Priroda našeg posla tera nas da nikada ne odrastemo

Naime, u subotu 11. decembra u prostoru kluba Drugstore, Kišobran slavi 13 godina postojanja i rada na beogradskoj sceni.

Tom prilikom u goste stiže BSS iz Amsterdama zajedno sa predstavnicima iz YES kolektiva (Stevie Whisper i ANDRIA), pored omiljenih Kišobran DJ-eva na glavnoj bini nastupaju Tam i Ghetto University, ekipa iz B.R.O. osvaja secret chambers, a Disko Buvljak pojačan Šćepinim Vragolijama i Lutonom kontrolišu hodnik i IceCreamBooth.

O planovima za narednu godinu Radojković kaže da se nada posetama inostranih bendova, a „kišobrancima“ poručuje da očekuju oko sedam Kišobran žurki, tri Piknika i promenjen termin za Hali Gali.

– Kula kao art hub će početi da radi punim kapacitetom i nadam se da će programski nastaviti da zadovoljava očekivanja većine ljudi koji je posećuju. U 2022. planiramo da radimo više, budemo generalno još bolji i prisutniji u vašim životima, te da nastavimo da vam nudimo kvalitetan sadržaj – poručuje Radojković, koji povodom rođendana govori za Danas.

Kišobran je tokom prethodne decenije stekao reputaciju jedne od najboljih žurki u gradu, šta ga izdvaja od ostalih beogradskih partija?

Hvala na lepim rečima. Jako je teško govoriti pozitivno o sebi, a da to ne zvuči barem pomalo pogrešno, ali na primer, mislim da nas izdvaja odnos prema mlađim generacijama. Za 13 godina, ekipa koja nam dolazi na događaje se nekoliko puta promenila. Jednostavno, ljudi odrastaju, sve ređe izlaze jer imaju više obaveza i to je sve prirodno. Sa druge strane, priroda našeg posla tera nas da na neki način nikada ne odrastemo. Stalno smo okruženi mladim ljudima. Možda smo mogli drugačije, ali mi mislimo da je ispravna odluka da slušamo mlade, imamo afirmativan stav za sve njihove predloge i akcije i trudimo se da zajedno sa njima radimo na čestoj promeni žurke i da joj na taj način ne dozvolimo da dosadi ljudima.

Koje su bile ideje koje su kreirale Kišobran u samom nastanku, a koji je tokom perioda menjao svoje obličje?

Osnovna ideja Kišobrana je inicijalno bila da se par ljudi sa tada DJ indie scene Beograda udruži i nastupi snažnije, kao jedna velika žurka. Kada smo shvatili da želimo da se bavimo raznim oblicima umetnosti, pre svega sa strane produkcije, malo smo izmenili taj zvanični poziv i dugo govorili kako nam je ideja promocija nezavisne kulture i umetnosti. Iako zvuči pomalo suvoparno, to je stvarno bio naš cilj i nešto ka čemu smo uvek težili. U poslednjih par godina možda je ta mantra evoluirala više ka rečenici da stvaramo nove kontekste u kojima će ljudi, okupljeni oko naših dešavanja, imati dodatne sadržaje. Kišobran je pre 13 godina bio samo žurka. Danas Kišobran ima nekoliko svetionika sa kojih odašilje naše „poruke“ oni su: kafici Zaokret i Sprat, galerija i art hub Kula, festival i pokret Hali Gali, letnji Piknici koji osvajaju beogradske muzeje u letnjim mesecima, izdavačku etiketu zajedno sa Pop Depresijom i radijsku emisiju na nedeljnom nivou.

Kakva se ekipa danas okuplja na Kišobran žurkama?

Ista kao i na samom početku. U većini su neki jako fini alternativni klinci, ali kako je žurka porasla, vidljive su razne društvene kategorije. Danas više nego ikada do sada mislimo da na sceni postoji veliki stepen zajedništva i ta činjenica na naše žurke dovodi brojne ljude koji sami po sebi ne bi došli iz ovog ili onog razloga. Kišobran žurka je na neki način jedini noćni događaj u mesec i po – dva (na koliko se žurke ponavljaju) na kome se razne supkulture okupe i ako ništa drugo, barem zableje. Pre svega to je bila i ostala super zabava.

Koje ćete rođendane Kišobrana pamtiti i zašto?

Ja pamtim skoro sve. Onaj koji ne pamtim, ne sećam se zbog čega, zaboravio sam. Baš se trudim da potisnem ružne uspomene. Ako bih morao da izdvojim jedan, to bi onda definitivno bio 10. rođendan kolektiva, koji je na svaki način prevazišao sva očekivanja.

Koji je značaj Kišobrana po Beograd i kulturu mladih?

Možda ponovo ovo nekome može da zvuči nadmeno, ali ja iskreno mislim da sada već u jednom značajnom procentu u Beogradu diktiramo aktuelne trendove i pravac u kom se razni oblici kulture razvijaju. Ovde prvenstveno mislim na muziku i muzički orijentisana dešavanja, ali daleko od toga da je u pitanju samo muzika. Nije mi glupo da kažem da je sada, u 2021. godini značaj Kišobrana po kulturu Beograda ogroman. To je sve naravno relativno, neko kada ovo bude čitao verovatno će pomisliti kako je to gomila gluposti. U isto vreme postoji prava armija ljudi kojima ekosistem Kišobrana generiše i čini 90 procenata društvenog života. Nekome smo sve, a nekome ništa.

O kolektivu

Za 13 godina postojanja, neke od najvažnijih aktivnosti udruženja uključuju događaje poput Kišobran žurke, Piknika – manifestacije izvođenja ljudi u prirodu i gradske parkove u saradnji sa beogradskim muzejima i Hali gali festivala koji se trudi da predstavi novei aktuelne muzičare, bendove i umetnike, brojnih koncerata, barova Zaokret i Sprat, nedavno otvoreni art hub centar Kula u prostoru sat kule bivše pivare u Cetinjskoj ulici u Beogradu, jednonedeljni radijski programa na Radio Aparatu i izdavačke delatnosti.

Kišobran osam godina aktivno sarađuje sa muzičkom agencijom Pop Depresija na čelu sa Ivanom Lončarevićem sa kojim je, pored organizovanja koncerata, pokrenuta izdavačka etiketa koja je ove godine proglašena za jednu od najaktivnijih u regionu. Izdanja Pop Depresije i Kišobrana samo u ovoj godini predstavljaju Sitzpinker, proto tip, Bohemija, Nežni Dalibor, Klavirsko nebo, Lenhart tapes, Rebel Star, Zenit Zed, Vikowski, Samalas, Emma & Jimmy, Boris Milić, Ana and the Changes, Igor Božanić, Roza…