Priča o kojoj se u Srbiji ćuti

Kako za sada stoje stvari, ovo je jedini film sa prostora bivše Jugoslavije na ovogodišnjem festivalu, koji će biti održan od 8. do 19. maja.

Glavonićev debitantski igrani film „Teret“ prati priču Vlade, vozača kamiona, u toku NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Dok prolazi kroz nepoznate predele, okružen posledicama rata, Vlada ne zna i ne želi da zna šta je to što prevozi ali taj tovar vremenom postaje njegov teret.

Ognjen Glavonić je, inače, godinama pokušava da snimi film o vozaču hladnjače (koga igra Leon Lučev), koji tokom jedne noći prevozi tovar od Kosova do Pančeva, ne znajući šta se krije u kamionu. Iako je nakon prethodnih filmova, poput dokumentarca „Živan pravi pank festival“, kao perspektivan mladi autor dobio finansijsku podršku na međunarodnim festivalima od Roterdama do Sarajeva, škakljiva tema dovela je do toga da malo duže potraje dok novac nije stigao i iz Srbije. Radeći na ovom naslovu, Glavonić je došao do mnogo novih priča, informacija i ideja, koja su izrasla u neplanirani film – dokumentarac “Dubina dva”, koji je premijeru imao pre dve godine u Berlinu.

„Pre devet godina sam slučajno na internetu naišao na dva teksta o grobnicama koje su se nalazile u policijskom kampu između Zemuna i Batajnice. Jedan tekst je bio o predmetima koji su nađeni u zemlji, koji su iskopani iz grobnica, a pripadali su osobama, civilima koji su tu bačeni, kojih je bilo više od 700. Drugi tekst je bio o jednom od vozača kamiona hladnjače kojima su tela prevožena, i njegovom tadašnjem poslu. Razgovarao sam o svemu tome sa drugarima, kolegama, svima koji su mi bili bliski, želeći da saznam i da proverim da li neko zna nešto više, ali sam shvatio da niko od njih nije ni čuo za taj slučaj. Tada sam počeo da istražujem i radim na nečemu što će par godina kasnije postati scenario za moj prvi igrani dugometražni film, ‘Teret'“, objasnio je u jednom intervju za Danas Glavonić šta je jednog mladog reditelja koji je 2001. godine, kada je otkrivena prva masovna grobnica u Batajnici, imao samo 16 godina, podstaklo da o govori o nečemu o čemu se u Srbiji ćuti.

Prema njegovim rečima, u „Teretu“ pratimo vozačevo „poslovno“, fizičko, putovanje kamionom kroz zemlju. “Ali i njegovo putovanje kroz svoje strahove, brige i sumnje; dakle putovanje kroz sopstvenu, ali i tamu jednog društva u specifičnom trenutku njegovog raspadanja. Vozač u početku ne zna i ne želi da zna šta je to što kamionom prevozi, ali taj tovar vremenom postaje njegov teret. Zanima me čovek zarobljen u mreži sopstvenih odluka i izbora”, kaže Ognjen Glavonić.

Glavnu ulogu tumači poznati glumac Leon Lučev, a u sporednim ulogama se pojavljuju i Pavle Čemerikić, Tamara Krcunović, Igor Benčina, Radoje Čupić, Jovo Maksić, Stefan Trifunović, Tanja Pjevac, Ljubiša Milišić, Novak Bilbija i Ivan Lučev.

„Ta priča je važna zato što je istinita. Bavi se istinom. Istinom koju ljudi baš ne bi čuli i ne bi da se zna. Međutim, ja mislim da prvi korak da nešto napravim u životu i krenem bilo kojim putem jeste da se suočim sa istinom, tj. sa nekom realnošću. Realnost često nije šarena. Ponekad je siva, crna, ali je neminovna da bi se napravio prvi korak. I da preuzmem odgovornost. Odgovornost je nekako riječ koja baš nije u ovom trenutku u modi. Glavni lik preuzima odgovornost za ono što je napravio i što je napravila njegova generacija. On na neki svoj mali/veliki način pokušao da svojim djelovanjem preuzme odgovornost za učinjeno i da tim korakom umanji teret koji nosi njegovo dijete. Za njega taj korak mijenja sve u njegovom životu, životu njegove obitelji, ali iz njegovih moralnih načela, jedini je moguć način djelovanja“, kazao je za Danas Leon Lučev.

Direktorka fotografije je Tatjana Krstevski, montažerka Jelena Maksimović, scenografiju potpisuje Zorana Petrov, kostim Maja Mirković, dizajn zvuka Jakov Munižaba dok je miks zvuka uradio Žil Benardo. Producenti „Tereta“ su Dragana Jovović, Stefan Ivančić i Ognjen Glavonić ispred producentske kuće Non-Aligned Films iz Srbije, dok su koproducenti Cinema Defacto (Francuska), Kinorama (Hrvatska) i Three Gardens Film (Iran). Film je realizovan uz podršku Filmskog centra Srbije, Sekretarijata za kulturu i javno informisanje Autonomne pokrajine Vojvodine, francuskog državnog fonda CNC, evropskog fonda za koprodukcije Eurimages, Hrvatskog Audiovizualnog Centra, fonda Visions Sud Est, Hubert Bals Fonda festivala u Roterdamu i Doha Film Instituta.