Profesorka Maja Ristić o inkluzivnom pozorištu: Osnovna uloga borba za ljudska prava

Redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu Maja Ristić objašnjava da se inkluzivnim pozorištem bavi primenjeno pozorište. „To nije klasično pozorište već pozorište za stare, za ljude koji se nalaze u bolnicama, zatvorima, za pripadnike etničkih manjina. Njegova osnovna uloga jeste da im omogući bolji položaj u društvu i da poboljša kvalitet života, da se izbore za svoja prava“, kaže ona.

Ona ukazuje da projekti inkluzivnog pozorišta omogućavaju rad na predstavama „različite estetike, koje imaju značajne društvene ideje, sa angažovanim pozorištima, poput Dah teatra, koja ne odustaju od svojih ideja, od poetike zarad tržišta“.

Govoreći o tome koliko su naša pozorišta uopšte inkluzivna, profesorka Ristić podseća da je posle 2000. godine postojala tendencija da sva pozorišta dobiju rampe ali se to, kako kaže, negde izgubilo. „Mislim da su ljudi sa invaliditetom u tom smislu zaista diskriminisani. Koliko god mi pričali o nekom humanom, otvorenom društvu, mislim da su to sporadični slučajevi“, konstatuje ona.

Kao pozitivan primer inkluzivnog pozorišta navodi predstavu „Muzika se stvara srcem“ teatarsko-muzičke asocijacije Tema koja radi sa decom sa posebnim potrebama.  „U suštini, za osobe sa posebnim potrebama, ta igra, međusobna participacija je nešto što im omogućava kvalitet života“, ukazuje profesorka Ristić.

Ristić takođe podseća na rad Dah teatra i Dijane Milošević sa osobama sa posebnim potrebama mada su, kako dodaje, domaće nezavisne trupe uglavnom radile sa etničkim manjinama, posebno sa Romima, za njihovo uključivanje u zajednicu, proučavanje njihove kulture i jezika.

Jedna od organizacija koje neguju praksu inkluzije u pozorištu jeste Plavo pozorište. „Mi smo kroz sve svoje programe, bilo da su u pitanju pozorišne predstave ili pozorišna edukacija, oduvek bili otvoreni za drugačiji pristup pozorištu. Konkretno, inkluzivne programe imamo već šest-sedam godina i oni predstavljaju sastavni deo naših aktivnosti“, kaže operativna direktorka Plavog pozorišta Dubravka Vujinović.

U protekle tri godine Plavo pozorište je između ostalog bilo deo evropskog projekta Inkluzivna pozorišta (Inclusive Theatre(s)), u čijem je fokusu bila upravo pristupačnost pozorišnih predstava slepim, slabovidim, gluvim i nagluvim gledaocima.

„Po našim saznanjima, osim sporadičnih izuzetaka, pozorišni život u Srbiji je gotovo potpuno nedostupan gluvoj i slepoj publici. U prethodnoj deceniji postojale su inicijative da se ovo stanje stvari promeni, te je određen broj predstava u nekoliko gradskih pozorišta preveden na znakovni jezik tokom jedne ili dve pozorišne sezone“, kaže ona i napominje da je situacija sa dostupnošću pozorišnih predstava slepoj publici u Srbiji još teža pošto audio deskripcija gotovo da i ne postoji.

Vujinović ističe da je projekat Inkluzivna pozorišta omogućio da se pored prevođenja predstava na znakovni jezik uvede i audio deskripcija. „Imali smo fantastična iskustva tokom predstava kada je većina gledalaca pripadala zajednicama slepih i gluvih, a kada smo imali utisak drugačije, čak dublje i pažljivije percepcije pozorišta i predstava nego što je to slučaj sa čujućom i videćom publikom“, dodaje ona.

Naravno, uspostavljanje dobre komunikacije i razumevanja sa organizacijama osoba sa invaliditetom i sa njihovim članovima je od ključnog značaja. „Saradnja sa Gradskom organizacijom gluvih Beograda, sa KUD-om gluvih Beograda ’Radivoj Popović’, pa sa Asocijacijom tumača srpskog znakovnog jezika počela je 2017. godine i traje kontinuirano do danas“, navodi Vujinović.

Među projektima koje je realizovalo Plavo pozorište su pozorišne radionice i edukativni rad sa gluvim i nagluvim učesnicima Telo koje čuje, radionice za tumače znakovnog jezika Znak u pozorištu – pozorište u znaku, radionice perkusija, dve pozorišne predstave sa gluvim i čujućim izvođačima Triptih – tri lične priče i Triptih 2 – moj Hamlet.

Tu su i edukativni projekti sa studentima sa i bez hendikepa kao učesnicima i to su Ritual inkluzije (2020) i Oda različitosti (2021-2022) koja je završena predstavom-prezentacijom Da kroz život bujam. Projekat Inkluzivna pozorišta je 2021. godine povezao ovo pozorište sa Društvom za digitalnu pristupačnost Digitas 24 i Gradskom organizacijom slepih.

Plavo pozorište se 2018. uključilo u program Kreativna Evropa kada je bilo pridruženi partner na realizaciji međunarodne pozorišne koprodukcije pod nazivom Poslednji dani čovečanstva, predstave bazirane na istoimenom delu Karla Krausa, a kao zvaničan partner učestvuje u projektu Inkluzivna pozorišta u okviru kojeg je realizovana i kampanja WANT (We all need theatre).

Plavo pozorište je u međuvremenu postalo nosilac projekta Paradoks pravde – koprodukcija evropskog laboratorijskog pozorišta (JUSTLAB), koji je počeo krajem prošle godine,

a cilj je da se obezbede uslovi za dalji razvoj laboratorijskog istraživačkog pozorišta podelom znanja i omogućavanjem delovanja na internacionalnom nivou, a sve kroz temu pravde.

„Ono što smo naučili kroz godine saradnje sa različitim zajednicama osoba kojima su mogućnosti uskraćene, jeste da se kroz kontinuitet kvalitetnih programa, otvorenost, poštovanje i ravnopravan odnos stiče poverenje ovih zajednica i tek onda ima nade za inkluziju… Ne možemo očekivati da će svi gluvi ili slepi gledaoci pohrliti u pozorište baš tada kada smo mi zakazali usluge prevođenja ili audio deskripcije, jer je to nešto što smo mi ’uradili za njih’. Važan je kontinuitet“, dodaje Dubravka Vujinović.