Priče sa autentičnom atmosferom i estetikom: Studenti montaže zamenili uloge rada na filmu

Prikazani filmovi nastali su kao ispitna vežba studenata, mentori su im bili profesorka Snežana Ivanović i docent Stevan Filipović sa treće i profesor Miodrag Medigović sa četvrte godine, a mladi montažeri nisu imali lak zadatak – od njih se očekivalo da zamene uloge sa kolegama sa drugih katedri i kompletno osmisle svoja ostvarenja, kako bi iskusili celokupan proces stvaranja jednog filma.

Međutim, sjano su se snašli u novoj ulozi. Pet prikazanih autorskih ostvarenja „Kao ti“, „Ljubavna pesma“, „U zemlji čuda“, „Ina“ i „Dijagnoza“ bacili su svetla reflektora na društveno relevantne teme poput odrastanja, mentalnog zdravlja, porodičnih odnosa, veštačke inteligencije, ljubavi… i kao rezultat dobili poetične, zaokružene priče sa autentičnom atmosferom i estetikom.

Prikazani filmovi sproveli su publiku kroz prizmu emocija, – od smeha u jednom momentu, do ozbiljnih zapažanja u sledećem, a svaki je na kraju bio nagrađen aplauzom.

Nit koja povezuje filmove je tema odrastanja, obrađena na različite načine, a prvi prikazani film nosi poetski pristup o životu dve sestre. U pitanju je ostvarenje „Kao ti“, Nede Živanović, koja radnju sumira rečima: „devojka u pubertetu besna je na sve oko sebe, a pogotovu je nervira mlađa sestra“.

– Moj film se bavi pričom o odrastanju (coming of age) i odnosu između starije i mlađe sestre. Temu sam povukla iz svog života, ali i slušajući komentare drugih ljudi, jer svako ima slična iskustva sa svojom starijom sestrom ili bratom. Film se više odnosi na devojčice, i to kako nismo dovoljno spremne na ono što nas čeka, što nas snađe u pubertetu. Međutim, lakše je pored starije sestre – kaže Neda, pojašnjavajući da film sagledava ono što nam je, u tom periodu, potrebno da odrastemo.

Sledeći film „Ljubavna pesma“, priča priču neobičnog prijateljstva mlade gotičarke i pokojnog pevača narodne muzike. Njegov autor je Vasilije Vujčić.

– Bilo mi je interesantno da prikažem odnos dvoje ljudi koji su totalno različiti, a ujedno sam hteo i da se bavim duhovima, i bukvalno i kroz metaforu, zato što živimo u takvom svetu, gradu i mestu, u kome postoje mnogi tragovi prošlosti, svuda oko nas. Zato mi je pomisao o njihovom oživljavanju i našem odnosu prema njima u toj situaciji bila zanimljiva. Posebno kako bi se mladi odnosili prema tome – kaže Vasilije.

Njemu je takođe bilo zanimljivo da celu priču ne tretira kroz realizam.

– Hteo sam da napravim priču koja će biti duhovita i emotivna, ali da ima i malo fantastičnih elemenata, nešto što je i meni zanimljivo kad gledam film. Da ga uradim manje „profesionalno“ tj, da ga snimim sirovo u smislu tretmana slike, jer mi je to bilo komfornije, a takva estetika je ono što generalno tražim u filmovima koje gledam – kaže Vasilije.

Sudar i frikcija između dokumentarne sirovosti sa elementima fantastike je nešto što je autoru bilo interesantno.

Sledeći fim, – realistični prikaz konkretnog trenutka odrastanja u filmu „U zemlji čuda“ Mirka Pantelića prati savremenu gradsku priču ispričanu kroz ideje odrastanja, maladalačke nesigurnosti, posebno devojačke, kao i kroz snalaženje u procesu prelaska iz sveta mladih u „stariji“ svet.

– Kolega koji je pisao scenario glavnoj ličnosti je dao naziv „Alisa“, a meni se to povezalo, i film sam nazavo „U zemlji čuda“, sa idejom da prikažem sve njene „tripove“ i njene zamisli o lepšem svetu, koji će tek da dođe. Da je za to potrebno čekati, i da je vredno čekati na ljubav i sve to što će se desiti. Film prikazuje unutrašnju težnju ka tome – pojašnjava Mirko.

Inče, film atmosferom dočarava odrastanje, sukob i razrešenje porodičnih konflikta i želju za životom, posebno u periodu kada je sve novo.

-Neke stvari treba da proživimo dok smo mladi, da ne bi u kasnijim godinama imali nesigurnosti, koje ostavljaju posledice – kazao je Mirko.

