Privredna drama o finansijskom kapitalizmu

Radnja drame „DŽank“ jednostavno je ispričana: beskrupulozni investment-bankar Robert Merkin, kog u minhenskoj postavci igra Til Firit, želi da 80-ih godina ilegalnim metodama preuzme jedno preduzeće čelika. On spliće intrigu između konkurencije i štampe i ulazi u veliki rizik zbog koga mu je i javni tužilac za petama.

Aktar svojom privrednom dramom o finansijskom kapitalizmu 80-ih godina povlači veze i paralele sa današnjom politikom: „Nije nikakvo čudo što je Donald Tramp kroz svoja dugovanja dospeo na vlast. Nije nikakva slučajnost što se Donald Tramp izdaje za onoga ko on zapravo nije. Za to postoje dublji razlozi koji, po mome mišljenju, leže u američkoj privredi docnih 70-ih i 80-ih godina.“

Ova drama se zbiva u „zlatno doba dugovanja“ odnosno „freak economy“ u kojoj je novac izgubio spoj sa realnošću otkrivši svoj iluzionistički karakter. On je iz starih i oveštalih konvencija ponovo postao „religija“. „DŽank“ je razantno ispričan privredni krimi o investment-bankaru Robertu Merkinu kome polazi za rukom da jedno, u finansijske teškoće dospelo preduzeće, finansira iz kredita drugih preuzetih trulih/propalih firmi. Ovaj komad prikazuje otpor tradicionalnog preduzeća čelika protiv nasilnog preuzimanja odnosno lovcu koji postaje i sam objekt lova i hajke u kojoj je javni tužilac njegov gonitelj. U osnovi novac ne prikazuje nikakvu vrednost, jer se u ovom komadu sve okreće oko „provalije između pretpostavljene i realne vrednosti, između jezika i značenja, između privida i stvarnosti“, kako objašnjava sam Ajad Ahtar.

Režiser ove inscenacije je bila Tina Lanik. Svih dvanaest figura ove drame fungiraju kao osnovne uloge, kao podela neke kraljevske drame Šekspirovskog profila. Čak i jedna privredna žurnalistkinja koja istražuje nešto o Junk Bonds i Wall Street kapitalizam spominje „Istoriju kraljeva“. Ova knjiga se neće nikada pojaviti, jer će ona podlegnuti korupciji.

Ostale narativne linije će biti u maniru „Allegro con brio“, brzom paljbom apsolvirane. Radnja se zbiva na rotacionoj bini koju je koncipirao Štefan Hagenajer. Ona je izgrađena od vitkih stubova koji podsećaju na jarbole nekakvog nasukalog broda ili skelet neke gotske katedrale u ruinama u kojoj se vrzmaju ne sasvim simpatični karakteri i bizarni tipovi. U dvostrukom smeru rotacije bine, sa leva na desno i obratno postiže se nekakva simbolična dramatika u ovoj eficijentnoj inscenaciji, perfektnoj glumi sa suptilnim osećanjem za situacije i tajming u svetu u kome brzo zarađeni novac ipak ima ulogu protagoniste. Vrlo uspela inscenacija sa dugim aplauzom premijerne publike.