"Primer moći kulturne industrije kada je reč o plemstvu i krunisanim glavama": Kraljica Elizabeta II je globalni brend 1Scena iz serije "Kruna", foto: Promo Netflix

Bilo je to 29. aprila davne 1929. godine. Na naslovnoj strani američkog njuz nedeljnika Tajm osvanula je fotografija trogodišnje devojčica u pastelno žutoj haljinici, po izrazu lica se videlo da joj je bilo dosadno. Naslov je glasio “P’incess Lilibet”. Reč je o dečjem izgovoru njenog imena, a nadimak Lilibet ostaće rezervisan za najuži krug porodice i prijatelja.

Ta devojčica sa fotografije vladala je Ujedinjenim Kraljevstvom Velike Britanije i Severne Irske 70 godina.

Kraljica Elizabeta II postala je, htela, ne htela, sinonim pop kulture. U veku kada je imperija kojom su njeni preci i ona vladali prestala da bude “imperija u kojoj sunce nikada ne zalazi”, uspela je da očuva sliku monarhije kao institucije koja spaja njene podanike širom komonvelta gde god bili.

Sve vreme je bila diskretna, a sveprisutna.

NJena slika bila je svuda: od kič suvenira za nekoliko funti čiji je raspon ogroman (šolje, magneti, odevni predmeti s njenom slikom do umetničkih dela poput čuvenogm portreta Endija Vorhola.

Nesumnjivo je da je, kako piše danas madridski Pais, kraljica apsoluatni globalni brend.

Jedna od autorki knjige “Royal Fever: The British Monarchy in Consumer Culture” (Kraljevska groznica: Britanska monarhija u potrošačkoj kulturi) Polin Mekalaren misli da je pokojna kraljica bila “pravi primer moći kulturne industrije kada je reč o plemstvu i krunisanim glavama. Ona je brend. Kao jedan od najdugovečnijih monarha u istoriji svojim stavom i držanjem plasirala je određene vrednosti, odražavala je stabilnost u svetu koji se neprestano menjao. Bila je žena od integriteta, nikada nije podilazila ukusu i željama većine. Nije recimo bila žrtva modnih trendova kao njena rođena sestra princeza Margaret ili njena pokojna snaja Lejdi Di.”

Urednica knjige eseja “Realms of Royalty” (u slobodnom prevodu Carstva kraljevstva) Kristina DŽordan pojašnjava: “Odmereno i pažljivo davanje informacija iz privatnog života učvrstilo je kraljicu kao ikonu. Mnogo se zna o životima Dajane ili Hari i Megan, dok je intimni i privatni život kraljice ostao dobro skriven od očiju javnosti. Upravo to je kod ljudi probudilo radoznalost I razbuktalo kreativnost kulturne industrije”.

Kristina DŽordan navodi dva upečatljiva primera film “Kraljica” Stivena Frirsa iz 2006. godine i Netfliksovu blokbaster seriju “Kruna” autora Pitera Morgaana čija peta sezona treba da bude premijerno prikazana uskoro.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari