Priča o lažnim maskama koje nam društvo i sistem nameću: Premijera predstave „Bolest mladosti“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu

Reč je o klasičnom komadu nemačkog ekspresionizma i evropske moderne iz 1926. godine, kako su izjavili Tamara Vučković, direktorka JDP, i autorska ekipa ove predstave, kojim slavni pisac dovodi na scenu mlade studente medicine razapete između konvencija građanskog života, mladalačkog osećanja izgubljenosti i cinizma savremenog društva.

Jovana Tomić potpisuje i adaptaciju teksta, a o svojim ulogama i širem značaju ovog komada govorili su i Petar Benčina, Sanja Marković, Jovana Belović, Miodrag Dragičević, Milica Sužnjević, Natalija Stepanović i Đorđe Mišina, koji igraju Bruknerove junake.

Prema rečima rediteljke čije se predstave „Natan Mudri“ i „Moj muž“ već nekoliko sezona s velikim uspehom igraju na sceni Studio JDP, Bruknerova „Bolest mladosti“ je za nju bila kao čuvanje dragulja, i dugo je razmišljala o ovoj drami.

– U tematskom smislu, to je priča o grupi studenata medicine koji tokom dvadeset četiri sata vesele proslave diplomiranja jednog od likova, zapravo prođu kroz čitav spektar emocija i komplikovanih odnosa. Ta situacija kulminira samoubistvom jednog od njih, i proslava se tragično završava – izjavila je Tomić.

„Bolest mladosti“ se u vizuelnom smislu dešava u današnjem vremenu, ali u adaptaciji same drame, kako je navela, nije bilo većih intervencija.

– Meni su u ovom Bruknerovom tekstu, pre svega, bili zanimljivi likovi. U tom smislu, oni su mi bili najuzbudljiviji, zato što tekst daje puno materijala za kreiranje tih likova, a u sebi ima i elemente koji su atraktivni u smislu prikazivanja psiholoških stanja i tih gradacija.

– Ali, te sočne scene ponekad mogu da budu same sebi dovoljne, a bilo je važno trasirati emotivne i psihološke puteve kako se do tih situacija dođe. To je bio najuzbudljiviji i najteži deo procesa – stvaranje živih ljudi od krvi i mesa koji tokom komada jako puno greše, ali mi ih ne osuđujemo zato što liče na nas, možemo da se poistovećujemo sa njima – izjavila je Tomić.

– Ključni deo bio je razumevanje i tumačenje situacija, odnosa i događaja ne kroz crno-belu prizmu niti ditaktiku, nego sa idejom da ne postoje dobri i loši ljudi. Svi smo kaleidoskop različitih emocija i stanja – istakla je jedna od naših najdarovitijih mladih rediteljki, koja iza sebe ima i Nagradu „Bojan Stupica“.

Iako je napisan pre gotovo sto godina, Bruknerov komad, kako je izjavila Vesna Radovanović, dramaturškinja JDP, rezonira sa našim vremenom i apsolutno je aktuelan, što pokazuje da su problemi s kojima se mladost suočava isti.

A ponekad se naš savremeni svet čini još surovijim i strašnijim od onoga koji je Brukner pre jednog veka opisao u svom delu.

Prema rečima Petra Benčine, koga ćemo gledati u ulozi Fredera, on u ovoj predstavi prvi put sarađuje s rediteljkom Tomić.

– Presrećan sam što smo radili baš ovaj komad, sa ovakvom ekipom, i ne govorim to iz kurtoazije. Imam privilegiju da budem u pozorištu koje ima taj lucidni smisao za rizik da uzme delo kao što je „Bolest mladosti“, da okupi baš takvu ekipu ljudi da ga rade, i da u pretpostavci koja nije mejnstrim, dođe do nečega što je emotivno, moderno i pametno – naveo je Benčina.

– Freder koga igram je mlad, razuzdan, obrazovan i pametan čovek koji je u suštini usamljen. Pred sebe i grupu okupljenu oko njega postavlja najteža pitanja, pitanja smisla.

I to čini gotovo spontanim socijalnim eksperimentom, provokacijama, ne hajući koja će biti cena tog bola i zapitanosti koje preživljavaju svi akteri. On nema odgovore, ali vrlo dobro prepoznaje šta je laž, šta je sigurna luka i šta je lažni zadati okvir.

Kad se on razbije, to nanosi strašan bol koji postaje poguban – rekao je Benčina, dodajući da su na ovoj predstavi radili dugo, posvećeno i temeljno, i da se nada da će publika to osetiti.

