Projekcija dokumentarca Predraga Bambića "Albertov put" u Domu omladine 1Foto promo arhiva 41. Festa

Javne projekcije domaćih dokumentarnih ostvarenja, koje se tokom godine realizuju u Domu omladine, nastavljaju se u sredu, 26. aprila u 20 časova, izuzetnim autorskim filmom „Albertov put“, reditelja i direktora fotografije Predraga Bambića.

Ovaj dokumentarac vodi nas kroz uzbudljiv život Alberta Majera, rođenog 1936. godine u Perlezu, u Banatu, gde je i odrastao, koji je posle Drugog svetskog rata kao podunavski Nemac prošao put od logora i progona, a završio u Los Anđelesu, kao legendarni konstruktor filmskih kamera koji je promenio istoriju filmske industrije, dobitnik četiri Oskara, dva Emija, niza drugih svetskih nagrada, Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke.

Majer je stigao u Ameriku preko Nemačke, kao emigrant sa teritorije komunističke Jugoslavije u kojoj je teror, koji je trpeo posle završetka rata bio od presudnog značaja da emigrira, a gotovo čitav radni vek proveo je u Los Anđelesu, radeći u „Panavižnu“ kao glavni konstruktor kamera koje mnogi stručnjaci smatraju revolucionarnim, i najboljim ikada napravljenim.

Filmovi su se do tada snimali velikim kamerama koje je nosilo bar četvoro ljudi, a prvi reditelj koji je radio inovativnom Majerovom kamerom „Panavižn Panafleks“ bio je Stiven Spilberg, snimajući film „Šugarlend ekspres“.

O izuzetnom životu i delu Alberta Majera naša javnost je saznala zahvaljujući upravo dokumentarcu Predraga Bambića, premijerno prikazanom 2013. na 41. Festu, a Majer je bio ekskluzivni gost festivala.

Primajući Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke za doprinos svetskom filmu, zahvalio je i Bambiću na ovom dokumentarcu.

– Mnogo toga je pokazano u ovom filmu, a meni je ipak najvažnije što se vidi moje sećanje na Perlez, na divne prijatelje koje je imala moja porodica, na ljude koji su nam pomogli. U životu su od stradanja uvek vrednije dobre stvari – mnogo više pamtim kako su nas krili od Rusa, krijumčarili nam hranu u logor, pomogli da pobegnemo, a mogli su zbog toga da budu streljani. Zato sam došao natrag u Srbiju, iću ću u Perlez da vidim kuću u kojoj sam rođen, u Knićane i Titel gde sam išao u školu i završio malu maturu. Da volim Srbiju govori i to što još govorim srpski, trudio sam se šezdeset godina da ne zaboravim taj jezik, stalno sam ga negde čuvao u sebi – izjavio je tada Majer.

Prvog Oskara u karijeri uručio mu je Kristofer Riv, a onda je ovu nagradu primao iz ruku Šeron Stoun, Rene Zelveger…

– Pitao sam se otkuda ja tu. Osećanje kada postanete poznati, naravno, prija. Ali, meni su neke druge vrednosti uvek bile važnije. Na prvom mestu moja porodica. Život počinje tamo gde ste rođeni, gde krenete u školu, gde vam je porodica, gde steknete prve prijatelje, gde prvi put progovorite. Ne mogu Srbiju da izbrišem iz sebe, čak i kad bih hteo. Ono što se meni najviše sviđa u Americi jeste to što me podseća na predratni Perlez koji pamtim iz detinjstva – to je država u kojoj su izmešane sve nacije i rase, gde više nema Francuza, Engleza, Japanaca, Nemaca, Srba – govorio je Majer gostujući na Festu.

Scenario dokumentarca o njegovom životu Bambić potpisuje zajedno sa Petrom Jakonićem, muziku je komponovao Petar Antonović, montažer je Milan Jakonić, producent je kuća Montage.

Moderator razgovora posle projekcije „Albertovog puta“ u Domu omladine je producentkinja Jovana Nikolić, a ulaz je slobodan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari