Priča o pogubnim devedesetim

Na konkurs su prispele 263 pripovetke, a žiri u sastavu: Ljiljana Šop, predsednica, Branko Stevanović, pisac iz Beograda, i Katarina Janković Popović, urednica u KCŠ, kao najbolju proglasila je pripovetku „Sasvim običan dan“.

Ljiljana Šop ukazala je da se ovde pripovedač obraća sam sebi, da je to jedan februarski hladan dan sa košavom i da se introspektivno govori o neostvarenim snovima na životnom putu. Primajući nagradu Aleksandra Đuričić podsetila je na značaj Laze Lazarevića kao rodonačelnika moderne psihološke pripovetke u srpskoj književnosti i posebno se fokusirala na optimizam u njegovom delu.

Srž Aleksandrine priče je urušavanje pojedinca i društva devedesetih godina. Lajtmotiv koji se provlači je „ispiranje mozga“ uz neprekidno uključen televizor. To je još jedna priča o vremenu koju su pojeli skakavci, ali na kraju junakinja samokritički se preispituje nije li deo krivice do nje i njene nadmenosti.

Aleksandra Đuričić rođena je 1963. godine u Beogradu, muzički se obrazovala u Salcburgu, magistrirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, gde brani i doktorski rad. Pored književnog rada sa nekoliko objavljenih knjiga i romanom „Pogled u park“, bila je predavačica u muzičkim školama „Mokranjac“ i „Lujo Davičo“ i saradnica je beogradskih kulturnih institucija.

Književna nagrada „Laza Lazarević“ dodeljuje se od 1993. godine i svake pete godine se štampa zbirka nagrađenih pripovedaka.

Još vesti iz ovog grada

Pendrek nad Srbijom

Pesnički kolektiv „Svi mi“ na turneji sa performansom „Poezija zna“

Opozicijo, dozovi se pameti

Ljudi u crnom, prljave značke i dvojaki tužioci