Prikazali smo dokumentarac o bombardovanju

Ističemo da je izaslanik odbrane dobio saglasnost od ambasade za korišćenje prostora, a da je samo uređenje bilo u nadležnosti Kulturnog centra, čiji predstavnici su prethodno upoznati sa programom tribine – rečeno je Danasu u Ministarstvu odbrane povodom skandala u Parizu, gde u Srpskom kulturnom centru privremeno skinut deo izložbe „Srbija 1999. godine – 20 godina posle – dok su bombe padale“ Istorijskog muzeja Srbije zbog skupa vojnih atašea.

U odgovorima na Danasova pitanja, u Ministarstvu odbrane nisu precizirali da su imali posebne instrukcije za ambasadu i Centar u vezi sa prostorom u kome je skup održan. Ministarstvo spoljnih poslova prekjuče je, na osnovu izveštaja Ambasade Srbije u Francuskoj, saopštilo da je zbog preklapanja programa Ministarstva odbrane i Ministarstva kulture i informisanja u istom prostoru odluka o „urolavanju“ dela postavke doneta „u punoj koordinaciji između šefa Diplomatsko konzularnog predstavništva i direktora Kulturnog centra u Parizu, kao rezultat zajedničkih konsultacija“. Reč je o ambasadoru Srbije u Francuskoj Nataši Marić i direktoru Kulturnog centra Radoslavu Laletu Paloviću, nekadašnjem savetniku za kulturu bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

„U skladu sa Programom obeležavanja 20 godina od odbrane od NATO agresije, izaslanici odbrane Republike Srbije su u proteklom periodu organizovali niz događaja kako bi inostranu javnost i kolege iz vojnodiplomatskog kora još jednom podsetili na nemile događaje od pre dve decenije, kada su naša zemlja i narod bili izloženi velikim stradanjima. Nakon obraćanja izaslanika odbrane Srbije, zvanicama u Parizu prikazan je kraći dokumentarni film o NATO agresiji u kome su prikazana stravična razaranja kojima je naša zemlja bila izložena tokom 78 dana bombardovanja i patnja civilnog stanovništva – od rušenja mostova, bacanja kasetnih bombi na civile, do uništavanja fabrika, putne i druge infrastrukture“, navodi se u pisanim odgovoru Ministarstva odbrane.

Na tribini je , kako je objašnjeno našem listu, „govorio i penzionisani francuski oficir Žak Ogar, autor knjige „Evropa je umrla u Prištini“, koji je svedočio o svom boravku na KiM nakon NATO agresije.“ U Ministarstvu odbrane kažu da su „osim predstavnika naše ambasade i Kulturnog centra, skupu prisustvovali predstavnici ambasade BiH, pripadnici oružanih snaga Francuske, vojnodiplomatskog kora iz Ruske Federacije, SAD, Grčke, Rumunije, Portugalije, Kipra, Alžira, Litvanije, Argentine, Perua i Čilea, predsednik Nacionalne federacije “Andre Mažino“, penzionisani admiral Anri Lakaj i predstavnici Udruženja Srba u Francuskoj“.

„Napominjemo da je dokumentarni film o NATO agresiji prikazan i u izaslanstvima odbrane Srbije u Ankari, Budimpešti, Vašingtonu, Moskvi, Berlinu, Skoplju… Film ne izaziva prijatne osećaje, već prikazuje istinite događaje iz 1999. godine. Podsećamo da su osnovni zadaci naših vojnodiplomatskih predstavnika da predstavljaju Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije u inostranstvu, zastupaju interese naše zemlje i šire istinu o našoj prošlosti. Na ovim osnovama su i nastupili naši vojni izaslanici, koji su se 1999. nalazili na položajima braneći domovinu, dok danas šire istinu upravo o tadašnjim događajima“, odgovor je Ministarstva odbrane na tvrdnje da je deo izložbe Istorijskog muzeja Srbije sa slikama Biljane Vilimon i Vladimira Veličkovića o NATO agresiji privremeno sklonjen da se vojni atašei država članica Alijanse ne bi neprijatno osećali.

Trapavost u rasuđivanju

Ministarstvo kulture i informisanja juče je privremeno sklanjanje dela izložbe „Srbija 1999. godine – 20 godina posle – dok su bombe padale“ u Srpskom kulturnom centru u Parizu ocenilo kao „naglašenu trapavost u rasuđivanju i postupanju odgovornih u Diplomatsko-konzularnom predstavništvu u Parizu“. Ovo ministarstvo poziva odgovorne u Ambasadi Srbije u Francuskoj da „ubuduće ne ‘urolavaju’ umetnička dela bez ubedljivog razloga i da drže ruke dalje od izložbi i programa koje im pošalje stručna komisija ovog Ministarstva“. „Alternativa tome, bila bi da sami slikaju, pevaju, recituju, čitaju i sviraju pred gostima i publikom i onda nesputano intervenišu u sadržaje koje sami stvaraju, na način koji ocene prikladnim. I da to onda svakako i dalje čine u ‘punoj koordinaciji’. Verujemo da bi u Parizu, gradu otvorenom za kreativne iskorake i ovakav pristup naišao na razumevanje i radoznalost dela publike. Do tada, apelujemo na njih da se prema programima odobrenim od Ministarstva kulture i informisanja odnose sa primerenom skrupuloznošću i sa manje lične kreativnosti u proceni tehničkih i političkih okolnosti koje te programe prate“, ističe se u saopštenju Ministarstva kulture.