Priča o životu, smrti i vaskrsnuću

„’Ugovor s Bogom’, osim što je fascinantna, esejistička hronika univerzalnog iskustva života u Americi, istovremeno je i Ajznerovo najsugestivnije i najznačajnije delo“, zabeležiće smerički strip-autor i teoritač Denis Kičen, povodom Ajznerovog remek-dela.

I, gotovo neverovatno zvuči činjenica da je pre 45 godina Vil Ajzner imao problem da nađe izdavača za svoje kapitalno delo „Ugovor s Bogom“.

Objavljen bez ikakve pompe 1978, ovaj grafički roman stekao je popularnost o kakvoj Ajzner nije mogao da sanja. Bila je to prekretnica i za njega i za umetnost stripa uopšte.

Rođenje potpuno nove forme – grafičkog romana, za ostale stip-autore predstavljalo je i početak nove ere u kojoj su slobodnije mogli da počnu da se bave ozbiljnim temama, prevazišavši uverenja da strip prvenstveno mora da bude duhovit ili zabavan, jednom rečju, jednostavan.

Nekoliko meseci pre smrti, Ajzner je odlučio da ujedini u jedinstvenu trilogiju tri svoje najveće poluautobiografske grafičke novele čija je radnja smeštena u Dropsi aveniju mitsku ulicu Njujorka, kako je on pamti iz svog detinjstva.

Naslov knjige „Ugovor s Bogom (Život na Dropsi aveniji)“ odabrao je prema prvoj, uvodnoj priči, koja ujedno vodi sve ostale.

Objedinjenu trilogiju, koju, osim „Ugovor s Bogom“, čine „Ta životna sila“ i „Drospi avenija“, pred kraj prošle godine objavila je Čarobna knjiga, u prevodu Draška Roganovića, i time „dovršila“ posao koji je 2010. godine započela IK Samizdat B92,objavivši prvi deo trilogije, dok su najavljene – „Snaga života“ i „Avenija Dropsie“, morale da sačekaju malo više od decenije, kako bi bile realizovane na srpskom jeziku.

Ipak, Samizdatu treba odati priznanje, jer su u međuvremenu realizovali „Zaveru – tajnu priču o Protokolima sionskih mudraca“, koju je Ajzner realizovao tokom poslednje dve godine svog života.

On je, naime, smatrao da mora da se prihvati zadatka koji je smatrao jednim od najvažnijih u čitavoj svojoj karijeri. Podršku u tome pružio mu je i proslavljeni italijanski književnik i intelektualac svetskog ugleda Umberto Eko, koji je napisao predgovor za „Zaveru“.

U prvom poglavlju – „Ugovor s Bogom“, glavni lik, vrlo religiozan i predan Jevrejin Frime Herš, upravo u toj Aveniji, na broju 55, najpre izgubi ćerku, a potom razvrgava ugovor sa svojim tvorcem i postaje nemilosrdni trgovac nekretninama.

U istoj toj aveniji jedan ulični pevač postaje toliko ovisan o flaši da propušta šansu da se proslavi, i upravo u toj ulici devojčica po imenu Rozi truje psa pokvarenog upravnika zgrade, pre nego što sredi i njega samog, iskoristivši njegovu nastranu opsednutost seksom.

U četvrtoj priči mladić Vili će sazreti u Dropsi aveniji… U drugom segmentu – „Ta životna sila“, Ajzner sebe ugrađuje u protagonistu Jakoba Štarku, čija egzistencijalna potraga podseća na Ajznerovu životnu borbu. Beležeći ne samo pad berze iz 1929. i Veliku depresiju već i uspon nacizma i širenje levičarske politike, Ajzner kombinuje sklonost ka minijaturi s krupnim društvenim temama romansijera kao što su Dos Pasos i Stajnbek.

Naposletku, u trećem poglavlju – „Drospi avenija“, Ajzner kroz stripski medijum istražuje društveni razvoj mitske Dropsi avenije tokom njene istorije, dočaravajući široku panoramu grada i talase novih žitelja koji ga preplavljuju – Holanđane, Engleze, Irce, Jevreje, Afroamerikance i Portorikance – čija se lica menjaju, ali čiji životi pripovedaju beskrajnu „priču o životu, smrti i vaskrsnuću“.

Ime Vila Ajznera ljubitelji devete umetnosti vezuju, najpre, za legendarni strip „Spirit“ („The Spirit“), koji je premijerno predstavljen daleke 1940. Pod stare dane,

Ajzner je odlučio da eksperimentiše sa stripom, odnosno, da ga približi ozbiljnijoj publici, tj. intelektualcima. Tako je nastao tzv. „grafički roman“ čiji će uspeh iznenaditi i samog autora.

„Ugovor s Bogom“, naime, mogućio mu je da svoju karijeru nastavi u „književnim vodama“. Njegov rad nadahnuo je, takođe, celu jednu generaciju umetnika koji su počeli predano da se bave ovakvom vrstom stvaralaštva.

„Priče u slikama visoke umetničke vrednosti namenjena ozbiljnom čitaocu“, Ajzner će, nekoliko meseci pre smrti, ujediniti u jedinstvenu trilogiju, a u predgovoru za to izdanje (2004), on je, između ostalog, zabeležio da je „Ugovor s Bogom“ „jedno od njegovih najvećih životnih dela“.

Ajzner je sebe smatrao „svedokom i grafičkim hronologom života, smrti, tragične ljubavi i neprestane borbe za opstanak“. U njegovu čast, od 1988. najprestižnija svetska godišnja nagrada za strip zove se „Ajzner“ („The Eisner“).