„Proglašeno kulturno dobro je trajno i tu nema boga“: Bojan Kovačević za Danas povodom najave da bi zdanje Generalštaba moglo da bude pretvoreno u hotel

Povod je poznat, digla se opravdana panika među arhitektama, pretpostavljamo i među žiteljima Beograda koji vole svoj grad, na vest o tome da će zdanje Generalštaba biti poklonjeno, možda srušeno, da će na tom mestu, „radi razvijanja lokacije“ kako to voli da kaže vladajuća nomenklatura, nići hotel, verovatno „velelepni“, jer – šta ćem nam NATO bombama uništena zgrada.

Rečju, da će umesto zdanja Generalštaba koje čini identitet ovog grada nići još jedna „plašikuća“ iz ansambla Beograd na vodi, možda poput Skyline-a na početku Kneza Miloša, čiji je izgled tako već naružen budući da ovu ulicu prepoznajemo po tome što su u njoj smeštene najvažnije državničke zgrade.

Arhitekte poručuju Goranu Vesiću i vlastima „ne rušite Generalštab“. Bojan Kovačević ističe da je ovo što sada nudi vlast „napamet, mimo zakona, mimo notornih uzusa“.

– Pod jedan, kulturno dobro ne može da se ruši. Morao bi prvo da mu se ukine taj status što uopšte nije naivna procedura, kao što je složena procedura da se dobije taj status. Jedna od osnovnih stvari oko kulturnih dobara je da se njihovo proglašenje ne dešava preko kolena nego je uvek plod ozbiljnog promišljanja kako, zašto, i proglašenje za kultuno dobro je trajno. Ono nema nikakva vremenska ograničenja – kaže arhitekta Bojan Kovačević i napominje da se neretko dešava da se prethodna zaštita, koja je zakonski oročena na tri godine, meša sa odredbom da je neko zdanje proglašeno kulturnim dobrom.

– Prethodna zaštita je zakonski oročena na tri godine, a za to vreme nadležna služba treba da spremi elaborat za trajno proglašenje ako misli da ima razloga. Proglašeno kulturno dobro je trajno i tu nema boga – podvlači Kovačević.

– Što se tiče Skyline-a, ja sam već jednom rekao ili napisao da se Beograd na vodi popeo uz Kneza Miloša. „Skyline“ je simbol toga. U ulici Kneza Miloša bi svi rado pravili neke posebne kuće. Svi shvataju koliko je ta ulica ekskluzivna. Najbednije od svega je što je sada ulica Kneza Miloša proglašena za kulturno-istorijsku ambijentalnu celinu ali je njena granica bukvalno na parceli Skyline-a. To je potpuna perverzija. One dvospratne, jednospratne kuće, vile, sve to tako treba da ostane, ali, eto, preračunali smo se imamo „Skyline“, pa je onda granica na parceli te zgrade – skreće pažnju Kovačević.

Prema njegovim rečima, floskule o razvijanju lokacije koje pominje Goran Vesić su priče namenjene glupima. Pogotovo sada, kada je u medije dospela informacija da bi Generalštab mogao da se sruši.

– Razvijanje lokacije u prevodu sa srpskog na srpski znači to da vi na nekoj parceli vidite šta i kako možete što više da izgradite, i da ubedite javnost i političare da ste vi u stvari nama učinili uslugu. To je jedna vrsta dijaloga sa budalama. Čitava najnovija istorija urbanizma, arhitekture u Beogradu i svih tih stvari je jedna vrsta razvijanja lažnog govora, lažnih pojmova. Neko vam se useljava u kuću a ubeđuje vas da vam pomaže – objašnjava Kovačević.

On ističe da je pozicija Generalštaba na raskrsnici tradicionalni državni centar.

– Raskrsnica Nemanjine i ulice Kneza Miloša je tradicionalni državni centar Srbije. U sva četiri bloka na ćoškovima su državne zgrade. Kakav crni hotel?! To je kao guranje prsta u oko. Te zgrade su zapravo po vrsti specifične administrativne kancelarijske zgrade. To može svaka druga državna administracija da preuzme. Ideje o tome da to postane muzej ne pije vodu jer su to ogromne kvadrature. To je jedna administrativna zgrada, koja se vrlo lako adaptira u ono što jeste – administrativnu zgradu. Gde je danas Generalštab vojske Srbije? Negde na Banjici u nekoj priručnoj zgradi. Jeste se vojska smanjila, jeste se država smanjila ali simboličnost te raskrcnice i te zgrade je vrlo bitna. Te zgrade su naš ponos, naš identitet – ističe Kovačević i podseća da su one bile ispražnjene kad su bombardovane.

– Te zgrade su bombardovane kao simbol. Kulu nisu bobardovali jer u takvim trenucima nikad ne znate na koju stranu će da padne visoki objekat. Stanari u Birčaninovoj su pod moranje iseljeni. Zgrada B je pogođena projektilom koji je prošao kroz ravan krov. Ja sam se peo sa ljudima iz vojske u jesen 1999. godine. Ta zgrada uopšte nije pogođena od spolja jer krstareće rakete i ta druga oružja imaju koordinaciju da po horizontali lete i onda pređu u vertikalni let. Kad se stane gore na krov, kroz nekoliko spratova se vidi rupa kroz koju je prošao projektil i onda eksplodirao – priča Kovačević.

Podseća da je Generalštab prilično veliki kompleks i viši od okolnih zgrada, ne samo zbog kule.

– Sad bi neko to da skloni i da napravi nešto još veće. Jedina varijanta koja je smislena i koja se negde spominje je da je taj Grenel jednom, nekada, rekao da Amerikanci zajedno sa nama obnove te zgrade kakve su bile. Jedino što bi oni u toj varijanti to sigurno radili ako bi Srbija ušla u NATO pakt, pa da tu bude i neka njihova administracija – konstatuje Kovačević i dodaje da mi kao narod imamo malo više samopoštovanja – ova tema u javnoj sferi ne bi ni postojala.

– Ne bi uopšte bili ni blizu ovakvih stvari. Potpuna je blasfemija da članovi vlade u tehničkom mandatu bilo kakve krupne odluke donose, a ne da ministar u ostavci ili u tehničkoj vladi mlati nekim papirom o ustupanju Generalštaba – kaže Kovačević, koji je nemali broj puta istakao kako je rečenica koja dolazi od čelnih ljudi aktelne vlasti a koja glasi: „Beograd će u potpunosti biti promenjen“ – po sebi problematična.

– Ta priča da će Beograd biti u potpunosti promenjen je ili za psihijatrijski pregled ili za zatvor. Da vi dođete u moju kuću i pričate mi ovo treba da bude ovako, ovo onako. Ko su oni da menjaju Beograd? U svakom slučaju sa Beogradom na vodi je njihov kredibilitet o bilo čemu potpuna nula i sad nam još uvaljuju i EXPO. Pre neki dan sam video na internetu neki 3D model i znate li na čijem je to sajtu postavljeno – na sajtu Ministarstva finansija. Vučić i Mali naručuju projekte iz inostranstva i oni naručuju kako Beograd treba da izgleda? To je potpuno neverovatno. To je zato što je njihov kulturološki model do koga oni mogu da dobace zapravo fasciniranost Dubaijem i Emiratima – kaže Kovačević.

Prema njegovim rečima, uskoro bi u izdanju SANU trebalo da izađe knjiga sa naučnog skupa o Dobroviću među kojima je i njegov tekst pod naslovom „Šta se čekalo sa Generalštabom?.

– Zato što je zaštita Generalštaba prvo poluvreme priče, a drugo poluvreme je obnova. To što je on zaštićen i vreme prolazi to nije rešenje – zaključuje Bojan Kovačević.

Telo kuće pre bombardovanja

Bojan Kovačević ispričao je za Danas da je još 1992. godine bio kod pokojnog Radovana Đurića, tadašnjeg šefa građavinske uprave i arhitekte, koga je zamolio za dozvolu uz koju bi mogao da obiđe zgrade kada je o nijima počinjao da piše i da ih fotografiše.

– On mi je tada rekao jednu istorijsku stvar. „Bojane, toliko svi pljuju vojsku da ću ja sa velikim zadovoljstvom da ti dam te dozvole.“ Tako sam ja obilizao i snimao sve te zgrade, sa krovova, sa jedne zgrade na drugu i obrnuto. Te fotografije su nažalost ostale jedini ili glavni trag kako su te kuće izgledale pre bombardovanja. Taj set kadrova pokazuje kako to vizuelno treba da izgleda. Projekti su projekti, a te slike, ja sam ih zvao „erotske fotografije arhitekture“, jer mi je stalo da se vidi to telo kuće. Kuće zaista imaju svoju jedrost, volumen i u tom kontekstu mislim da su ove fotografije veoma izražajne – konstatuje Bojan Kovačević.

Simbolike koje se usput pojave

Upitan o tome da li su priče o tome da je Dobrovićev ansambl svojevrsna referenca na bitku na Sutjesci, uopšte događaje iz NOB-a, tačne Bojan Kovačević objašnjava da se ne prvi put učitava nekakv ideološki sadržaj koji najčešće primete investitori a arhitekti ne bi išlo u prilog da tako nešto negira.

– Kada arhitekti rade nešto što je jako veliko, postoji problem po difoltu. Ukoliko se od strane investitora neko priseti da ga nešto podseća na nešto u vezi sa ideologijom, arhitekta neće to odricati, neće reći kako to nema veze sa Sutjeskom. Taman posla. Nego će kazati: „Kako da ne“ jer to ide njemu u prilog. Nikola Dobrović je element kaskada koristio i ranije. Ne mogu sad sve da budu Sutjeske i sedam ofanziva. To je nerealno iz prostog razloga što od konkursa do idejnog rešenja do realizacije podizanja spratnosti u odnosu na prvobitni projekat ne možete da govorite o sedam ofanziva ako ste isprava imali četiri ili pet spratova. To su simbolike koje se usput pojave, pa se onda stvarno u jednom kasnijem Dobrovićevom tekstu, u potpisu neke ilustracije tog motiva na Nemanjinoj pojavljuje spominjanje Sutjeske i epopeje. U mojoj knjizi imate autentični tekst uz projekat na konkursu i koliko se sećam tamo se Sutjeska uopšte ne pominje – objašnjava Bojan Kovačević.