Pojačati pritisak na RTS: Profesori Beogradskog univerziteta o tome šta bi trebalo da budu dalji koraci studentskih protesta

Zato bi u narednim danima bilo dobro, kako objašnjava, da se stalnim protestima koji pozivaju na istinu i profesionalnost, pojača pritisak na RTS.

– Jeste da se na pritisak od 200 tona izveštavanje RTS-a pomeri tek jedan santimetar ka istini i profesionalnosti, što je daleko od energije i snage koji su ulože u taj pritisak, ali je očigledno da ti ljudi samo na to makar minimalno reaguju. Ako ne svake večeri, onda bi bar dva – tri puta nedeljno trebalo organizovati proteste kao pre desetak dana, kada se na poziv studenata i umetnika ispred zgrade javnog servisa u vreme emitovanja drugog Dnevnika okupilo više od pedeset hiljada građana. Tačno je da je i taj Dnevnik bio perfidno spakovan, ali je bar nekoliko minuta emitovan direktan snimak protesta, pročitan deo saopštenja studenata i umetnika protiv progandnog izveštavanja RTS -a – podseća Trebješanin, dodajući da je pre nekoliko večeri RTS objavio da je emitovao izjavu opozicionog lidera Miloša Jovanovića u kojoj nedostaje deo, tačnije, da je priznao da je montirao.

Dakle, kad ima pritiska, kako navodi, ipak, se dogodi nešto, neka mrvica istine stigne do građana Srbije.

– Naravno da nije jednostavno stalno organizovati masovno okupljanje, ali ne mora ispred RTS-a da bude 50.000 ljudi, neka bude pet hiljada, tri hiljade, pa će se makar nešto od njihovog glasa i protesta čuti, što je sada izuzetno važno. Kad kažem da ulazimo u rizičniji period, mislim na prvu direktnu pretnju studentima koju je pre dva dana iznela predsednica Skupštine da će zbog blokade fakulteta, ukoliko ne ispune uslov za godinu izgubiti stipendije, mesta u domu, da će vraćati kredite. Zapretila je i da će svi fakulteti biti stavljeni u finansijsku blokadu, da bankrotiraju. Čuli smo i pretnje profesorima i nastavnicima otkazima, a sve to što radi vlast od kad je počela studentska blokada je potpuno neregularno i mimo zakona – objašnjava Trebješanin.

U tom kontekstu rizičnijeg perioda on vidi i najavu putešestvija predsednika, njegovu ličnu kampanju i kontramitinge „po svim selima i gradovima Srbije“, koja počinje u petak, 24. januara u Jagodini, jer su, kako kaže, Vučić i njegova ekipa sada itekako shvatili da su u neobranom grožđu.

Na naše pitanje da li u ovoj užarenoj atmosferi blokade, nasilja i napada na studente, pretnji prosvetarima, štrajkova u kulturi, predsednik sada huška na eventualne građanske sukobe, Trebješanin ocenjuje:

– Setimo se da su radikali bili najstrašniji i najprimitivniji ratni huškači devedesetih godina, i Vučić se od početka svoje vlasti koristi tom disciplinom nasilnog i prostačkog huškanja građan na podele i sukobe, i bojim se da će sada biti još agresivniji u tome, jer će pokušati da po svaku cenu, i koristeći se svim sredstvima, ucenama, otkazima zaposlenima u firmama, prenjama, da zaustavi osipanje svojih glasača i simpatizera. Jasno je da se osipa njegovo glasačko telo, on sigurno ima ta istraživanja, a ona se, naravno, ne objavljuju. Vučić grčevito nastoji da povrati svoj uticaj, vidimo i po njegovom izrazu lica da ne shvata kako mu je situacija sa studentima, profesorima, umetnicima i svim drugim javnim ličnostima od ugleda koji daju podršku ovim protestima izmakla kontroli i otišla predaleko.

– Bojim se da bi mogao da postane opasan kad shvati da i njegovi lični nastupi po Srbiji neće imati neki značajni efekat. To što Vučić najavljuje nekakav „Pokret za narod i državu“, i neku stručnu elitu je vrlo smešno, jer je sva elita u svim profesijama i strukama, počev od Srpske akademije nauka i umetnosti, još na početku svojim potpisima dala javnu podršku studentima. A ko je naprednjačka „elita“ upravo smo videli – ta „elita“ kao odgovor na zločin u Novom Sadu i stradanje petnaestor ljudi crta srednji prst – ističe Trebješanin.

– Mislim da Vučić, u stvari, još ne shvata koliko je izgubio ugled i stvorio lošu reputaciju čak i među svojim glasačima, i koliko ovo njegovo putešestvije može da ima i kontraefekat i bude kontraproduktivno. Verujem da će i toga biti, da će se ljudi po Srbiji možda organizovati i pokazati da je nepoželjan u njihovim mestima. On će zbog toga još više raditi na zaoštravanju situacije, na sukobu među građanima, jer huškaštvo i jeste osnova za homogenizaciju „njegovih“.

– Ako hoće da ih organizuje mora da ukaže na zajedničkog „neprijatelja“, na izdajnike i te bizarne stvari kako bi ih mobilisao. Bez „neprijatelja“ naroda, države, „neprijatelja“ koji hoće da ga ubije, neprijatelja izmišljenog, fiktvnog, on ne može da podigne neku „borbenu gotovost“ kod svojih glasača. Ta nenormalna agresivnost Vučića, njegove ekipe na vlasti i njenih pristalica vrlo lako zapali ljude, i jedna je krajnje opasna igra ako je planira u ovim kontramitinzima – objašnjava profesor.

Trebješanin upozorava da je u narednim danima dobrodošao svaki glas razuma.

– Treba biti krajnje pribran, uzdržan, objasniti ljudima da Vučić igra vrlo prefrigano i vrlo surovo, da se kocka sa ljudskim životima, što je nedopustvo. Vidimo šta je rezultat njegovih nastupa na RTS-u na kojima je prizivao i legalizovao nasilje nad studentima – svako od studenata koji su verbalno i fizički napadnuti tokom blokade, kao i gaženje automobilom studentkinje Sonje Ponjavić na trotoaru čiji je život mogao tragično da se završi, sve je to izašlo iz beskrupuloznih laži, vređanja i napada koje Vučić i njegovi lažnjaci histerično sprovode iz svojih medija. Zato mislim da bi sada pritisak za istinito izveštavanje RTS-a kao nacionalne televizije trebalo da se pojača stalnim protestma. Možda bi, na kraju krajeva, proradila savest i ljudskost nekih urednika i novinara u ovoj kući – ističe Žarko Trebješanin.

Prvi direktan pritisak na RTS zbog napada na studentkinju Sonju Ponjavić, i „otrovnih i veoma opasnih komentara protiv studenata, umetnika i akademske zajednice“, kako je formulisano, stigao je od Udruženja scenarista Srbije, kojima se odmah pridužila i Asocijacija filmskih reditelja. Više od sto članica i članova oba esnafa zatražilo je da se njihova dela više ne emituju na RTS-u.

Jedan od potpisnika ovog zahteva je i Nebojša Romčević, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, poznati scenarista i dramski pisac. Na naše pitanje da li zbog novih, direktnih pretnji studentima koje je uputila predsednica Skupštine i najavljenih „aktivnosti“ predsednika po Srbiji treba pojačati pritisak na izveštavanje RTS-a u narednim danima, Romčević kaže:

– Maločas sam pričao sa jednom gospođom iz Jagodine, kaže da su ljudi tamo pod takvim pritiskom i ucenama da svako mora da okupi ne zna se koliko njih da dođu sutra na Vučićev skup. da je to već nenormalno. Kontramitinzi Vučića su, naravno, budalaština, toliko smo ih se već nagledali devedesetih, a i ovih godina. Ali, oni su opasni, jer Vučić mora da ima ratnike. Milošević je devedesetih imao ljude koji su verovali da brane socijalizam, da brane Jugoslaviju, imao je uz sebe neke vernike, a Vučić uz sebe ima gnjide. I čim te njegove gnjide vide da se klatno pomera u drugom smeru, one će ga šutnuti, jer ih je Vučić pokupio sa taloga ljudskog postojanja – smatra Romčević.

– Ako govorimo o RTS-u, navešću primer: kada je u Grčkoj 2015. uspostavljena nova vlast, ona je državnu televiziju zatvorila na godinu dana, i svi zaposleni su istog dana dobili otkaz. Naš RTS je prešao granicu dozvoljenog u količini beskrupulozniog nemorala. Ja duboko verujem da nas samo sedam dana profesionalnog i istinitog izveštavanja RTS-a deli od potpuno novog sveta i nove retorike, samo sedam dana, a tih sedam dana nam neće obezbediti ljudi koji su ne samo u menadžmentu, nego po celoj vertikali RTS-a, i to se zna godinama unatrag, decenijama unatrag. Kao što se zna koliko se razne službe upliću u funkcionisanje državne televizije, i da se vlast direktno upliće čak i u programske šeme da je to postalo apsurdno.

Kako objašnjava Romčević, RTS treba zatvoriti.

