Pričati o Grigoriju Božoviću znači shvatati sadašnjost na KiM

Drama je inspirisana sudbinom i delom Grigorija Božovića (1880-1945), književnika, novinara, prosvetnog i nacionalnog radnika, vođe srpskog pokreta u Makedoniji, političara i narodnog poslanika, jedne od ideoloških žrtava posleratnih komunističkih vlasti.

Nastala je u saradnji NP Priština i Doma kulture „Stari Kolašin“ Zubin Potok, na čijoj se sceni večeras premijerno igra. Prva repriza je sutra u Domu kulture Gračanica.

– Namera i želja da se postavi komad po motivima iz biografije i dela Grigorija Božovića zapravo postoji od kada sam došao na mesto upravnika Narodnog pozorišta u Prištini. Razlozi za to su višestruki. Grigorije Božović je najznačajniji pisac sa Kosova i Metohije, čije se ime i delo decenijama sistemski guralo na marginu naše kulture. Tematika i idejna potka njegovih pripovedaka, putopisa i drugih zapisa i dalje je aktuelna i pomaže nam da bolje razumemo trenutak u kom se nalazimo. Na posletku, jedna od suštinski važnih uloga našeg pozorišta je da umetnički revitalizujemo i preispitamo dela značajnih ljudi iz kulture i istorije koji su živeli, radili i bili stvaralački i životno sudbinski vezani za Kosovo i Metohiju. Miloš Latinović je namenski za naše pozorište i ovu priliku pisao ovaj komad tokom prethodne tri godine istražujući delo i biografiju ovog našeg značajnog pisca – kaže za Danas Predrag Radonjić, upravnik NP Priština pred večerašnju premijeru.

Prema njegovim rečima, Grigorije Božović je rođen i bio je životno vezan najviše za Ibarski Kolašin, pa prirodno i komad o njemu scenski život započinje u rodnom kraju glavnog junaka.

– Kad sam direktorki Doma kulture u Zubinom Potoku, sa kojom inače intezivno sarađujemo i gde često igramo naše predstave, napomenuo ideju o ovakvom komadu, rekla mi je da i ona godinama već pokušava da uradi nešto slično te smo rešili da u ovaj projekat uđemo uz njihovu podršku i saradnju. Uz uključivanje i Doma kulture u Gračanice, projekat, kojem smo mi nosioci, dobija i širi osnovu i značaj. Nadam se da ćemo na sceni videti pre svega autentično dramsko delo koje će imati svoj autonoman umetnički život, a ne prigodnu dramsko-scenski prikaz kojim bi se površno odao spomen liku i delu Grigorija Božovića. To su bili naši umetnički zahtevi, a na osnovu teksta Miloša Latinovića, rediteljskog pristupa Branka Popovića, rada ozbiljne autorske ekipe i zalaganja glumaca našeg ansambla, što se moglo videti tokom procesa proba, mislim da smo u tome uspeli – napominje Predrag Radonjić.

On sa žaljenjem ukazuje da i na samom KiM, a i u drugim delovima Srbije “ime, život i delo Grigorija Božovića nisu mnogo poznati izvan užih kulturnih krugova, iako je njegovo delo od izuzetnog značaja ne samo za Kosovo i Metohiji već i za srpsku nacionalnu kulturu”.

– Takvo stanje je uzrokovano politički motivisanom marginalizacijom koja se tek u poslednje vreme delimično ispravlja različitim manifestacijama vezanim za njegovo ime i stvaralaštvo koje najvećim delom organizuje Dom kulture u Zubinom Potoku, Prištinski univerzitet sa provremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i druge institucije. Pričati o Božoviću u današnjim okolnostima znači, pre svega dublje, sa istorijskom perspektivom shvatiti sadašnjost na Kosovu i Metohiji, kao i sudbinu ljudi koji na njemu žive, i Srba i Albanaca, i svih drugih. Deluje stereotipno reći, ali zaista svi oni koji budu pogledali predstavu videće da se istorija umnogome ponavlja i reflektuje u sadašnjem trenutku. Najčešće bolno i otrežnjujuće. Mislim da je komad značajan i katarzičan u smislu mogućnosti našeg poimanja i razumevanja sopstvenih grešaka i grehova, što bi trebalo da bude važan zadatak ove predstave – objašnjava Radonjić.

