Vojvođanski mešoviti hor pod umetničkim rukovodstvom dirigenta Andreja Bursaća izveo je proteklog vikenda program „Jugoslovenska horska muzika“ u Somboru i Novom Sadu.
Nakon raspada bivše Jugoslavije, ovo je prvi put da jedan profesionalni horski ansambl za program odabere kompozicije autora iz bivših republika SFRJ. U programu su zastupljeni autori koji su svojim kompozicionim umećem obeležili XX vek u nacionalnoj istoriji muzike. Bila je to prilika da publika u subotu uveče u Somboru, kao i novosadska publika sinoć u Sinagogi, uživa u neverovatno raznolikom horskom programu u, sada već, konstantno sjajnom izvođenju Vojvođanskog mešovitog hora.
Horski žanr je, inače, umetničko-muzička vrsta najdužeg kontinuiteta sa nekadašnjih prostora države Jugoslavije. Svaki od naroda ujedinjenih 1918. u zajednicu koja nastavlja da pod drugačijim nazivima živi decenijama posle Drugog svetskog rata, sve do 90-ih godina, imao je iza sebe bogatu muzičku baštinu koja se najbolje iskazivala upravo kroz horsko pevanje.
Po rečima muzikologa Bogdana Đakovića, „karakteristično romantičarska, evropska praksa negovanja nacionalnih ideja i pre njihovih političkih realizacija u istoriji kroz različite umetničke elemente, pa i muziku, delovala je na području južnog Balkana i među južnim Slovenima još od sredine 19. veka. Najtalentovaniji umetnici, kompozitori, dirigenti i izvođači, kao izraziti nacionalni radnici školovani u evropskim centrima, preuzimali su na sebe brigu o muzičkom nasleđu svojih plemena i, poput Vuka Karadžića, Jerneja Kopitara ili Josipa Štrosmajera, približavali Evropu svojim malim narodima ili obrnuto, evropsku civilizaciju oplemenjivali zvucima sa, ne samo geografski „brdovitog“ Balkana.
Đaković ističe da hronološki vođen raspored u izvedenom programu VMH donosi, pre svega, kriterijum uzrastanja vrednosti ovog žanra, a nikako pogrešan način sagledavanja kroz odvojene segmente svakog pojedinačnog nacionalnog pristupa. Od remek dela „Heruvimske pesme“ Mokranjca, romantične „Dugo se polje zeleni“ Miloja Milojevića, šest narodnih pesama Emila Adamiča, preko horskih dela Jakova Gotovca, Borisa Papandopula, Josipa Slavenskog, Milorada Kuzmanovića, muzička priča o jugoslovenskoj horskoj muzici završila se moderno-urbanom pričom „Baladom o dva akrepa“ Konstantina Babića – koja govori o našem „neuništivom humoru, domanovićevskog, kovačevićevsko-topalovićevskog, ™i tata bi sine…(tm) srpske arhetipske vrste“.
Ima li mesta za jugonostalgiju
Publiku koja je došla da posluša Vojvođanski mešoviti hor, u programskom katalogu koji je sastavila Muzička omladina Novog Sada, u čijoj je organizaciji upriličen koncert jugoslovenske horske muzike, dočekao je i tekst muzikologa Bogdana Đakovića o tome koliko i na koji način muzika zbližava: „U ovakvim prilikama, može ali i ne mora, biti mesta za jugonostalgična osećanja, bez obzira na suštinu bogatstva kulturoloških i svih drugih vrednosti koje osluškujemo iz imaginarne umetničke postojbine jedne države koje više nema. Ništa manje od navedene asocijacije, ne smeju da znače i još više zrače, mnogi suptilni nanosi muzičkog etosa tradicija i pevajućeg obraćanja sebi i drugima od strane pomenutih naroda našeg prostora. Oni bi bez ikakve muke, logično jer se odlično razumemo, samo mogli da nas ponovo zbliže, ne politički lažno i kompromisirajuće, već slobodno, na način kako ova divna muzika večeras zvuči raznovrsno i sadržajno pred vama, poštovana publiko“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
