Predstava „Limeni doboš“ prema motivima antologijskog romana nemačkog nobelovca Gintera Grasa, premijerno će biti izvedena u petak, 8. decembra u 20h, na Velikoj sceni „LjubaTadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji i adaptaciji makedonskog reditelja Vasila Hristova, a večerašnja pretpremijera, kako su izjavili glumci, posvećena je nedavno preminulom reditelju Jagošu Markoviću.
Na današnjoj konferencji za novinare u JDP ovaj veliki projekat, pored Hristova, predstavili su Gorčin Stojanović, umetnički direktor JDP, Tamara Vučković Manojlović, direktorka kuće, dramaturškinja Vesna Radovanović, i glumačka i autorska ekipa predstave.
Na značaj jednog od kapitalnih dela svetske književnosti 20.veka, koji je u vreme objavljivanja 1959. godine značio nešto novo u literaturi, a danas kao moderna klasika repertoarski pripada JDP, podsetio je Gorčin Stojanović. Govoreći o istoimenom filmu Folkera Šlendorfa, koji je 1979. osvojio Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja, on se dotakao i lične biografije Gintera Grasa.
– Slavu i moralni autoritet nobelovca potrlo je, međutim, njegovo priznanje početkom ovog veka, da je kao mladić bio pripadnik zloglasnog SS-a, elitnih jedinica nacističke Nemačke – podsetio je Stojanović.
Jednom od vodećih makedonskih filmskih i pozorišnih reditelja „Limeni doboš“ je prva režija u Beogradu, iako je bio beogradski student Fakulteta dramskih umetnosti, na kojem je i diplomirao 1990. godine.
Navodeći da mu je izuzetna čast što je dobio poziv iz JDP, Hristov je izjavio da je „Limeni doboš“, i kao roman i kao film, za njegovu generaciju bio ogromna inspiracija.
– Danas je ta priča o evoluciji zla i infantilizaciji zla još značajnija i za moju i za vašu zemlju. Drugi svetski rat je bio samo dvadesetak godina pre mog rođenja, a meni je to u školi na časovima istorije izgledalo kao dvadeset vekova, kao da pričamo o izmišljenom svetu. To je bilo tako daleko od mene, isto kao lekcije o starom Egiptu.
Nažalost, u tom svom osećanju nisam mogao da naslutim da ću na kraju mojih studija u Beogradu dočekati rat, koji je još gori za mene zato što sam ga lično doživeo. U predstavi govorimo o nacizmu, međutim, prepoznajemo te iste linije razvoja zla i danas ovde kod nas na Balkanu, a i mnogo šire – istakao je reditelj.
Hristov je izrazio i veliko zadovoljstvo što je imao priliku da radi sa velikim ansamblom izvanrednih glumaca i divnom ekipom, na projektu koji je bio ozbiljan i težak posao, jer je reč o romanu koji ima 750 stranica, koji je adaptirao uz pomoć dramaturškinje Vesne Radovanović, i „sveo“ ga na predstavu koja traje manje od dva sata.
Radnja priče o Oskaru Maceratu, koji je kao trogodišnji dečak, u predvečerje uspona nacizma i početka Drugog svetskog rata odlučio da prestane da raste. protestujući protiv sveta odraslih, događa se u duševnoj bolnici, gde on komentariše istorijska dešavanja iz dečije perspektive, crtajući sliku sveta koji hrli ka samouništenju.
Oskar je uspeo u svom naumu zahvaljujući zvuku svoje omiljene igračke, limenog doboša. Buka koju on pravi zaglušuje zloslutne zvuke nacizma oko njega, a Oskarov doboš je do danas ostao simbol protesta protiv pasivnosti srednje klase, i glas pobune koji se trudi da ga svi čuju…
U ulozi Oskara videćemo Miodraga Dragičevića, a u glumačkoj ekipi su i Jovana Belović, Marko Janketić, Joakim Tasić, Iva Manojlović, Lazar Đukić, Tamara Šustić, Teodor Vinčić i Rade Stojiljković.
– Rad na predstavi bio je izuzetno težak i izazovan, ali mi je jako drago što niko od nas nije odustao – rekao je Dragičević. – Živimo u vremenu kada mnogi pred prvim teškoćama i izazovima posustanu i odustanu bez borbe. Srećan sam što smo izgurali do kraja. Kroz borbu smo svi zajedno duhovno evoluirali, izgradili smo tvrđavu u kojoj smo porasli.
Moj kolega Marko Janketić je lepo rekao: “Mi nismo dezerteri, ne bih mogao da živim sa sobom da sam odustao” – izjavio je Dragičević, ističući da pretpremijeru predstave (četvrtak, 7. decembar), posvećuju nedavno preminulom reditelju Jagošu Markoviću.
Ostali glumci u „Limenom dobošu“ igraju po nekoliko uloga, a Marka Janketića videćemo u likovima Alfreda Macerata, supruga Oskarove majke i člana nacističke partije, Sigizmunda Markusa, Feliksa, Dikerhofa, Aksela Miške, Učenika i Marka.
– Stevo Žigon je govorio da za umetnika nije važno da mu život bude lep, već sadržajan i bolan. Tih reči se setim kada se desi težak proces u pozorištu, što ovaj svakako jeste bio svima, i nadam se da će publika da doživi barem malu katarzu – rekao je Janketić.
Joakim Tasić igra Jana Bronskog, rođaka i ljubavnika Oskarove majke, danciškog Poljaka koji je pogubljen zbog odbrane poljske pošte tokom nemačke invazije, Bebra, Nuhija Ajka, Fajngolda, Raspućina, Učenika, Mačora i Joakima.
– Ima mnogo smisla što se ovaj komad igra baš u ovom trenutku. „Limeni doboš“ je priča o rađanju zla i tome kako se jedan neobičan dečak, neobično stvorenje, snalazi u svemu tome. Proces rada je bio pun neočekivanih stvari, ali upravo iz toga se rađaju neočekivana dela. Sećam se, sedeo sam pre leta sa kolegom koji mi je rekao kako bi bilo dobro napraviti predstavu u kojoj su svi mladi, da izguramo nešto naše, generacijski. Mislim da smo upravo u tome uspeli u ovoj predstavi – istakao je Tasić.
Prema rečima Jovane Belović, koju ćemo videti u likovima Agnes, Marije, Rozvite Ragune, Sestre Agnete, Irme Hofman i Jovane, ova priča se tiče svih nas.
-„Limeni doboš“ je naizgled lepa, lepršava i eterična predstava, ali iza sebe krije udarac doboša koji naslućuje ono što i sami osećamo da nam sledi. Čast mi je što igram u predstavi koja na ovaj način preispituje današnji trenutak i koja nam dozvoljava da se i kao umetnici i kao građani suočimo sa onim što naizgled deluje lako, lepršavo, ali se ispod čuje udarac doboša koji naslućuje tamne stvari – izjavila je Belović.
Dramaturškinja Vesna Radovanović istakla j da se Grasov roman sastoji se od velikog broja narativnih tokova, koji se međusobno prepliću i meandriraju, od velikog broja lica i situacija.
– Bio je ogroman posao da se to na neki način sažme, da se napravi dramski tekst i da se ne izgubi nit, a posebno zahtevna stavka bio je stari prevod Olge Trebičnik. Ona je nastojala da zadrži ton nemačkih složenica, koje deluju dobro kad se čitaju, ali scenski nisu uvek prihvatljive – objasnila je Radovanović.
Reditelj Vasil Hristov angažovao je na predstavi i neke svoje stalne saradnike – scenografa Kostantina Trpenoskog (mvv.design), i kompozitora Nikolu Kodžabašija.
Kostime potpisuje Marija Marković Milojev, dizajn svetla Siniša Čupić, dizajn zvuka David Srbljin, a scenski govor je oblikovala Ljiljana Mrkić Popović.
Tamara Vučković Manojlović izrazila je zadovoljstvo što je Vasil Hristov, posle toliko godina u Beogradu i što je prihvatio poziv da režira u JDP, kao i njegovi saradnici, i najavila je izuzetnu predstavu.
Prva repriza „Limenog doboša“ zakazana je 10. decembra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.