Privatno druženje u Padinskoj Skeli

Reč je o događajima pre i u toku posete kineske delegacije, uskraćivanju osnovnih ljudskih prava – prava na slobodno okupljanje, prava na telefonski poziv pri lišavanju slobode, prava na advokata. Ovaj dokumentarac naći će se u takmičarskom programu Međunarodnog festivala dokumentarnog filma – Beldocs, na kome će i premijerno biti prikazan domaćoj publici.

U intervjuu za Danas rediteljka Sara Marković objašnjava da je ideja da snimi film potekla od njenog oca Dejana Markovića Skileta, koji je ujedno i protagonista koji priča priču, praktikant Falun Gonga i pisac. On je, prema rečima rediteljke, napisao scenario i predložio da se film snimi. Sara Marković kaže da nije imala strah dok je snimala film, jer adrenalin u toku snimanja preuzeo kontrolu.

Istiniti događaji, koji su prethodili snimanju filma i bili direktna inspiracija za scenario, počinju 2014. kada je Dejan Marković pokušao da prijavi protest u MUP-u podstaknut protestima koji se u svetu održavaju prilikom poseta kineske delegacije. Ti protesti imaju za cilj da skrenu pažnju na žrtve praktikanata Falun Gonga u Kini.

Zahtev za protest je odbijen, međutim, praktikanti iz Bugarske, Finske, Hrvatske i dugih zemalja, ipak su odlučili da se okupe u Srbiji, radi privatnog druženja. Međutim, do „druženja“ nije došlo, jer su praktikanti, kročivši u Srbiju, skoro momentalno bili uhapšeni i odvedeni u Kazneno-popravni zavod Padinska Skela. Nekima od njih nije ni bilo dozvoljeno da pređu granicu i stupe na srpsku teritoriju.

Prilikom hapšenja praktikantima je onemogućen svaki vid komunikacije, međutim, igrom srećnih okolnosti, strani državljani su posle nekoliko dana ipak uspeli da stupe u kontakt sa ruskim praktikantima, koji su javili bugarskim „kolegama“, a oni Dejanu Markoviću, koji je zajedno sa ostalim pristalicama kontaktirao Evropski parlament i domaće nadležne institucije.

– Praktikanti su, bez adekvatnog obrazloženja, držani u Padinjaku tri-četiri dana, dok god su kineski zvaničnici boravili u Srbiji. Nekima su napravili problem još na granici, dok su druge „presreli“ u hotelskom smeštaju na teritoriji Srbije. Oduzeli im pasoše i mobilne telefone. Samim tim oni su postali građani bez identiteta. Nije im bilo dozvoljeno ni da kontaktiraju ambasade svojih zemalja. Prinuđivani su da potpišu dokumenta na njima nepoznatom jeziku… Ovim činom, tim ljudima, koji pri tom nisu ništa protivzakonito učinili, ugrožena su sva ljudska prava, a da im nije dato adekvatno obrazloženje zašto – ukazuje Sara Marković.

Ona je skrenula pažnju na apsurd cele situacije, objasnivši da „protesti“ koji su praktikanti hteli da održe predstavljaju apsolutno nenasilan čin. Da je održan, grupa ljudi bi stajala sa transparentima na kojima bi pisalo „Stop progonu Falun Gong praktikanata u Kini“ i meditirala.

– Ovi protesti imaju veoma malo dodirnih tačaka sa protestima kakve poznajemo. Međutim, naša vlast je to doživela kao preveliku pretnju i sve te stravične mere preduzela protiv, ne samo Falun Gong praktikanata, već i moje porodice, iako mi nismo praktikanti, niti smo planirali da idemo na proteste, već samo moj otac. Našli smo se na crnoj listi, kao da je u pitanju nekakav teroristički klan – ističe sagovornica Danasa.

Ona naglašava da ni njoj nije jasno zašto je došlo do zabrane. Pita se da li je „u pitanju kineski apel ili delo našeg političkog vrha koji bi sve učinio kako ne bi kompromitovalo ugled kod kineskih zvaničnika, tačnije profit od te saradnje“.

Sara Marković objašnjava da je kineski komunistički režim, zbog velike popularnosti, zabranio praksu Falun Gonga, zato što je premašio broj članova Komunističke partije, što je tadašnji predsednik Narodne republike Kine Đijang Cemin doživeo kao pretnju po svoju vlast. Marković napominje da su praktikanti u Kini pre toga vežbali u parku. U nekom momentu izuzetno veliki broj ljudi počeo je da u parku praktikuje vežbe.

Prvi incidenti su počeli da se dešavaju kada su pripadnici kineske policije počeli da ih otimaju i vode u policiju, prema njenim rečima „bukvalno kidnapuju, bez ikakvog pravnog osnova“.

Marković dodaje da iako u Kini nije zakonom zabranjeno praktikovanje Falun Gonga, ono je u praksi – čak postoji specijalna jedinica koja se bavi hapšenjem praktikanata. Knjige filozofije i učenja Falun Dafe se spaljuju kao i CD-ovi sa vežbama, što je sve eskaliralo do trgovine organima praktikanata Falun Gonga, što je u dokumentarcu detaljno prikazano. Marković je dodala da je zastrašenost kineskog naroda tolika da čak ni u Srbiji nisu mogli da nađu Kineskinje koje bi interpretirale glavnu junakinju za potrebe filma, već su Tajlanđanka i Mongolka morala da preuzme tu ulogu, a statisti su bili Japanci.

Na pitanje kako su evropske zemlje reagovale na direktno kršenje ljudskih prava u Srbiji, Marković odgovara da je sve što imamo po tom pitanju pismo Edvarda Kukava Vladi Srbije, kao i pismo agencije Evropske komisije i Amnesti internešenela. Ona ističe da od 2014. do danas MUP Srbije sistematski zabranjuje sva okupljanja aktivista Falun Gonga – samo u prošloj godini bilo je 12 zabrana.

Šta je Falun Gong?

„Falun Gong ili Falun Dafa je derivat budizma, stara kultivaciona praksa uma i tela koju je 1992. ponovo otkrio kineski državljanin Li Hongdži – ali nije religija. NJegova kultivaciona praksa postala je popularna zato što je prilagođena savremenom čoveku, ne zahteva da se penjete na vrh Tibeta već u redu za račune može da vežba. Poenta prakse je ostati smiren i kultivisan u birokratskom svetu, pa je zato prilagođena savremenom čoveku“, kaže rediteljka Sara Marković.

Žetva organa najzdravijih zatvorenika

Pored ugrožavanja ljudskih prava na domaćem terenu, film se osvrće i na bizarne događaje koji se i dalje dešavaju u Kini, a u pitanju je žetva – trgovina organa „najzdravijih“ zatvorenika. „Kod uhapšenih praktikanata u Kini, analizom krvi, utvrđeno je veoma dobro zdravstveno stanje, što je neko video kao priliku za biznis, a čiji je broj žrtava žetve organa i dalje nemoguće ustanoviti. Jedino se govori o tome da su milioni praktikanata boravili u zatvorima i radnim logorima. Postoji i podatak od Kilgor-Matasa da sistem radnih logora drži milion do dva miliona ljudi. Dobar deo su praktikanti“, ističe Sara Marković i dodaje da postoji dokument, koga se pridržavaju razne zemlje sveta, kojim se apeluje na građane da ne idu u Kinu zarad turizma i transplantacije organa, jer su u pitanju organi sa crnog tržišta.