– Naravno, ne znam da li je to moguće kod nas, i kako su Grci uspeli. Ali, tu kuću apsolutno treba zatvoriti na godinu dana i uručiti otkaze, sve popisati, videti šta je sve nestalo, i strpati u zatvor sve odgovorne zbog sigurnih, nedvosmilslenih kriminalnih radnji, ugovora dilova. Izveštavanje je deo tog kriminala, a prva stvar je grandiozna korupcija koja vlada RTS-om, i u tom smeru treba ići i dvadeset godina unazad, i rekonstruisati gde je nestalo ovo, gde je nestalo ono, gde su nestale stvari koje su skupo plaćene, gde su nestale kamere i slično. U svakom slučaju, mislim da je RTS kao institucija doživeo svoj apsolutni, potpuni krah. Kao čoveku koji je svoju karijeru počeo u ovoj kući u Dramskom programu, meni je beskrajno žao – kaže Romčević, dodajući da ne može da se ne seti ljudi koji su tada radili, i da ne pomisli ko je takve profesionalne autoritete nasledio i šta se događa.

Prema njegovim rečima, „zanimljivo“ je kako su to odjedanput postali veliki producenti državnim novcem, i kako su postali veliki magovi televizijskih programa, i veliki magovi informativnih redakcija. To sve zajedno je groteskno, i izvrgavanje ruglu nečega što bi državna televizija morala da obavlja. A to je, kako navodi, da nas dovede u kontakt sa istinom, i da zaposleni u RTS -u shvate da je njihova moralna odgovornost veća od svakog ličnog ćara.

– U ovim trenucima je to što radi RTS daleko najopasnije, jer emituje direktne pozive Vućiča na nasilje nad studentima, a to ništa autohtono ne dolazi sa televizije. Ti urednici i novinari su samo provodnik bez ikakve volje i stava, i naravno, apsolutni su saučesnici u svakom kriminalu i zločinu ovog režima, i tu, zapravo, nema šta mnogo ni da se kaže. RTS ne treba da postoji ovakav kakav jeste, nitu ljudi koji na njemu rade ikada više treba da se bave novinarskom profesijom. To bi u dve reči trebalo da sažme celu ovu priču. I ne samo o RTS -u, takva je čitava priča sa spoljnim produkcijama i spoljnim saradnicima. To je jedna velika mreža o kojoj se ćuti decenijama.

Znajući sve to, kako objašnjava, nije siguran u značajniji efekat protesta građana ako bi se i svake večeri okupljali ispred javnog servisa u vreme emitovanja drugog Dnevnika, najvažnije informativne emisije.

– Možda bi to bilo arčenje energije, mislim da umesto da se okupljaju ispred RTS-a, ljudi treba da napuste svoja radna mesta preko dana i da izađu na ulicu, da odbiju poslušnost gde god im se naređuje, i da se oslobode straha. To najvažniej u ovom trenutku, jer nas RTS neće osloboditi straha, niti bilo čega drugog. To nije kucanje na zatvorena vrata, nego na vrata grobnice u kojoj više niko nije živ, gotovo da nema živih duša, tako da nisam nešto specijalno za taj pritisak protestom.

– Ljudi su se pre desetak dana masovno okupili da pokažu koliko ih preziru, koliko ih se gade, ali mislim da je sada igranka mnogo većam i da će RTS sam od sebe da se uruši. Kao što će se urušiti i sve ostale pseudoinstitucije same od sebe, jer mi živimo u jednoj povesnoj fantazmagoriji a ne u društvu.

Putešestvije Vučića po Srbiji i okupljanje njegovih simpatizera Romčević ovako komentariše:

– Vučić više nema šta da izvadi iz svog šešira, a kad ostane bez argumenata onda je jedini argument sila. Šta njega košta da stradaju ljudi za i protiv njega? Njemu to ide u račun, on jedino u toj retirici ume da se snađe. Ova deca u blokadi su potpuno izignorisala tu njegovu retoriku, i onako su boldovano svima pokazali da Vučić nije bitan. On se ništa ne pita, i on svoj putujući cirkus može da vodi gde god hoće i koliko hoće, i može da premešta sve te svoje verne sluge da oni prete, i da se ne znam šta događa. Njemu su sati na vlasti odbrojani. Da li danas, da li sutra, da li prekosutra, ali on nema šta više da kaže.

– Ovaj narod je prerastao Aleksandra Vučića. i to je to. Mi ne možemo mentalno da se vratimo na pre tri meseca. On može, naravno, da zavede vojnu diktaturu, policijsku državu, da napravi konclogore, to su opcije koje su verovatno nešto o čemu se raspravlja. Ali, da ubije ovaj probuđeni duh može samo fizički, daleko bilo. Spreman je on i na to, naravno, ali da neko drugi uradi umesto njega, kao što su uvek drugi to i radili. Videćemo šta će doneti vreme, u svakom slučaju, što se tiče RTS -a, mislim da je to kao kad otvorite raspala kola pa vidite da je bolje da ih bacite na otpad. Tu nema popravke – od tog ljudskog krša ne biva televizija – ističe Nebojša Romčević.

Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Nebojša Vladisavljević, jedan je od najboljih poznavalaca naših društvenih i medijskih prilika, i autor knjige „Uspon i pad demokratije posle Petog oktobra“, koja je velika istraživačka i politikološka studija o stanju demokratije, političkih i medijskih sloboda u Srbiji od 2000. godine do savremenog trenutka.

Na pitanje Danasa kako u ovom trenutku organizovati pritisak na izveštavanje RTS-a, Vladisavljević kaže da je to sada, zapravo, pitanje raspoloženja građana.

– Masovno okupljanje ispred RTS -a pre desetak dana dogodilo se na poziv studenata, oni su ga organizovali, a njihov fokus je na blokadi Univerziteta pre svega, tek onda dolaze ovi povremeni protesti. Studenti ne mogu svaki dan da blokiraju i RTS i da budu na Univerzitetu, jednostavno, nemaju kapaciteta za to. Mogu povremeno da pozovu građane i organizuju veće proteste, i sad je pitanje da li neko drugi želi to da uradi, i da li može da okupi građane.

– Očigledno je da opozicija još uvek čeka nešto, ili možda procenjuje da će građani pre izaći na proteste koje organizuju studenti, a verovatno čeka i sednicu Narodne skupštine, ili bar neki od njih, tako da mislim da ovo što rade studenti jeste najproduktvnije u ovom trenutku i ima najveći efekat. To znači da i dalje blokiraju Univerzitet i da povremeno pozivaju građane na neke svoje aktivnosti – smatra Vladisavljević, dodajući šta je najvažnije u ovom trenutku.

– Mislim da studentski protesti mogu da opstanu samo ako se šire, u ovom obliku ne mogu, jer je Univerzitet ipak previše izložen. Ali, ako se budu širili kao što izgleda u ovom trenutku, onda mogu imati mnogo veći efekat – ocenjuje profesor FPN.

Da li je i koliko sada rizična kampanja „napredne Srbije“, kontramitinzi Vučića i njegovih falangi koji se na RTS -u već danima afirmišu, Vladisavljević ocenjuje da će oni ipak imati problem da dovedu značajan broj građana na te svoje skupove.

– Pokazalo se u prehodnim situacijama da nije veliki broj građana hteo da se priključi, tako da su morali da plaćaju penzionere i nezaposlene, da ucenjuju, i sve ostalo što već rade. Ono što im je rizično u poslednje vreme jeste da na njihovim javnim skupovima postoji opasnost od zvižduka i od protesta, tako da se meni čini da će oni pokušati da to organizuju u što užem krugu. Možda u nekim zatvorenim prostorima ili napolju kada su sigurni da su prisutni isključivo oni koji ih podržavaju. Jer, očigledno je da su se sada građani ohrabrili da protestvuju i tamo gde to ranije nisu smeli, tako da će biti zanimljivo videti da li će predsednik i „napredna Srbija“ prvo uspeti da okupe dovoljan broj građana, a drugo, da li će uspeti da speče izlive nezadovoljstva tokom tih protesta.

Kako objašnjava, on misli da ne bi trebalo da bude veće opasnosti od nekog fizičkog sukoba na ovim kontramitinzma, i da će i studenti i opozicija insistirati upravo na tome da se ne ide na ta mesta direktno.

– Ali, mislim i da ne možete da sprečite neke građane koji će sami otići i zviždati njihovim mitinzima. Jeste da „naprednjaci“ i tu ubacuju svoje provokatore, ali ne verujem da će i sada, jer neće želeti da upropaste svoje skupove u ovom trenutku na taj način. Oni tako pokušavaju da upropaste skupove studeneta i opozicije, to smo već videli u jednom dužem periodu, ali svoje skupove neće tako ometati. Njima je u interesu da oni prođu bez problema, sa što više građana i bez zvižduka, što neće biti jednostavno postići u ovom kontekstu.

Vladisavljević smatra i da je formiranje Vučićevog „Narodnog pokreta“ sporno, i da je pitanje koju to elitu, naučnu i stručnu, koju on i „naprednjaci“ najavljuju sada ima uz sebe, u stvari vrlo duhovito:

– Od toga nema ništa, to su već pokušali, nekoliko puta su vodili kampanju u tom smeru, a opet nisu to učinili. Sada je još manje verovatno da će uspeti da okupe nekoga u taj pokret, a da predsednik ima uz sebe neke ljude od stvarnog ugleda, već bi ih pokazao. Njemu je u ovom trenutku najvažnije da pokaže da i dalje ima veliku podršku građana, ali teško će to uspeti, vidimo šta se događa u mnogim gradovima po Srbiji – smatra Nebojša Vladisavljević.