Upitan da je KiM i celoj Srbiji danas potreban jedan Grigorije Božović, Predrag Radonjić odgovara da “mi nismo toliko ni kulturno niti intelektualno bogati da bismo sebi dozvolili da možemo da zaboravimo ili gurnemo u zapećak ljude kao što je Grigorije Božović i njihova dela”.

– Nama je na Kosovu i Metohiji, pa i na nacionalnom nivou, uvek nedostajalo takvih ljudi, stvaralaca, nacionalno pa i socijalno posvećenih intelektualaca, kao što je bio on. Umesto da takve ljude negujemo kao nacionalnu elitu, mi ih eliminišemo na različite načine. I bukvalno, kao što je slučaj sa Božovićem i mnogim drugima, životno, a potom i pokušajem zatiranja i njihovog spomena, zaveštanja, misli i dela… Tragična je činjenica da je broj žrtava komunističkog terora u Srbiji od 1944. do 1953, u periodu kada je njegov intenzitet bio u punom zamahu, njih više od 60 hiljada poimenice popisanih, premašuje broj ljudi postradalih direktno od Nemaca u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Nema sumnje da je ogromna većina njih bila nedužna i da je Srbija time intelektualno, politički i ekonomski bila obezglavljena. Posledice toga se i danas osećaju. Mislim da smo ih skupo platili u našoj neposrednoj prošlosti, a prosto je neverovatna činjenica i da ideološki naslednici ove politike gaje i dalje razumevanje i podršku ovom boljševičkom teroru – kaže Predrag Radonjić.

Provokativni očnjaci istorije

Zajedno sa Milošem Latinovićem i Brankom Popovićem na “Usudu po Grigoriju” radili su: scenograf Goran Stojčetović, kostimograf Boris Čakširan, koreografkinja Isidora Stanišić, a originalnu muziku komponovao je Bojan Stojčetović.

U predstavi igraju: Nebojša Đorđević, Ivana Kovačević, Bojan Stojčetović, Nemanja Janičić, Jasmina Stojiljković, Nikola Đorđević, Tamara Tomanović, Strahinja Bičanin i Nikola Stanković.

Posle premijere „Usuda po Grigoriju“, NP Priština početkom juna planira vojvođansku mini turneju sa Sterijinim „Ajducima“, a potom sa Gogoljevom „Ženidbom“ gostuje po srpskim “enklavama” u Metohiji.

“Tokom leta predstave NP Priština učestvovaće na festivalima, a u jesenjem delu sezone radićemo adaptaciju Aristofanove ‘Lizistrate’ u režiji Bobana Skerlića. Verujem da će i ovaj komad, iako je reč o klasičnom delu, pored njegove umetničke validnosti i provokativnosti, svakako korespondirati sa savremenim vremenom i istorijom, čije iskežene očnjake danas ponovo možemo jasno i neposredno videti”, kaže Predrag Radonjić.

Kosovski Bora Stanković

Grigorije Božović bio je jedan od najznačajnijih srpskih pisaca između dva svetska rata – u književnim krugovima smatran je “kosovskim Borom Stankovićem”.

Radio je kao profesor Prizrenske bogoslovije, predavao je i u Bitoljskoj gimnaziji, pisao za list Politika.

Za predsednika beogradskog Pen kluba izabran je posle smrti pesnika i diplomate Milana Rakića.

Aktivno je radio na pripremama za oslobađanje prostora tadašnje Stare i Južne Srbije od turske vlasti.

Kao član Samostalne demokratske stranke Svetozara Privićevića više puta biran je za narodnog poslanika.

Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević imenovao ga je za člana Patrijaršijskog saveta, na čijem se čelu bio patrijarh Varnava (Rosić), a zajedno sa Branislavom Nušićem radio je u državnom Savetu stručnjaka za autorska prava.

Komunstičke vlasti streljale su ga u Beogradu 4. januara 1945, a rehabilitovan je 2008. godine.