Jednako atmosferičan, film naučne fantastike smešten u blisku budućnost „Ina“, Ane Lukač, konkretno i maštovito opisuje ono što ne vidimo kada prihvatamo online ugovore i uslove korišćenja raznih aplikacija.

– Film govori o veštačkoj inteligenciji i prijemnom za muzičku akademiju, spoju nečeg totalno veštačkog i nečeg što ne može biti veštački, već dolazi potpuno prirodno – talenat i osećaj za muziku – kaže Ana, i ističe da joj je inspiracija bila „količina naše interakcije sa društvenim mrežama, koje pokreću i rade na principu algoritama o kojima mi ne znamo ništa“

– Ne znamo koliko su nam upućeni u živote, koliko utiču na naše živote, a to sam kroz ovaj film istražila – kaže Ana.

Ona dodaje da se ostvarenje ujedno bavi i odnosom jedne mlade devojke koja je u stvari ciljna grupa svih tih algoritama i aplikacija koje koristimo i jednog AI-a (artificial intelligence/veštačka inteligencija), tj algoritma.

– Šta je to što potpuno običnu i normalnu osobu može da povuče da uradi neke iracionalne stvari zato što je još mlada – upitkuje ona i odgovara – Film ima tračak pozitovnog kraja, jer ipak postoje prostori gde se stvara talenat i gde pravi ljudi prepoznaju emocije, i kao ljudi, mogu i da ih cene. Film je sastavljen iz mračnog, komičnog i optimističnog dela – zaključuje Ana.

Peti film se izdvojio zbog specifične forme, bliske video igrama. U pitanju je interaktivni film „Dijagnoza“, autora Damjana Paunkovića.

Sam autor objašnjava da je razlika između interaktivnog i konvencionalnog filma velika, jer je interaktivno ostvarenje na međi između konvencionalnog filma i video igre.

On se u filmu bavio grupnom terapijom, tj, mentalnim bolestima. Psihoterapeut se iz određenih razloga nije pojavio na seansi i ostavio grupu pacijenata same u ordinaciji. Gledalac svojim učešćem saznaje dijagnoze likova u filmu.

– Kroz ovaj interaktivni film mi se takođe obrazujemo o stanju mentalnog zdravlja. Gledalac treba da se poistoveti sa likom koji je na grupnoj terapiji. Tako dobijamo jednu imerzivnu stranu priče, jer se gledalac stavlja u kožu pacijenta. Dakle, ako uzmemo neku značajnu temu – kao što je mentalno zdravlje, dobijamo sjajan projekat koji nije samo zabavan, već ima i humanitarni karakter, i donekle može da probudi javnost – pojašnjava Damjan prednosti interaktivnog filma.

On gaji veliku dozu empatije prema ljudima sa nekom vrstom mentalnih oboljenja i smatra da, makar kod nas, društvo nema dovoljno razumevanja za sistemsko poreklo tih bolesti.

– Do samog kraja, film izgleda kao komedija i igra. Ono što gledaoca vuče da učestvuje u filmu je humor. Međutim, kako se proces bliži kraju i kako se nazire završetak priče, situacija prestaje da bude smešna, a postaje sve dramatičnija. Na kraju vidimo – ukoliko takve situacije posmatramo kao komične, one mogu imati vrlo ozbiljne posledice. To je neka poenta koju sam hteo da istaknem ovim filmom – pojašnjava Damjan.

Vrativši priču na realizaciju interaktivnog filma, autor ukazuje kako je on komplikovaniji za snimanje, jer, za početak, scenario podrazumeva račvanja, od kojih kasnije gledalac, kao učesnik u radnji, bira puteve kojim će priča krenuti.

– Vi liku prvo smislite biografiju, pa od te biografije pravite silne mogućnosti koje potencijalno mogu da se dogode u situacijama u kojima se lik nađe, a koje bira gledalac – ističe Damjan i dodaje da će film uskoro biti dostupan svim zainteresovanim gledaocima/učesnicima.

I reditelj Stevan Filipović, docent na Katedri Montaže, koji je otvorio projekciju, najavljuje dostupnost interaktivnih filmova preko društvenih mreže FDU-a.

– Ideja kolege Medigovića sa četvrte godine je da gledaocima učine dostupnim interaktivne filmove, u celosti. Na primer, da gledaoci mogu da skeniraju QR kod sa Instagrama ili Fejsbuka Fakulteta ili Katedre, odu na sajt za interaktivne filmove (jer ne postoje tradicionalni kanali distribucije za njih, pa moramo moderno da smislimo kako da publika klikom dođe do filma), i pogledaju film besplatno – kazao je Filipović ukazujući da će film biti dostupan na online platformi, gde će gledaoci moći sami da isprobaju sve tokove i krajeve ove filmske priče.