Primadona Breda Kalef zauvek napustila životnu scenu: Nesebično se davala i pozorištu i publici

Iza nje je ostala blistava karijera sa više od pedeset mecosopranskih uloga za pamćenje koje je pevala u preko 30 vodećih operskih kuća širom planete, nastupajući sa vodećim svetskim pevačima i dirigentima.

Iz Narodnog pozorišta u Beogradu, uz vest o njenom upokojenju, objavljena je njena “mala” lična statistika – 61 premijera, 710 beogradskih predstava i 242 u inostranstvu.

– Breda Kalef je suštinska, prava primadona, ali i suviše skromna za jednu tako fantastičnu karijeru koju je imala… Pored vrhunskog glasa, scenske pojave i harizme. Imala je prepoznatljivost, a to je ono što krasi samo najveće operske umetnike. Kad čujete glas Brede Kalef, nemate nijednog trenutka dilemu da li je to, možda, neko drugi. Svojim pevanjem davala je primer čemu bi operski pevač trebalo da stremi i šta treba da dostigne. Poznavanje vokalne tehnike, koja je veoma složena, omogućilo joj je da do kraja karijere zadrži svežinu glasa i ceo registar, uprkos tome što je veoma dugo pevala najteže uloge – rekao je umetnički direktor Opere NP bariton Nikola Mijailović na otvaranju izložbe kojom je kojom je prošlog marta sa “korona zakašnjenjem” od jedne godine obeležen 90. rođendan Brede Kalef.

Autor postavke i direktor Muzeja NP Dragan Stevović tvrdi da to „nije samo priča o karijeri nego i o neverovatnom životu ove velike operske umetnice svetskog glasa“.

„Rođena sam 7. decembra 1930. u Beogradu. Potomak sam beogradske familije Kalef, koja je uz porodicu Leko najstarija prestonička familija. Mi smo Jevreji koji su došli iz Španije, kad ih je kraljica Izabela proterala. Jedan deo porodice je išao preko Turske i zadržao se u Sarajevu, dok je drugi deo preko Makedonije i Bugarske došao u Srbiju. Inače smo iz Toleda, gde smo došli preko Afrike. Dakle, u Beogradu smo oko 400 godina“, tako je svoju životnu priču počinjala po rođenju Rahel Kalef, koja je, da bi preživela nacističku okupaciju, postala Breda Ograjnešek.

U Drugom svetskom ratu izgubila je 26 članova porodice – o tragičnoj sudbini Kalefovih snimljen je i film „Tri obećanja“.

Rat su preživele samo ona, majka i sestra jer joj je majka bila Slovenka udata za Jevrejina i spasilo je promenjeno ime, ali i pomoć župnika Andreja Tumpeja iz rimokatoličke crkve svetih Ćirila i Metodija na Banovom brdu, u čijem je horu otkriven njen glas.

Posle završene Srednje muzičke škole kod profesorke Silvije Kamenović, Breda Kalef upisala je Muzičku akademiju kod profesorke Ade Poljakove, a završava u klasi profesorke Zlate Đunđenac.

Usledilo je usavršavanje u Italiji kod Marije Karbone na konzervatorijumu „Benedeto Marčelo“ u Veneciji.

Pre opreke karijere aktivno se bavila stonim tenisom i za nagradu uspešno igrala bridž.

Na opersku sceni stala je još kao student, a u vremenskom rasponu od godinu dana postala je solista najpre Beogradske, a potom i Opere u Tel Avivu.

Sa čuvenim španskim tenorom Plasidom Domingom, u čijoj je karijeri Tel Aviv takođe značajno mesto, pevala je više od 40 puta.

Ona je jedina jugoslovenska operska umetnica koja se slikom i pričom pominje u Domingovoj autobiografiji “Mojih prvih 40 godina”, objavljenoj 1983. godinu.

Za muzičku kuću Filips Breda Kalef snimila je operu “Don Kihot”, što je doskora bio jedini snimak ovog dela na svetu.

Njene kreacije sačuvane su na pločama, kompakt-diskovima i video-snimcima predstava i mnogobrojnih koncertnih nastupa.

– Mnogo sam gostovala po svetu, ali sam se uvek rado vraćala svojoj kući i svom Narodnom pozorištu. Ceo moj život je bio vezan i utkan u Narodno pozorište. Volela sam svoju profesiju i nesebično je davala i pozorištu i publici – rekla je Breda Kalef u jednom od svojih poslednjih intervjua za „Pozorišne novine“ pre skoro dve godine.

Na sceni NP debitovala je 1960. u ulozi Mercedes u Bizeovoj operi „Karmen“, a već sledeće godine primljena je u stalni angažman u kojem je ostala tri decenije.

Iz NP je otišla u penziju 1991. godine.

Za svoj umetnički rad dobila je mnoga značajna priznanja: od Plaketa i Pečata NP do Zlatne medalje za zasluge kojom ju je 2021. odlikovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Često u publici Beogradske opere, vodila je računa i o “naslednicima” – 2016. osnovala je fondaciju sa svojim imenom koja svake godine dodeljuje nagradu za najbolju mecosopransku ulogu u toku sezone na sceni NP.

Uvek puna života, govorila je:

– Kada mi se plakalo, pevala sam. Ne gledajte život sa crne strane, već se trudite da ga promenite… Radujte se cvrkutu ptica, kad cvet procveta, sitnicama…

Takva je bila primadona Breda Kalef.

Datum, vreme i mesto njene sahrane biće naknadno saopšteni. Nezvanično se pominje sledeći ponedeljak.

Vučić: Umetnica čarobnog glasa

Povodom smrti Brede Kalef prvi se juče oglasio Aleksandar Vučić.

On je u telegramu saučešća istakao da mu je „bila čast što je poznavao tu umetnicu čarobnog glasa, koja će ostati da živi kao simbol vanserijskog talenta i nesalomivog duha“.

“Njene nezaboravne uloge ostavile su večni trag na pozornicama čuvenih operskih kuća širom sveta, izazivajući divljenje najvećih imena u svetu opere, koji su sa oduševljenjem i uvažavanjem nastupali sa njom“, poručio je Vučić.