Sanja Marković, koja je za niz različitih likova koje igra u predstavi „Moj muž“ osvojila brojne nagrade na domaćim i regionalnim festivalima, istakla je da je jedva čekala da ponovo sarađuje s rediteljkom Jovanom Tomić, jer poznaje njen način rada.

– Mnogo smo vremena uložili u „Bolest mladosti“, i nadam se, i hoću da verujem, da će ova Bruknerova drama i sve ono o čemu govori zaista da stigne do najšire publike. To je priča o mladim ljudima koja nas se danas jako mnogo tiče, ali i o sistemu i društvu u kojem živimo.

S druge strane, za mene je bila veliki izazov po tome što do sada nisam imala priliku da radim lik kao što je Mari u Bruknerovom komadu, čak ni na akademiji nisam igrala takvu devojku, pa se nadam da će i nju publika prepoznati na pravi način – izjavila je Marković.

Za Jovanu Belović, koju ćemo u subotu premijerno gledati u ulozi Dezire, mladost je ono što je zajednički imenitelj svih ljudi.

– Mislim da se dosta razlikujemo od Buknerovih likova koje igramo u ovoj predstavi, a opet, imamo i nešto slično, a to je mladost. Koliko se ko oseća mlado uopšte nije važno, jer svi su u životu bili mladi.

A ono što je, definitivno, jedna od definicija mladosti jeste da je ona užasno surova i gruba. Ovaj komad žestoko opiminje sve nas koji jesmo mladi, ili koji su nekad to bili, da brižljivije i nežnije obratimo pažnju na sve mlade ljude, da bismo dočekali lepu starost, poštenu i ispravnu – rekla je Belović.

Značaj ove predstave, prema rečima Miodraga Dragičevića, upravo je u tome što će mladi gledaoci moći će da dobiju neki kompas i koordinate, i da od Buknerovih likova vide šta je opasno, koje su sve zamke, da se zapitaju i da nešto nauče.

Kako je istakla Milica Sužnjević, mladi ljudi možda nekad deluju stvarno iritantno, ali su zapravo u velikoj opasnosti jer je mladost toliko zbunjujuća, jer oni nemaju dodir sa svojim identitetom i tu mogu da se dese tragične posledice.

Natalija Stepanović i Đorđe Mišina prvi put igraju na sceno JDP, i kako su naveli, cela ekipa ove predstave se jako trudila da mladost ne prikaže na konvencionalan način, već kao nešto što je životno stvarno, i što će za svakog pojedinca u ovom našem vremenu poslati neku poruku.

Bruknerov tekst je preveo Nenad Popović, a u autorskoj ekipi predstave su i dramaturg Dimitrije Kokanov, scenografkinja Jasmina Holbus, kostimografkinja Selena Orb, kompozitor Luka Mejdžor, dok je Ljiljana Mrkić Popović oblikovala scenski govor.

Reprize premijere „Bolest mladosti“ zakazane su 17, 19. i 30. septembra.

Sistemski haos i svet bez emocija

Prema rečima Jovane Tomić, osnovna okolnost ovog teksta, odnosno Beča iz 1926. i Beograda danas je upravo sistemski haos u kojem se mladi ljudi nalaze.

– U ovoj drami imamo likove koji su studenti medicine, i imaju najprespektivniji vid nekog delovanja, a koji ne vide budućnost koja bi bila sigurna. U tom kontekstu, naš svet u kojem smo odgajani je odsustvo emocija – učeni smo da mladost podrazumeva neiskustvo, a zrelost nedodirljivost, snagu, racionalnost.

Pripremaju nas da u životu treba da budemo kao neka perfektna mašina koja ispunjava zadatke i ostvaruje najbolje rezultatime. To stavlja neke maske na nas kojima bismo se zaštitili, kao i likovi u ovoj predstavi – neko vam kaže budi podozriv, nedodirljiv, a kada želimo kontakt i ljubav sa drugom osobom, te maske moraju da padnu.

I to je problem šireg konteksta u kojem se mladost tretira kao neiskustvo i slabost, da bismo se učili društvenim maskama. A onda kada želim da osetimo nešto, da primimo ljubav, emociju, da ostvarimo bliskost, rečeno nam je da moramo da budemo zaštićeni od toga. Tu je taj kvar, i onda povređujemo jedni druge – istakla je Jovana Tomić.