Promocija knjige Ace Lukasa: Vulgarna, kriminalna rijaliti Srbija u hramu umetnosti

Da li se ulaskom u pozorište toj vulgarnosti i prostoti sada stvara legitimitet „kulturnog događaja“, mora li ona misleća, civilizovana, građanska javnost da reaguje na to, da li za ozbiljne pisce koji objavljuju u „Laguni“ može biti sporno što je kao izdavač potpisana na autobiografiji u kojoj autor, između ostalog kaže da mu nije žao što je ubijen premijer Zoran Đinđić.

– „Laguna“, nažalost, ima pravo da objavi šta god želi. A ja imam pravo da čitam ono što želim. To u svakom slučaju nisu knjige te vrste – kaže za Danas pisac, književni kritičar i profesor Filološkog fakulteta Mihajlo Pantić.

Prema rečima romanopisca i esejiste Slobodana Vladušića, on nikada nije bio zainteresovan za medijske nastupe Ace Lukasa, a to važi i za njegovu biografiju.

– Njegov i moj sklop vrednosti, a i uzori, nisu isti. Ako analiziramo njegovu popularnost ona je posledica usvajanja tržišno – potrošačke paradigme u Srbiji u kojoj je primaran zahtev da se bude profitabilan po svaku cenu. Zato je u ovoj zemlji puno toga na prodaju što ne bi trebalo da se prodaje. Treba biti pošten: Lukas nije izmislio tu paradigmu. Sa druge strane, iako on nije moja „šolja čaja“, ipak smatram da i on kao i svi drugi ljudi ima legitimno pravo da ispriča svoju životnu priču. A javnost ima pravo da se prema toj priči odredi kritikom, ravnodušnošću ili možda hvalom – smatra Vladušić.

Pisac, filmski i strip scenarista Dejan Stojiljković kaže da su autobiografije normalna stvar u izdavaštvu, naročito u razvijenim i civilizovanim zemljama zapada.

– Tamo se niko ne zgražava kad fudbaler, serijski ubica ili rijaliti zvezda napišu životnu ispovest. Niti misle da je na taj način avanzovao u književnika. Da je tako, Dejvid Bekam bi odavno dobio „Bukera“. Ali, tamo nemaju osetljive i tanane dušice koje naseljavaju „Krug Dvojke“. Podsetiću da je „Laguna“ izdala autobiografije Mateje Kežmana, Marije Šerifović i Džonija Rotena, i da u tome nema ničeg spornog. Da li je moje, kao rođenog Nišlije, da ocenjujem da li rođeni Beograđanin Aleksandar Vuksanović treba da ima promociju u Pozorištu na Terazijama – mislim da nije. To pitajte nadležne. Vaše i njegove Beograđane. Ali, koristim ovu priliku da osudim izjavu Ace Lukasa da Danas treba zabraniti, smatram to skandaloznim, a naročito on nije pozvan da o tome daje mišljenje. Takođe, dajem podršku svom kolegi Dejanu Tiagu Stankoviću koga već danima tviter -„elita“ čereči pod lažnom optužbom da je on, navodno, pisao Lukasovu biografiju, što je notorna neistina – kaže Stojiljković.

Danica Maksimović, prvakinja Pozorišta na Terazijama koja je na ovoj sceni provela decenije, a danas je gostujuća glumica, kaže da je ovaj događaj jako rastužio i da ga smatra nedopustivim.

– Samo za jednu predstavu, „Lukrecija iliti ždero“, ova kuća je osvojila devet Sterijinih nagrada, i ta istorija treba da se poštuje na dostojan način. Ne ulazim da li neko vredi u nekom svom domenu, ali stvari ne mogu da se mešaju – nama je pozorište hram umetnosti i to ne sme da se skrnavi. Realno i suštinski, to je hram u kojem mi stvaramo, kreiramo, i u kojem se osećamo počastvovanim što smo na njegovoj sceni koja nama zaista život znači. Mislim da je na obrazu svih časnih i posvećenih umetnika, koji znoj, krv i suze ostavljaju u svojim pozorištima, da ne ćute. Pozorište nije privatno vlasništvo nijednog pojedinca, nije ni naše, ali pripada nama, poslenicima pozorišta i treba da ga branimo. Jer, direktori dođu i prođu, a mi ostajemo tu, i biće strašno za kulturu ove zemlje ako taj manir da svako može da upriliči sebi u pozorištu šta god želi, postane uobičajen. Moram da kažem i to da sam iznenađena zašto „Laguna“ promociju ove knjige nije organizovala u nekoj knjižari, jer knjigama je mesto tamo, a ne na pozorišnim scenama – ističe Danica Maksimović.

Slično osećanje i stav deli i glumac Tihomir Tika Stanić. Taj događaj ne zaslužuje komentar, neću ni da verujem da se to desilo u pozorištu – kaže Stanić.

Aleksandar Đaja i dalje ćuti!

I jučerašnji pokušaji da od direktora Pozorišta na Terazijama Aleksandra Đaje dobijemo odgovor kako je promocija knjige Ace Lukasa upriličena baš na ovoj sceni, da li je on za svoj nastup zakupio ovaj elitni prostor ili ga je dobio gratis, kao veliki poklonik predsednika Vučića i njegove stranke, ostali su bezuspešni. Đaja nije odgovarao na pozive i poruke Danasa koji su išli i preko njegove sekretarice.

Luka Tripković: Treba svi da se stidimo

Polemika u vezi sa knjigom Ace Lukasa „Ovo sam ja“ koja je izdata 21. juna, a promovisana već sledećeg dana u Pozorištu na Terazijama, bila je tema i emisije „Probudi se“ u kojoj su gosti bili Srđan Krstić, urednik knjige Ace Lukasa i pisac Luka Tripković. Tripković je rekao da je njemu indikativno što i knjiga Kita Ričardsa i Lukasova počinju sa zakonskim prekršajem.

– Kitu Ričardsu policija pronalazi drogu u automobilu, a Lukas kreće od svog zatočeništva za vreme „Sablje“. Ja nemam problem sa Acom Lukasom, niti sa njegovom muzikom, niti sa njim kao performerom. „Laguna“ ima svoju poslovnu politiku. Ali, ja imam problem sa tim što je na prvoj stranici Lukasove knjige politička apologija Legije, haškog optuženika, što je on čovek koji je u poslednjih pet godina veoma politički aktivan. Pogledao sam i neke njegove citate kao što su „Demokratska stranka mora da nestane. To su sve kriminalci. Meni Đinđića nije žao“, i na prvoj strani imate kako on peva njegovom ubici na krštenju – ispričao je Tripković. On je ocenio da bi u fenomenološkom kontekstu toga svi trebalo da se stidimo. Mislim da je to nešto čega svi treba da se stidimo i da nas bude sramota. Ta neka vrsta revizije istorije i oblikovanje javnog mnjenja na vrlo perfidan način. Lukas pominje i svoju prijateljicu Svetlanu Ražnatović, koja je priznala utaju poreza od milion evra, i ako ćemo mi takve ljude da promovišemo, e, tu ja imam problem. – konstatovao je Tripković.

On je dodao da je jednu svoju knjigu objavio u Laguni, ali da ga je sada sramota kao autora, i da poznaje mnoge koji se slično osećaju i koji su rekli da neće više objavljivati u ovoj izdavačkoj kući.