Priča o najpoznatijem savremenom grčkom pustolovu

Ova muzička drama u o prijateljstvu, slobodi i ljubavi, u dramatizaciji Predraga Perišića, dramaturgiji Slobodana Orlovića, režiji i adaptaciji Mihaila Vukobratovića nastala je po kultnom romanu grčkog pisca Nikosa Kazancakisa „Neobični doživljaji Aleksisa Zorbasa“. Premijerno je izvedena 2011, kao koprodukcija Pozorišta na Terazijama i Grada teatra Budva.

„Ovo literarno Kazancakisovo remek-delo pruža dobru osnovu za adaptaciju i dramatizaciju i to pre svega za muzičko pozorište. Pored zanimljivog zapleta, gde se sudaraju staro, patrijarhalno, i moderno, imamo neobične likove i popularnu grčku muziku. Sam dramski zaplet podseća na antičke tragedije, gde likovi ispaštaju i bivaju kažnjeni voljom Bogova“, zapisao je pred premijeru Predrag Perišić.

Zorba koji se sinoć 100. put pojavio pred publikom Pozorišta na Terazijama je „neobičan junak, pustolov, umetnik života koji svoj način traga za njegovim smislom“. U predstavi, u kojoj učestvuju i hor, orkestar i balet Pozorišta na Terazijama, igraju Desimir Stanojević (Zorba), Slobodan Stefanović (Džejson), Ljiljana Stjepanović (Madam Beatris), Kristina Savić (Marija), Vladan Savić, Danijel Korša, Milan Antonić, Ana Korać…

Kazancakisov roman iz 1946, bio je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost, koja mu je izmakla, ali je zato pisac sa svojim prijateljem rediteljem Mihajlom Kakojanisom snimio kultni film „Grk Zorba“. Obojica Krićani, radnju filma preseli su na ovo grčko ostrvo. Muziku je napisao Mikis Teodorakis, a glumac Entoni Kvin je kao Aleksis Zorbas odigrao životnu ulogu. Film je nagrađen sa tri Oskara.

Zahvaljujući Teodorakisovoj filmskoj muzici, tradicionalna grčka muzika i igra „sirtaki“ osvojili su svet, a ona kasnije poslužila i kao osnova za Teodorakisov istoimeni balet, čija svetska premijera izvedena 6. avgusta 1988. u Areni u Veroni, gde je orkestrom i horom dirigovao sam Mikis Teodorakis. Ovaj balet u Srbiju je došao preko Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu 1. decembra 1994. godine.

Zanimljivo je i da je ovaj najpoznatiji Kazancakisov roman inspirisan stvarnom ličnošću, piščevim prijateljem Georgijem Zorbasom. Oni su se upoznali 1917. godine. Veruje se da je pravi Zorbas živeo u Kateriniju u koji je došao posle Prvog svetskog rata, ne zna se odakle. Radio je obližnjem rudniku i nesrećno bio zaljubljen u kćerku direktora rudnika. Potom je živeo u Srbiji i Makedoniji. Sačuvano je 15 pisama koje je poslao Kazancakisu iz Srbije, gde su ga zanimali samo „rudarski poslovi i žene“. Poslednje godine života proveo je u Skoplju, gde i umro, a veruje se da njegovi potomci danas žive u Beogradu.