„Preskakanje“ velikana naše boemije besmislen čin za kulturu

– Ako pogledamo istoriju naše boemije od 19. veka, ona je velika priča, koja je u vrednosnom smislu bila i ostala čudo, i njena vertikala je mnogo starija i „teža“ od onoga što danas simboliše pevač Toma Zdravković. Nemam ništa protiv njega, ali nisam siguran da on u našoj boemiji ima tako visoko mesto i da je tako bitan u Skadarliji – tako profesor Ratko Božović odgovara na Danasovo pitanje dana – kako komentarišete inicijativu  za podizanje spomenika estradnom umetniku Tomi Zdravkoviću u Skadarliji, koju je pokrenula Socijaldemokratska partija Srbije.

On pojašnjava da treba ići redosledom, od pesnika i pisaca koji su ušli u čitanke i legendarnih glumaca, koji su deo su našeg vrednosnog kolektivnog pamćenja – od Ilije Stanojevića, Đure Jakšića, Janka Veselinovića, Vojislava Ilića, Sime Pandurovića, Branislava Nušića, Tina Ujevića, Stanislava Vinareva, Radeta Drainca, Dobrice Milutinovića, Žanke Stokić…, pa do pesnika i pisaca one mlađe generacije, Branka V. Radičevića, Miroslava Mike Antića, Danila Kiša, Libera Markonija…, čije se književne biografije ne mogu celovito sklopiti bez poznavanja njihovog boemskog života.

– Boemi su bili vitalna i kreativna alternativa stvaralaštva, zapamćeni su kao pristaše slobode i slobodnog duha, i to je čitava plejada umetničkih stvaralaca koja je vezana za Skadarliju, i jedna malo delikatnija priča – zapaža profesor Božović.

On dodaje da se ne mogu preskočiti “jedan Jovan Dučič i Antun Gustav Matoš, pesme i stihovi koje su naši pesnički velikani ostavili o Skadarliji, i jedan takav čin bio bi besmislen za našu kulturu“, smatra Božović.

– Po vrednosnoj logici i vrednovanju kulture, ono što je ostalo zapamćeno od Skadarlije i što treba da ostane zapamćeno od tog boemskog mesta, morali bi da obeleže ovi legendarni umetnici. Oni ostaju kao trajni trag stvaralaštva i boemskog života, sve drugo bi bilo narušavanje kulturne istorije i našeg kolektivnog sećanja – konstatuje Ratko Božović.

Kompozitor Marko Kon, povodom istog pitanja ukazuje da nema definisan stav u ovom trenutku.

– Ne mogu da se odredim. Vrlo je nezahvalno davati bilo kakav sud jer Toma zaista, sa jedne strane, jeste bio veliki umetnik, a sa druge strane ne znam da li u Skadarliji uopšte ima mesta za spomenik – kaže Kon.

Ljubomir Živkov novinar, pevač, tamburaš i aranžer svoj odgovor za Danas naslovio je “Ispod palme”. Naslov koji nosi i čuvena pesma „Ispod palme na obali mora“ u izvođenju Tome Zdravkovića. Živkov se protivi svim spomenicima.

– Ja sam za kulturu zaborava. Protivim se, iako bez uspeha, novim spomenicima: jednako sam i protiv Stefana Nemanje, i protiv ruskog cara, i Tome Zdravkovića, i Rukavišnjikova i akad. Basare. Predložio sam barem desetogodišnji moratorijum: nema novih spomenika Beogradu! Mi smo, najpre, siromašni, drugo, o osobama koje će dobiti spomenike, o vajarima i o mestima gde će se spomenici naći morali bi odlučivati ljudi koliko-toliko obrazovani, a kod nas to čine mahom vladari. Predlagač bi preko spomenika pevaču da se raščuje i da nešto ušićari, pa je odabran miljenik bezmalo sviju staleža. Spojena su dva opšta mesta: 1. T. Z. je bio boem. 2. Skadarlija je slavna boemska četvrt. Ergo: podignimo Tomi spomenik u Skadarliji! Skadarlija (ondašnja) i pokojni pevač dva su sveta što bi potonji rekao različita: Vojkan Tasić, pevač iz “Ima dana”, zaslužuje tamo spomenik; boem i omiljena persona u Skadarliji bio je Voja Rus; Skadarliji je pripadao Žare Martinović, koga smo čekali da završi noćnu šihtu u “Politikinoj” štampariji i da nam u “Dva jelena” otpeva “Milioni zvezda blude”. Pa i spomenici tim zatočenicima i miljenicima Skadarije morali bi sačekati da prođe moj moratorijum – zaključuje Živkov.