što se delo zove „Došljaci“ paradoks ili paradigma u beogradskom slučaju?
Da li je dovoljna samo distanca došljaka da bi se uspešno pisalo o ovom gradu ili rođeni Beograđani, ipak, imaju „nešto“ što se ne može steći zapažanjem u učenjem, a opet gotovo da ih nema u žanru koji započinje „Došljacima? Na ova pitanja za Danas odgovara pisac Igor Marojević, urednik i autor pogovora u Laguninom izdanju ovog Uskokovićevog romana, koji je samo mesec i po posle objavljivanja „stigao“ u 24. Lagunin književni klub, održan prošlog petka u knjižari Delfi u SKC-u.
– I da je paradoks ne bi bilo ništa čudno, pošto je ovde sve paradoks. A, nije čudno, došljak ima distancu i kad pogledate najznačajnije romane o Beogradu napisali su Užičanin Milutin Uskoković, Banaćanin Boško Tokin i, naravno Ivo Andrić. Ali, to je sve pitanje mere. U principu, najbolje je pisati o onome što se dobro poznaje, ali i prema čemu ste u stanju da izgradite distancu. Ako niste u stanju i jedno i drugo, nemojte da pišete. Očigledno je i jednog i drugog bilo u ovim najboljim slučajevima, koje sam pomenuo. Uskoković je i danas aktuelan, jer je Beograd i danas mesto u kom se ljudi glože „oko kosti“ – nema posla i nema gotovine za sve. Situacije je potpuno ista, a čovek ima pravo da živi gde hoće – ako plaća porez, on po meni nije došljak – kaže Igor Marojević, koji je zajedno s kolegom piscem Vuletom Žurićem govorio u Laguninom književnom klubu posvećenom Uskokovićevom romanu prvencu.
„Došljaci“, objavljeni 1910, su kako se čulo, stilska mešavina socijalnog romana i sentimentalne ispovesti, koja „na moderan način uspostavlja vezu između piščeve biografije i fikcije“. Traženje svog mesta u prestonici, odnos mlađeg muškarca i starije žene, čak i samoubistvo žene glavnog junaka, kao i u drugim Uskokovićevim delima, refleksija su i predskazanje njegovog života, koji je sam prekinuo 1915. u Kuršumliji, skočivši u reku Toplicu. Prema rečima Vuleta Žurića, „Došljaci“ su roman sa više nivoa, iz kog se vidi da je „Uskoković bio pisac koji je mnogo obećavao“.
Sudbina Milutina Uskokovića, „skerlićevske nade srpske književnosti s kojom je počeo talas približavanja Evropi“ na tribini u SKC-u otvorila je i pitanje kakva bi bila srpska književnost posle Prvog svetskog rata, da u njemu nije nestala plejada srpskih umetnika, od čega se, kako je ocenjeno, mi kao društvo ni danas nismo oporavili. Osim Laguninog objavljivanja „Došljaka“, Uskokovićev „povratak“ u srpsku umetničku javnost najavili su nedavna adaptacija ovog romana u Užičkom narodnom pozorištu i radio drama o ovom piscu.
U martu o "Braći po krvi"Jubilarni 25. Lagunin književni klub, u koji će se uključiti Gete institut i Filološki fakultet Beogradskog univerziteta, održaće se 3. marta i biće posvećen knjizi Ernsta Hafnera „Braća po krvi“. Ovaj roman iz 1932, bio je zabranjen u nacističkoj Nemačkoj i smatra se nemačkim „Sivim domom“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
